Pre samo nekoliko dana, u jednom tabloidu osvanule su nepojmljive pretnje smrću upućene Ivanu Ivanoviću i Zoranu Kesiću. Pevač Aca Lukas je ovoj dvojici komičara koji rade za TV Nova S, koja je slučajno deo United Group, pretio smrću ukoliko se njegova majka razboli, jer navodno u svojim emisijama pozivaju na građansku neposlušnost protiv mera vlade.

Sa Nebojšem Romčevićem, profesorom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, čula sam se telefonom pre ovog razgovora kada mi je, oko sedam uveče, na „Dobro veče” otpozdravio sa „Dobro jutro, pijem jutarnju kafu“.

„Bez obzira na moje hapšenje, ja neću odustati. Što bi se reklo, ćeraćemo se još. Ovo nije samo borba za radnike Jure, već za sve radnike u Srbiji koji su zaposleni kod privatnika. Država neće učiniti ništa da se bezbednost popravi“, kaže u intervjuu za Istinomer Slaviša Pajević, radnik Jurine fabrike u Rači kod Kragujevca, koji je prošli četvrtak uhapšen zbog navodnog “širenja panike i opšte opasnosti“.

Od toga da je njihov broj državna tajna do jurnjave sa koferima punim keša. Tačan broj respiratora kojima Srbija raspolaže, od koga kupuje, kojim putevima stižu, ko ih otima, od kog novca plaća - samo su neka od pitanja na koja - nismo dobili jasne odgovore, uprkos tome što je predsednik, kako sam kaže, opsednut njima. U svom poslednjem medijskom nastupu na RTS-u, Aleksandar Vučić je rekao da će naciji podneti izveštaj - kada se sve završi. A, kako je rekao, ako bude potrebno, sešće sam na avion i otići će po respiratore koje je Srbija kupila, da joj niko ne bi oteo.

Predsednik UO Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković upozorava na „dalje urušavanje medijskih sloboda u vanrednom stanju”, smatrajući da je „specifičnost ove situacije u novoj pojavi da u sukob sa medijima ulaze profesionalne institucije koje nisu do sada bile deo dnevne politike“.

Polarizacija medija, ignorisanje od strane funkcionera i izostanak odgovora, sve ono što prati novinarstvo u Srbiji, postalo je još ogoljenije poslednjih nedelja tokom epidemije korona virusa i vanrednog stanja. Na kakve prepreke nailaze novinari u unutrašnjosti i zbog čega moraju da slušaju konferencije za medije u Beogradu, razgovarali smo sa kolegama iz Valjeva, Leskovca i Kragujevca. Odsustvo bilo kakvog obzira lokalnih institucija i funkcionera prema javnosti pre svega ostavlja posledice po građane, među kojima se šire i panika i strah, reklo bi se - opravdano. U toku dana stigao je i zaključak Vlade o tome da će sve informacije isključivo davati Krizni štab koji vodi premijerka Ana Brnabić.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero, koja se sada nalazi na čelu Centra za pravosudna istraživanja, u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ objašnjava da je uskraćivanje prava kretanja za starije od 65 godina posledica vanrednog stanja i potrebe da se zaštite ugrožene kategorije stanovništva. Međutim, prema njenim rečima, „upitan je način na koji se to radi“. Petrović-Škero se pita „kako se država opredelila za uvođenje vanrednog stanja, a ne vanredne situacije, koja bi bila primerenija u ovim okolnostima“. „Vanredno stanje mora da usvoji Skupština i jedino odstupanje je u slučaju da Skupština nije u mogućnosti da se sastane“, objašnjava Vida Petrović-Škero.

Organizacija „Srbija 21“ će učestvovati na predstojećim izborima. Njeni osnivači su manje-više poznati političkoj javnosti Srbije i dolaze iz LDP i DS, kao i stranke Borisa Tadića. Međutim, sâm predizborni start „Srbije 21“ ne prolazi „preslavno“, jer su njeni osnivači prinuđeni da odgovaraju na optužbe da su projekat vlasti, Aleksandra Vučića i Vladimira Bebe Popovića, kao i da su vezani za Privrednu komoru Srbije, u kojoj su neki od osnivača bili savetnici ili konsultati.

Dva puta su birali vladu, prisustvovali jednoj predsedničkoj zakletvi, neumereno se hvalili, vređali i svađali, a deo njih je poslednjih godinu dana bojkotovao rad parlamenta. Ipak, ovaj saziv jedan je od retkih koji je, posle dužeg vremena, “izgurao” pun četvorogodišnji mandat. Možda neće biti upamćen kao sastav koji je učinio mnogo za jačanje demokratskih procesa u Srbiji, možda će glasanje na zvono, za koje se ni do kraja mandata nije pronašla neka manje upadljiva zamena, biti zgodno za proučavanje nekim budućim generacijama, tek - u ovom sazivu Skupštine bilo je mnogo toga što se desilo, ako ne “prvi put u istoriji”, a onda bar “od kad pamte živi skupštinski izveštači”.

Višedecenijska ideja da se Beogradska autobuska stanica premesti sa svoje privremene lokacije na zemljištu “Železnica Srbije” još uvek se nije ostvarila.