Amnesty National
Papua Nova Gvineja iskoristila je odlazak Vuka Jeremića sa Subotičanima u Horgoš i priznala lažnu državu Kosovo, pedesetoro naših građana je na čelu sa Đelićem nakon Belgije videlo Rim i Vatikan, što da ne obiđu ta dva mesta koja su takoreći kao Beograd i Zemun, a u kojima prebogata Srbija zbog enormnih zasluga Vojislava Koštunice ima dva ambasadora rodom iz DSS-a?!
https://youtube.com/watch?v=R1jWiDlQrck%3Frel%3D0
Navijačima koji su orgijali preteći smrću autorki „Insajdera“ komandovao je, gle, poručnik Vojske Srbije: prošla su vremena kad su i vojnici i mlađi oficiri pravili Ajfelovu kulu od šibica, poručnik ima savremeniji hobi, a opet je u vezi sa njegovom strukom! Nije li bolje da ruljom komanduje neko ko je za to obučen, nego neki samouki besposličar! Poručnikova specijalna jedinica nosi tuđinsko, ama slikovito ime, „Brain damage“. Promocija navijačkog dirigenta pala je međutim u zao čas i pomutila radost ministru Šutanovcu koga je Privredna komora Srbije odlikovala za neprocenjiv lični doprinos proizvodnji i izvozu namenskih proizvoda, što bih rekao da je pesnički izraz za oružje i džebanu: mi to naveliko prodajemo nadajući se da će biti upotrebljavano samo u narodnooslobodilačkim ratovima, u opravdanim ustancima protiv neokolonijalizma i u najnužnijoj odbrani. Laureat se zavetovao na beskompromisan obračun sa svima koji brukaju i sebe i uniformu, premda je poručnik možda dirigovao u civilu, u svakom se slučaju potonjem smeši prekomanda u neko mesto koje nema nijedan sportski klub, kao kad crkva sveštnika-pedofila premesti u parohiju gde nema prirodnog priraštaja.
Vlada preko svih medija poziva, mami, kumi i moljaka omladince iz dijaspore koji su izvrdali i još izvrdavaju odlazak u vojsku da ličnim prisustvom uveličaju praznike bližnjima, policija ih neće hapsiti, svi će moći isto tako elegantno da se vrate u kleto rasejanje, vojna obaveza nije im doduše oproštena, ali im je dat praznični popust, država je u panici da bi se usled zorta pred vojnom policijom i zatvorom neki regruti mogli ispisati iz našeg državljanstva, o, samo to ne, narodu najstarijem i tako preti da 2097. postane manjina na pradedovskoj zemlji.
Auto moto savez Srbije je prilikom bogougodne podele partijskog plena pao u ruke SPS-a iz čije je prebogate partijske riznice izvučen, provetren i očetkan negdašnji glavni urednik lažne devedesetdvojke Nikačević koji u svoje uredničko okrilje hoće da primi sve auto-klubove u zemlji, klubovi još ne razumeju da je anšlus planiran za njihovo dobro: ako već nisu svi Srbi u jednoj državi svi auto-klubovi budu u jednom savezu!
Srbija koju Hrvatska tereti za genocid pripremila je čifte-tužbu, utuk na utuk, ali naša kontrita još nije zavedena u pisarnici međunarodnog suda. Tadić je zadovoljan što mi nismo ostali goloruki, ali ne bi sa tužbom baš žurio: svestan vlastite dobrohotnosti nada se vansudskom poravnanju čim hrvatski narod dobije predsednika iole sličnog njemu; o tužbi je razgovarao sa Pupovcem, koji u Hrvatskoj živi i predvodi i stranku, ali i sa Miloradom Dodikom koji poput slikara živućih malo u Parizu malo u Njujorku živuje đa u Banjaluki đa na Dedinju, da, predsednik Tadić se u Torinu sreo sa prototipom fijatovih modela od čije se lepote konkurenciji ledi krv u žilama a koje ćemo proizvoditi u Kragujevcu; predsednik je oduševljen fantastičnim dizajnom, što još ne znači da će država za svoje funkcionere otkupiti prvi tiraž; Italijanima je dao besu da neće odati poslovnu tajnu, i zbog pažnje prema njima i zato što će ti modeli preporoditi našu privredu, to su međutim zloupotrebili Poljaci, jedan njihov list pisao je da će nekadašnji učesnici „Crvenog barjaka“ praviti „topolino“, glasinu je Dinkić Mlađan u korenu sasekao (lepo rečeno): nova kola biće jedna kao „oktavija“, druga kao „tojota korola“, samo naravno mnogo savremenija!
Na redu je rubrika „gde su, šta rade“.
Pripadnici DSS, ti Hazari našeg političkog života, pisali su sa onog sveta Ustavnom sudu da što pre pročešlja Statut Vojvodine i da ga smesta isključi iz saobraćaja, kad smo kod hrišćanstva, u Nazaretu su arheolozi iskopali kuću Isusovih prvih komšija za koju tvde da potiče iz Hristovog detinjstva: kako znaju – kad nemaju katastarske knjige – da parcela i zgrada nisu bile baš vlasništvo njegovih roditelja to jest majke?
