U seriji svraćanja po televizijama, na dnevnom nivou, i po više puta, od predsednika Srbije teško je čuti više neku vest. Njegove, uglavnom “no news”, nastupe oboje emocije/umor/stremljenja, a između redova i uobičajenih blokova tema, potkrade se i koja izjava koju ipak, ima smisla proveriti. Istinomer je do sada zabeležio više od 320 Vučićevih neistina, neispunjenih obećanja, nedoslednosti, kao i drugih izjava koje smo ocenili kao “kratke noge”, “skoro neistina” ili “ni započeto”. U jučerašnjem gostovanju kod Srđana Predojevića, u jednom trenutku, ponestalo nam je kategorija za nivo komunikacije i predsednikovog izražavanja. Od Gare i “čvarenja”, pa preko broja sati potrebnih za odmor, do toga da nije tačno da je Milošević grlio Miru “svake tri sekunde”, ali i da Đinđić nije bio - kreten. Sinoć smo - doslovno - sve čuli.

Ideja da se primaoci socijalne pomoći, kako je onomad ministar Vulin objasnio, zahvale državi na tome svojim (besplatnim, uslovljenim) radom, našla je mesto i u predlogu novog Zakona o socijalnoj zaštiti. Prema poslednjim zvaničnim podacima, socijalnu pomoć prima oko 250.000 građana, iako ispod granice apsolutnog siromaštva u Srbiji živi više od pola miliona ljudi - sa manje od 11.500 dinara mesečno. Međutim, pooštravanje uslova za dobijanje pomoći verovatno će smanjiti broj korisnika.

Gostujući zajedno sa novinarom Zoranom Panovićem u emisiji „Sučeljavanje“ 23. marta na Radio-televiziji Vojvodine, Aleksandar Vučić je po ko zna koji put ponovio da je privreda opljačkana i uništena u periodu posle – a ne pre – 2000. godine.  U poslednjih pet godina, ova mantra o tome da su vlade nakon 5. oktobra 2000. potpuno […]