Beleške licemera
Prema mojoj evidenciji do ovog trenutka se u Srbiji šest duša prelomilo, i priklonilo jednoj funkciji shodno zakonu koji je na Pobusani ponedeljak pušten u sveč. opticaj, hiljade polivalentnih građana uputilo je molbe, prigovore te apele da se baš njihovi slučajevi razmotre, jer ne ubijaju se oni od posla zbog vlastite pohlepe, nego oni pružaju zajednici niko ne može da pruži, barem dok ne stasaju novi naraštaji. U, ko im kaže, pa zar ne potpadam i sam pod taj zakon, pišući za nekoliko poslodavaca kočim nečiji razvoj, zadajem nehotične potmule bubotke budžetu neke porodice koju i ne znam, šta ću kad mojoj čežnji za poslovnom monogamijom niko ne može da udovolji, jedni mi daju pare samo za struju, drugi za grejanje, treći za benzin, dosta o meni, u Varvarinu je trebalo da bude naučni skup o Srbiji i NATO paktu, što se Rusima mrsko učinilo, pa su organizatorima stavili do znanja da v takom sluchae ambasador ove bratske zemlje i slavne vojne sile neće doći na godišnjicu Varvarinske bitke, što su organizatori nazvali ucenom i čak se pismeno potužili našem predsedniku da ih Njegova ekselencija ucenjuje te da je toliki uticaj umalo ne rekoh Sovjeta neprihvatljiv, iako ambasador kao i bilo ko ima pravo da se u ime svoje zemlje i u svoje lično ime duri ako nađe za shodno. Uglavnom je varvarinski simpozij otkazan, a na licu mesta pojavio se samo ambasador Japana kome su organizatori zaokupljeni vlastitom uvređenošću zaboravili da jave kako stvari stoje; Bred Pit i Anđelina Džoli posetili su Bosnu i Crnu Goru a Srbiju nisu, iako su ih tamo dvorili predsednici opštine i šefovi recepcije a kod nas bi ih pravo sa aerodroma primio predsednik Tadić koji je prijatelj filma.
https://youtube.com/watch?v=M3heTp_FRAU%3Frel%3D0
Narodni poslanici koji se tijekom uskršnjeg posta suzdržavahu i od ružnih misli i pogrdnih reči dali su si oduška posle praznika, ili je to zato što nisu prošli kroz svečani špalir gardista i nije im svirano „Bože pravde“ dok su ulazili u visoki dom, uglavnom je ministru rečeno da je karcinom, poslanica koja iz glave kune do jedanaestog kolena uzrujano tvrdi da joj je karcinom kazao „džukelo jedna“, neke se reči i rimuju, kriminalac-kapitalac, Velja Ilić čije je trezvenjaštvo javno bilo dovedeno u pitanje sam se predao bolničarkama da mu urade alkotest, ali kao kod Domanovića – kad podanici dolaze da im vladar na čelo udari žig, a jedan traži da mu se udare dva žiga – i Velja je iz dveju merodavnih zdravstvenih ustanova doneo potvrde, ali bi sad on da se rade testovi i na druge opijate. Misleći da mu je mikrofon isključen i visokopreobraćeni Toma Nikolić kazao je nešto što bolje da nije kazao, umornoj predsednici ovo slovo neljubve promaklo pa je od RTS-a sa kojim ima specijalne i paralelne odnose iako ga je zavadila sa UEFOM zatražila snimak radi pomnog preslušavanja, crne slutnje obistinile su se, iako je očekivala reči izvan standardnog književnog jezika otelo joj se jedno „iju!“, snimak je odmah komisijski zapečaćen, vođi SNS usta su zapečaćena do Praznika rada, a kažnjen je i sa nekadašnjih dvesta evra, a sadašnjih šesnaest hiljada dinara.
Psovanje u Skupštini ipak se više isplati nego pisanje humoreske o Velji Iliću, novinar koji se latio ovog varljivog žanra moraće svome književnom junaku da plati 180 hiljada dinara, što je opet bolje nego dve godine zatvora koliko je dobio temperamentni građanin koji je u Knez Mihailovoj upao Velji u reč i udario ga po kragni, reveru i šta ja znam čemu sve još, da, čuvena manekenka koja se stavila na čelo borbe protiv raka dojke nije, tako izgleda, od silnih miliona nakupljenih za ovu svrhu dosad nikome dala nijedan mamograf niti novac, da l’ joj mati zna, prošlo mi je kroz glavu, ne da zna nego je i sama dopala pritvora, te tako pritvorska jedinica postade Institut za majku i dete.
Upozoreni smo i da ne nasedamo na priču lažnih volontera Crvenog krsta koji su se ovog proleća namnožili više nego obično; iz jedne evropske zemlje koja neka ostane anonimna, jer poznajem verovali ili ne njenu ambasadorku, i mislim dobro o njoj, vajkaju se da je Srbiji i Makedoniji još neisporučeno hiljadu lažnih azilanata, kako lažnih kad bi ljudi iskreno tamo da se nastane?!
Bila je jedna građanka u Terazisjkom prolazu, zabrađena i glave povijene do mršavog stomaka za koju su mi savesni prolaznici savetovali da joj ništa ne udelim nego da joj pogledam šaku koja se zaista belasala ispod crnog rukava mantijete, mlada je, trijumfovali su detektivi, pa šta ako je mlada, pružila je ruku za milostinju i za mene je legitimna, punopravna prosjakinja, makar imala dvadeset godina.
Tako nekako gledam i na azilante: niste lažni, braćo, ali ste neuspešni.
