Tajmov ovogodišnji izbor ličnosti godine poslužio je kao još jedan povod pojedinim korisnicima Fejsbuka da podsete na nekadašnje izdanje magazina u kojem je kultno priznanje dodeljeno Hitleru. Podvlačenjem manipulativne paralele između ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i nekadašnjeg nacističkog vođe Adolfa Hitlera, dovodi se u pitanje motivacija uredničke politike magazina. Radi se, pak, o pogrešnom razumevanju kriterijuma selekcije. Magazin se pri odabiru oslanja na faktor „globalnog uticaja”, koji može biti i dobar i loš.

Od početka rata u Ukrajini, na društvenim mrežama je prisutno podvlačenje manipulativnih paralela između ruske invazije na Ukrajinu i NATO bombardovanje bivše Jugoslavije, kako bi se dodatno raspirio prisutan anti-zapadni narativ. Ovoga puta je u tu svrhu zloupotrebljena naslovna strana američkog magazina „Time” - „Bringing the Serbs to heel”, uz tvrdnju da je objavljena 1999. godine. Naslovnica je autentična, međutim, izdanje je objavljeno 1995. godine, a tema je bila bombardovanje Republike Srpske.

Čitava Zapadna vojna mašinerija je protiv Rusije, sankcije najviše pogađaju Evropsku uniju, koja će se bez Rusije vratiti u srednji vek. Ove i slične antizapadne poruke inspirisane proruskim kampanjama dezinformacija od početka rata u Ukrajini više puta smo videli, čuli i gledali u domaćim medijima.

Nakon 17. septembra niti je položaj LGBTI+ zajednice bolji, niti su samozvani branioci porodičnih vrednosti ispunili svoj cilj. Mediji su kao pobednika drame, koju su sami režirali, proglasili aktuelnu vlast Srbije, koja istovremeno proklamuje neutralni srpski blok, a treći mandat Vlade ima premijerka, pripadnica LGBTI+ zajednice.

Na fotografiji koja kruži Fejsbukom nije američki general Erik Olson, već ukrajinski ratni zarobljenici koji prisustvuju događaju u znak sećanja na poginule u Luganskoj Narodnoj Republici od posledica granatiranja 2014. godine. Fotografija je snimljena 14. aprila 2022, nedeljama pre nego što su poslednji ukrajinski vojnici napustili čeličanu Azovstal u Mariupolju.

Kako rat u Ukrajini odmiče, a ratna razaranja i broj civilnih žrtva sve više rastu, množe se i dokazi o ratnim zločinima. Na optuženičkoj klupi pred sudom u Kijevu našao se prvi ruski vojnik kom se sudi za ubistvo nenaoružanog civila, a paralelno sa ukrajinskim pravosuđem i Međunarodni krivični sud vodi istragu o navodnim ratnim zločinima. Koji sudovi su nadležni, kada se mogu očekivati prva suđenja i da li Vladimir Putin i ruski vojni vrh mogu da budu krivično gonjeni za ratne zločine?

Raketni udar na železničku stanicu Kramatorsk na istoku Ukrajine 8. aprila jedan je od najbrutalnijih koji se dogodio tokom i dalje aktuelne ruske invazije na Ukrajinu. Prema poslednjim informacijama ukrajinskih vlasti, broj žrtava popeo se na 59. Među stradalima je sedmoro dece. Iako su ukrajinske vlasti, SAD i Evropska unija osudile Rusiju za napad, ruski zvaničnici i dalje negiraju odgovornost i karakterišu ga kao “još jednu ukrajinsku provokaciju”. U svojstvu alibija, Rusija iznosi argument da oružje korišćeno u napadu - taktička balistička raketa “Točka-U” - odavno nije u upotrebi Ruske Federacija, te da je koriste samo ukrajinske oružane snage. Međutim, postoje višestruki dokazi da su ruske vojne snage nedavno koristile ovu vrstu projektila. Sa druge strane, kredibilnih dokaza da je Ukrajina izvršila napad na sopstveni narod - trenutno nema. Prema rečima predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog “napad na Kramatorsk biće predmet istraživanja budućeg Međunarodnog suda pravde zajedno sa drugim ruskim ratnim zločinima”.

Snimak čiji titlovi sugerišu da se ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski dogovarao sa Azovom za „zločine kao u Buči“ nema utemeljenja u realnosti. Suprotno tvrdnjama, originalni video je nastao 2019. godine tokom radne posete Zelenskog pripadnicima Oružanih snaga Ukrajine (ne Azova) u naselju Zelote.

Pojedini ruski mediji preneli su da je snimak posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog bolnici u Kijevu lažan, fabrikovan ili snimljen ranije. „Dokaz” da poseta nije mogla biti u martu je navodno prisustvo vojne medicinske sestre Ine Derusove, preminule krajem februara. Međutim, u pratnji Zelenskom bila je potpuno druga osoba — Tetjana Ostaščenko.

Nataša Perakov nije prva ukrajinska borbena pilotkinja. Nije ni tragično nastradala u tekućem oružanom sukobu sa Rusijom. Žena pod ovim imenom ne postoji, a fotografije koje se koriste u svrhu ove dezinformacije pripadaju foto modelu Kasjuši Rusin i vojnikinji Olesiji Vorobej. Ovom analizom, ulazimo u detalje novih tehnika propagandnog rata na društvenim mrežama.