Bager ili audi – izaberite sami #Retrovizor

Oni koji nisu za promenu Ustava – od kojih bi većina radije promenila vladara – jesu izgubili, ali to je kao kad bi Sautempton, u kome bi, primera radi, osmorica igrača bili pozitivni na koronu, izgubio u od prevakcinisanog i kompletnog Liverpula sa 3:2.

Da takozvana opozicija nije uspijala, da se nije uprazno kočoperila i da se nije hvalisala kako je iznad situacije, da je makar svoje članstvo izvela, pokvarili bismo dan našim vlasnicima, pripretili bismo im da bi se na izborima mogli oni isto ovako provesti. Ali, pretendenti na vlast (na učešće u vlasti, neka bude tako, za sada) držali su se, da opet pribegnem modernom jeziku, preotmeno, ne veruju da će glasanje biti kako bog zapoveda, ne veruju da će glasovi biti pošteno izbrojani… A oštre se da idu na izbore koji će se održati pod previsokim pokroviteljstvom predsednika Vučića i velmožda kojima se veleokružio. A da ste u nedelju izašli, pametnjakovići, i da ste nagovorili barem neke od vaših ipak simpatizera, vladar bi dobio gorku lekciju, samodrščevo razmetljivo samopouzdanje bilo bi itekako uzdrmano, jer je šuplje, porozno: poraz u prijateljskoj utakmici itekako bi mu predočio na koliko sve načina može izgubiti i kad bude stani-pani.

Šta je još bilo? Da. Naš građanin izgubio je sudski spor u tuđini. Zbog prenosa suđenja iz nama daleke časovne zone izgubljene su hiljade i hiljade sati sna u Srbiji, mnogi građanin koji je planirao da ujutro stane u red pred laboratorijom ili ispred doma zdravlja, nije bio u stanju da se, neispavan i ogorčen zbog ishoda suđenja, postara o svom ugroženom zdravlju: šta će ti test ako je život izgubio smisao, zašto da živiš i čemu ti da se nadaš u sukobu sa svetskim moćnicima, pa čak i sa domaćim, ako je svetski broj jedan slamka među vihorove! Na televiziji je gostovalo više od sedam hiljada analitičara, sportskih radnika, ali i neradnika, zgubidana, prijatelja sporta, razabrao sam da australijska vlada odavno ima pik na Srbiju, bunu među narodima, čiji je privredni rast osmo, ako se nisam zabrojao, svetsko čudo, čudovište za one koji nam ne žele dobro…

Nemio događaj osvetljen je sa stanovišta prava, medicine, psihologije, sociologije, ekonomije, možda još nije svoje rekla jedino profesorka evroatlantskih studija, šta god potonje bilo; ja bih da budem onaj Rom bez koga može da prođe vašar, zar nemamo toliko dobrih stvari u našoj zemlji?

Predsednik Republike bavio se uterivanjem u laž, tako se kaže, uterivao je u istinu australijskog kolegu koji je na sudu, zaklevši se u Bibliju i u Aboridžinsko jevanđelje, lupio da u Srbiji ima pedeset posto vakcinisanih! Naš predsednik, koji je i otac naše vakcinacije, poručio mu je preko sedam mora i ne znam koliko gora da je lažov, jer smo tu crtu odavno nadmašili…

Obično odem u kuhinju kad čujem da se predsednik izražava familijarno i kolokvijalno, kad je sa nekim fenomenom ili sa nekim živim bićem na ti, što jeste često, jer se predsednik odvikao od persiranja, ali ipak čujem: građaninu koga je na protestu srušio audi mladonapradnjaka iz mislim Prova, isto je, kao i Australijancu, rekao da la-že, pa da: kako si povređen kad telefoniraš u “Utisak nedelje”, nisi na intenzivnoj nezi, nisi u komi, nisi čak ni u gipsu… Predsednik je ponovo stao na stranu člana Partije, što jeste očinski gest (bager ili audi, izaberite sami!), dok je odguranog ili udarenog građanina javno nazvao lažovom. Baš me interesuje hoće li građanin pobediti ako bude vladara tužio za klevetu, jer, ako i nema lekarsko uverenje da je ozbiljnije povređen, ima građanin hiljadu svedoka, postoje stotine snimaka namernog siledžijskog zaletanja u ljude, dok predsednik ne znam na šta se oslanja, ili mu je pobeda australijske države dala krila, da bi i on mogao pobediti pojedinca, ali da se ne preračunate Vi, gospodine vladaoče – nakon referenduma niko neće moći da utiče na sud!

Na redu je rubrika “gde su, šta kog đavola uopšte rade?”, predsednica Vlade jednom u deset dana javlja kako će Vlada, najverovatnije, ma bezmalo sigurno, ali svakako ne navrat-nanos, i ne brzopleto, raskrstiti sa “Rio Tintom”, da će zlosrećni, ukleti, premda vrhunski projekat “Jadar” biti suspendovan, ili će na drugi način, za kojim se još uvek naučno traga, biti u dogledno vreme skrajnut, odgođen, čoveče, kao da se to ne može učiniti za petnaest minuta, kao da nas izveštava o svakoj fazi izgradnje mosta koji je prethodna vlast povlačeći se minirala i srušila! Drugo, premijerkin šef, naš nadpremijer Vučić, ponavlja svoju mohikansku prkosnu tužbalicu da se “Rio Tinta” on jedini ne odriče, isticanje te privrženosti ne znam čemu služi, to je kao kad bih ja, držeći prilikom krštenja kumče u naručju, na sveštenikovo uporno i sugestivno pitanje odričem li se Sotone odgovorio sa “tja, ne znam, sad… svi ga se odriču, pa mi ga dođe žao…”…

Ili su se Ana i Šef dogovorili ko će biti dobar, a ko loš policajac, nama je svejedno ko je zao, a ko tobože dobar, ako imamo peh da nas njih dvoje isleđuju.

Predsednik je, čujem, nakon referenduma bio kivan na vrhušku svoje umalo ne rekoh prćije, partije, kako i ne bi, državin zamysel pobedio je s gor’em po polam, na jedvite jade, rekao im je da su oni pametni, a on predsednik da je glup (tako o šefu države ni sam šef države ne bi smeo da govori, ma koliko bio možda iskren u tom za njega teškom trenu), i neka oni vode partiju… Čak je rekao da neće davati intervjue mislim čitavih pet sati; u Vladi su zadovoljni što je na referendumu ipak ispalo po njihovom, ali kad je Šef nezadovoljan, za Anušku je to kao kad neka baka zbog đilasovaca ne stigne na nedeljni ručak kod ćerke i zeta; u nemogućnosti da joj se u danima njene tuge i ponosa lično obratim, na ovaj način javljam da su mi misli, skoro sve, u Jovankinoj vili, srce je mudroga u kući gdje je žalost, dobro, ne umišljam da sam zbog toga mudar, ali sam uz Vas, sve dok predsedniku, a samim tim i Vama, ne bude bolje.