Da ne pripadam i sam tome zasluženo pauperizovanom staležu, imao bih novinarima štošta da prigovorim: ne možeš od nekog skandala da živiš nedelju dana, samo to pa to, funkcioneri krivotvorili doktorate, jedan kupio dvadeset četiri stana na krajnjem istoku Evropske unije, prestolonasledniku isekli struju, i šta ti ja znam, a kad se stvar rasplete, kad iziđe na dobro, kad se dokaže da su doktorati izuzetno autentični i da su štaviše prvorazredni doprinos nauci, onda o tome više niko ne piše (ili je meni promaklo); kad pravda pobedi, kad Bugarsko grafološko društvo zvanično ustanovi da je potpis oklevetanog gradonačelnika komšijske prestonice gruba i štaviše neotesana krivotvorina, pa to potvrde i veštaci iz Visbadena, onda o tome jedva da neko napiše neku crticu, a razume se da ako je potpis krivotvoren, onda ni zgrada sa stanovima nije stvarna, nije prava, ili u najmanju ruku ne pripada žrtvi medijske hajke, jer nije njegov ni potpis!
Iako ga je njegov partijski šef nezgrapno branio („Niko nije lud da ima dvadeset četiri stana na jednom mestu“, a što sam ja u „Peščaniku“ naučno pobio), istina je da gradonačelnik nije kupio trospratnicu u Bugarskoj i da se na spisku stanara ne pojavljuje samo njegovo prezime (umnogostručeno kao one konzerve ili lice Merilin Monro kod Endija Vorhola); tako sam pročitao da je prestolonasledniku isečena struja, i sad svaki dan pomislim da mu možda ne radi ni grejanje, da mu se frižider otopio, da se iz špajza gde drži zamrzivač oseća bljutavi vonj boranije otopljene u plastičnim kesama, a čovek je možda poravnao dug, on ili neko ko ljubi monarhiju više nego ja, i Beli dvor blješti kako i dolikuje, ponovo radi mašina veš, kraljević ide na internet – a mediji mi o tome hepiendu ništa ne javljaju.
Letos sam bio predložio da i mi po Zakonu o parazitizmu (imao ga je Sovjetski Savez, imamo ga valjda i mi) priklještimo prestolonaslednika koji i ne glumi da nešto radi, da mu ukinemo apanažu i da ga posle odležane kazne podvrgnemo samofinansiranju, a sad kad sam čuo da su radile makaze Elektrodistribucije došlo mi ga žao. Pretpostavljam da su članovi Krunskog saveta solidarno platili dug za kraljevske kilovate i da je sve došlo na svoje mesto: „Sve što nezasluženo primam od SANU, vasceo prihod od mojih autorskih prava te od mojih gostovanja i beseda, u naredne dve godine posvećujem i prosleđujem našoj voljenoj Kruni“ – dao je primer Matija Bećković, a za njim se povela i vaskolika naša raspekmežena desnica, Bog joj vazda dao zdravlja i berićeta!
Ali tako to ide, kad se jednom izgubi strahopoštovanje prema Dinastiji, onda i električari iskaljujuju svoju vekovnu stalešku netrpeljivost, nogu je povukla naša avio-kompanija, koja nije htela da besplatno preveze prestolonaslednikov prestolonaslednički prtljag težak dvesta pedeset kilograma, Njegovom Pretendentstvu naravno na pamet nije padalo da plati desetostruki overweight, jer kralj nosi ono što je kralju potrebno, i to ne podleže ni sili gravitacije, ni cepidlački propisima avio-kompanija!
Aleksandar Vučić i Bratislav Gašić / Foto: Fonet
I kao što je mrak pojeo neplaćene Karađorđevića kilovate (ili pak kilovate koje možda u ovaj mah voljeni princ nanovo troši?!), tako isto ne znam ni ko me ovaj mah brani, Bata ne može ostati ministar odbrane, svečano je izjavio Batin Tvorac i Svedržitelj, ali Bata ne može ni prestati da bude ministar odbrane, jer ličnost kakva je Bata ne može premijer Vučić da nađe u kafani za jedan dan – tako nam je slikovito svojim rečima obrazložio Batin ostanak i opstanak u Vladi. Time je jedan od najslavnijih studenata Pravnog fakulteta završio sa nama, dokazni postupak maestralno je okončan: ako ne može za jedan dan, i ako ne može u kafani, onda možda ne može i nikad i nigde, te sa Batom imamo situaciju kao u „Podmoskovskim večerima“, rečica i teče i ne teče, pesma se i čuje, i ne čuje se, Bata je i smenjen i nije smenjen. A možda može drugi ministar da se nađe za jedan sat, ili za deset dana, ako ne može u kafani, možda može u kuglani, teretani, barutani, bajbokani, đumrukani, čeličani, šiljbokani, ili na nekom šestom mestu?
Tomislav Nikolić je ponovo izjavio ljubav Rusiji: tako nam i treba kad glasamo za velikana da nam bude predsednik, a mala smo zemlja: „Jedino Srbiju volim više nego Rusiju!“ – podsetio nas je opet na ovaj detalj iz predsedničke intime, plači Republiko Srpska, ti si na trećem mestu, ako nisi i na petom, jer predsednik voli i srpsku i rusku dijasporu!
Dodikovci se oštre, uz nos Ustavnom sudu, da Sv. Stevana proslave bučnije, veselije, svečanije i pobožnije nego ikad pre, Prvomučeniku mora da je puno srce ako vidi kako i inat vodi dobru i uzvišenom, samo kad je inaćenje iskreno.
Ja u svojoj slabašnoj verskoj naobrazbi i inerciji praznik vodim kao treći dan Božića, a Sveti Stefan je arhiđakon, kamenovan do smrti zbog vatrene privrženosti Hristu, još u I veku, zaštitnik je zidara i glavobolnih, ali to mu je u širem delokrugu, jer je najvećma okrenut zaštiti Nemanjića, tako sam pročitao: imamo izabrani narod, izabranog lekara, a imamo i izabranu dinastiju, Nemanjiće. Zato Sveti Stevan mora da bude Dan državnosti, i mi s ove strane Drine navijamo za to, Srpska je naša Sparta (sad kad nemamo Crnu Goru), presveti plamen srpstva čuva se u Banjaluci, Ustavni sud ne razume, ili barem nije uzeo u obzir, da Sveti Stefan drži stranu Stefanu Nemanji, kojeg da ne beše svi bismo i dan-danas, i Bosna i Srbija, bili pod okrutnom vlašću i knutom bogumila.
