Blagoslovski fakultet

Košarkaš Gurović koji je dao da mu se na mišici istetovira Čiča Draža pao je u teški zasenak, devojka za koju do juče nisam ni znao istetovirala je na ruci ćirilicom „A. Vučić“, i raščula se diljem Srbije, to je učinila, veli, zbog evropskog puta i zbog svega što je utkani u njezine pore učinio za Srbiju. Ni ja, kao ni Sv. Basara, nisam nikad video da je neko istetovirao reč „Tito“ ili Maršalov portret, a bilo ih je kud god se okreneš, ali o Brozu smo imali poseban zakon, Zakon o zaštiti Maršalovog imena, lika, dela i ne znam čega još, tako da bi se i najdobronamernija tetovaža smesta našla pod udarom kakvog krivičnog paragrafa, nisi ti u Titovo vreme smeo da otvoriš neku prčvarnicu i da joj daš njegovo jedinstveno ime, mislim da je samo brodogradilište moglo tako da se zove, znači nešto veličanstveno i svečano. Tetovirana devojka morala bi biti pozvana u BIA-u, gde bi joj batinci prijateljski rekli da će joj ovo halaliti, jer nismo, bruka naša, imali Zakon o zaštiti lika, generalija, potpisa i dela A. Vučića, ali da ne bi smela ništa nalik tome da dopisuje po svom organizmu, jer će zakon biti donesen čim prođe Inauguracija. 

Nekad vladara moraš štititi od onih koji ga ne ljube, ali ne smeš ga ni onima koji ga obožavaju prepustiti na milost i nemilost: šta sad, odem kod tetovatora, ponesem Petričićevu karikaturu na kojoj je ondašnji premijer i kažem: hoću ovo da imam preko celih leđa, i istu takvu karikaturu u prirodnoj njenoj veličini na podlaktici, da se vidi kad god zasučem rukave da prionem na neki posao! Ili: otvorim menjačnicu i umesto da je nazovem „Pirana“, ili „Kameleon“, ja je nazovem „A. Vučić“: menjajte kod mene koje vam drago pare u koju vam drago valutu, i predsednik se pre nekoliko godina samopromenio, i svima koji su mu dosađivali podsećajući ga na njegovu dotadašnju biografiju odbrusio bi: „Šta, je li vama žao što sam se promenio?!“

Promenjeni se, dok pišem ove grešne retke, susreće sa silesijom stranih državnika koji nam listom svi dobro žele i koji nisu žalili truda da se po najvećoj vrućini vinu do Beograda, moja se redakcija ovih dana preselila u Ulicu lažne države i može biti da je poziv za inauguraciju dospeo u neku kartonsku kutiju, više volim u to da verujem nego da nisam ni pozvan, jer će visokim gostima biti predočeno sve što Srbija ima, sve što je ikada imala (pa u miru izgubila), i sve što će u budućnosti imati, pa bi po tom ključu trebalo gostima prikazati i pripadnika novinarske faune poput moje neznatnosti, jer biće prikazate bronzane (pretpostavljam) glave svih sedamnaest rimskih imperatora kojima je pupčana vrpca presečena u današnjoj Srbiji; nisam ni znao da smo bili pravi rasadnik cezara, znao sam da šijemo Nemačku po broju beba koje su se razvile u imperatore, ali mislio sam da smo ipak dali manje imperatora. Sva sedmanestorica će biti prikazana, jer je Rimsko carstvo naš uzor nedostižni, i nije slučajno što se neko povodom ustoličenja našeg novog vladara setio baš tih veličanstvenih vladalaca, poteklih iz našeg govornog i klimatskog područja. Gosti će probati sve đakonije koje od iskona krase našu zdravu kujnu, videće naše stećke, ali će se naslađivati i maketom Beograda na vodi, čuće srpske frule i srpske tambure, biće izložene zlatne dvokolice iz vremena Ben Hura, zlatni vojnički šlemovi, mnogu rimljansku lobanju sačuvali su od zatucanih rodoljuba koji su se, gle, protivili osvajačima, ne znam hoće li među zvanicama biti i Toni Bler, Veliki učitelj našeg vladara, ali Javni servis na ceremoniju šalje dvadeset dve kamere, plači Olimpijado, imaćemo šta da gledamo cele zime! 

Bitka za Anu, predsednikovu ljubimicu kojoj je prepisao Vladu Republike Srbije, nastaviće se čim gostima budemo videli njihova cenj. leđa, gorostas iz Jagodine hrabro se, poput pravog feudalca suprotstavio monarhu, to nije moja premijerka, moja premijerka je muška, srpski domaćin koji svojim brojnim porodom podstiče i obične sebre da se i oni umnože! Između dva tabua, idolopoklonstva i homofobije, prevagnuo je jači, i g. Palma je ostajući veran svojim najdubljim načelima možda ugrozio svoju dosad blistavu karijeru. Jedino da njegovi ljudi uzmu meru svim gostima, i da se u jagodinskom Muzeju voštanih figura napravi stalna postavka koja biće svedočanstvo o inauguraciji kakvu Evropa nije videla nekoliko stoleća.  

Ne znam, grešna mi duša, puno o građanki Brnabić, načuo sam da je bila u nekoj kompaniji koja se bavi vjetroenergijom, jurišala je dakle na vetrenjače, ali ne kao dobri Servantesov i Unamunov hidalgo, nego kao predstavnica kapitalizma (koji tobože u našem interesu traga za jeftinim ili besplatnim, čistim izvorima energije, a zapravo eksploatiše nemilosrdno i ljude, i prirodu, i kosmos, dosta o njemu!), uglavnom je predana činovnica na predsednika ostavila utisak da će biti odanija i poslušnija i od samog Vulina, dala je nekoliko izjava iz rečnika opštih mesta, baš kad je izgledalo da će njena inauguracija neslavno propasti („Važno je samo da Srbija dobije Vladu u propisanom roku“), đavola je važno, Srbiji je podjednako dobro i kad ima i kad nema vladu, I think. 

Ni Sveta matera nije oduševljena predsednikovim izborom, zna se šta Njegova svetost misli o vođenju ljubavi koje neće neposredno i svaki put produžiti našu neuporedivu vrstu, crkveni poglavar se potresao i što su profesori Bogoslovskog fakulteta uhvatili da drže stranu Čarlsu Darvinu, dok su našu naučnicu i sestru u Hristu Čolićku ostavili na evolucionom cedilu, ubuduće, da zatražite moj blagoslov, ako hoćete da nešto poručite pastvi mojoj lakovernoj, da vas ne bih morao anatemisati i raščinjavati, tako nekako, samo svečanije, beseđaše naš prvosveštenik, pogružen možda i zato što mu najbolji prijatelj i osoba sa kojom je na ravnoj nozi raspravljao o pitanjima vere uskoro odlazi u penziju, koja je kod nas predvorje ništavila. Ali ako patrijarh bude cenzurisao šta profesori Beogradskog univerziteta smeju da kažu, neka se onda i fakultet pokrsti u Blagoslovski, a ceo kružni tok na dnu Ruzveltove neka se zove Blagoslovija.