“Srpski nacionalizam stalno pokazuje da nije završio sa rešavanjem svog ‘nacionalnog pitanja’, koje se i dalje postavlja isključivo kao teritorijalno, kao pitanje granica, razmene stanovništva. Kada režim u Beogradu govori o potrebi da bude patron Srbima van Srbije, iza toga se nepogrešivo krije čist nacionalizam, pretenzija i suštinsko nepriznavanje tih država.”

Jedino umrežavanje građanskih udruženja može dovesti do stvaranja kritične mase koja bi donela promenu u društvu, saglasni su predstavnici lokalnih građanskih inicijativa, učesnici Istinomer foruma “Građani imaju moć - Put od aktivnih građana do uspešnih građanskih inicijativa”.

Cenzure u Srbiji nema i takve ocene su paušalne, saopštio nam je prošle nedelje novoosnovan Centar za medijski monitoring. Ispred Centra govorio je Lovreković, javnosti poznat po pretnjama smrću poslanici Mariniki Tepić i verbalnim napadima na Dinka Gruhonjića iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine i člana Narodne Strane Borislava Novakovića. Zajedno sa Lovrekovićem sedeo je i Gradiša Katić, urednik nedeljnika “Afera” poznat po svojim kontaktima sa ljudima iz kriminalnog miljea. Konkretni rezultati i korišćena metodologija nisu objavljeni, pa su zajedno sa kredibilitetom istraživača ostali upitni. Ipak, ništa od ovoga nije bilo dovoljno sporno za Radio televiziju Srbije, ni Tanjug koji su preneli izveštaj sa konferencije o rezultatima istraživanja.

Sada već bivši član Predsedništva Srpkog pokreta Dveri, Srđan Nogo, povukao je nogu i u srpski politički život uveo migrantsko pitanje kao važnu temu koja je u mnogim državama, pre svega, bivše Istočne Evrope, ali i Nemačke, određivala globalne političke tokove.

Postala je praksa da država u velike građevinske poslove ulazi bez tendera, a obrazloženje ministarke Zorane Mihajlović da iza velikih projekata, poput puta Pojate-Preljina, stoji garancija države, zapravo je priznanje da je odluka o saradnji sa američkom kompanijom Behatel, politička, kažu sagovornici Istinomera.

Od nekoliko minornih medija, za deset godina, Aleksandar Vučić je stigao do toga da preko devet ekrana u radnom kabinetu nadgleda ceo elektronski etar i ogromnu većinu svega što se pojavi na kisocima. Režim koji je po svojoj prirodi autokratski može da postoji samo ako je kontrola totalna.

I pored Ustava i zakona koji zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu, utisak je da država, umesto da je spreči, diskriminaciju "legalizuje" donošenjem pojedinih zakona koji imaju diskriminatorne odredbe. Dva takva sporna zakona za kratko vreme stigla su sa iste adrese - iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a zajedničko im je što “udaraju” na najsiromašnije građane, majke i Rome.

Izgradnja dela obilaznice oko Beograda - od mosta preko Save kod Ostružnice do Bubanj Potoka, počinjala je čak tri puta ove godine. Jedan od početaka izgradnje dogodio se baš u predizbornoj kampanji za martovske izbore u Beogradu, iako je sam ugovor o izgradnji te deonice obilaznice potpisan tek sedam kasnije, u septembru ove godine.

Kako smo od vrhunca građanskih protesta u 2016. stigli do građanske apatije 2018. godine? Da li uspeh protesta u Srbiji zavisi samo od snage i energije građana ili i od okolnosti u kojima se događaju? Šta je mera uspeha tih protesta?

“Zaista mislim da na svakim izborima oni imaju 10-15 odsto kupljenih, otetih glasova, pod pritiskom dobijenih, ubačenih listića. Mediji donesu još jedno 15 odsto i mi svaki put na izbore ako izlazimo, izlazimo sa jedno minus 25 do minus 30 odsto glasova. I onda preko toga, taj procenat - to vam je podrška ovoj vlasti.”