Bosna, zemlja koje nema

Dobrodošli u zemlju istine! G. Palma je povukao nogu podvrgavši se svojevoljeno i samovoljno opštinskom detektoru laži, sad se đeneral Milović, veleoptužen da je Papaja i sve što uz Papaju ide, isto tako dao testirati, obojica su položili; za poligraf se poletno prijavio i g. Šarić, kome to pa nije odobreno i koji je doveden u neravnopravan položaj; s druge strane, taj jedinstveni ugođaj nuđen je g. Čumetu koji je počast odbio: obično lulu nađe onaj što ne puši.

Prošle sedmice posetio nas je bivši britanski premijer Bler, tja, nije slovio baš za prijatelja Srbije, ali ako mogu naši da se promene nabolje, zašto ne bi mogao da se preporodi, presaldumi i prodobri i neko iz inostranstva? Susreo se sa premijerom, posetio je premijera, primio ga premijer – ne znam ni kako se pravilno kaže, jer mi je vizita ostala nejasnom, iako sam pročitao da je sa g. Vučićem visoki premda možda i nezvani gost divanio o našem putu u Evropu, ali i o formiranju Vlade (potonja jeste uveliko oformljena, ali možda zaista može da bude još formastija, još bolja i drukčija!).
Pročitao sam da g. Bler nije za posetu i za savete dobio ni dinara. Ako je i podvoz sam platio radi se o čistom dobročinstvu, koje bi, da se desilo samo malo ranije, moglo dobiti i nagradu Privredne komore, a ovako je nagrađena dobrotvorna udruga „Nikolić Dragica-Gaga“.

Ako je Toni Bler došao na lični poziv premijerov, ne znam šta je potonji želeo da nauči, postigne ili doživi; ako li pak strani državljanin može po vlastitom ćefu dospeti do našeg vođe i oduzimati mu dragoceno vreme, držim da će i mene, ili ma koga od vas, predsednik Vlade isto tako primiti kad ja ushtednem i kad budem imao vremena, iako sam neistorijska ličnost (bio sam protiv bombardovanja i nas i Iračana).

Građaninu Kosmajcu izgleda nije bilo prijatno što ga je premijer onoliko pred kamerama rezilio, što je obelodanio stvari iz Kosmajčeve intime, rekao je čime se naš sugrađanin istrajno i ne baš tako ni tajno bavi (opijatima); uglavnom se i meni učinilo da je g. Bleru g. premijer štošta halalio, a g. Kosmajcu da neće gledati kroz prste, Kosmajac ima razloga da se zabrine, marksistički je zaključio g. Vulin, i zaista, Kosmajac se ne budi lenj spakovao, pokupio svežanj svojih ličnih karata i pasoša te otišao na crnogorsku rivijeru (čitam da je ušao sa slovačkom ličnom kartom, o zar se i to može! mislio sam da je lična karta sačuvana kao poslednji sentiment Crnogoraca prema nama, kad ono…).
Ministar policije rekao je da „policija zna gde se ko nalazi“, eto zašto naši građani najviše veruju policiji, crkvi i vojsci: g. Kosmajac se na primer nalazi u bekstvu.

U poteru će se uključiti i Stiven Sigal, kome se ispunio životni san da nakon tolikih uloga u policijskim filmovima razmeni iskustva sa ministrom policije, glumac je sa najmlađim doktorom nauka u MUP-u razgovarao o borbi protiv korupcije, o tome kako da se stane za vrat preprodavcima droge… Šta nam ovaj spektakularni sastanak govori? Da je politika isto što i pozorište ili film: ja igram ministra policije, ili doktora nauka, Jeremić se uživeo u lik ljubitelja, znalca i pokrovitelja tenisa, šef države igra mudraca sa Istoka, ti igraš policajca u doista drugorazrednim filmovima, ali zar vasceo život i čitav ovaj svet ne nose trajni beleg druge klase?
Verujemo dakle da je život bajka koju priča luda?
Stiven Sigal nije u Americi ni subaša, ni lugar, nije ni šerif, on sa policijom iz nekog američkog Prnjavora snima rijaliti o hapšenjima tamošnjih prestupnika, a naš ga ministar prima kao da je Žozef Fuše ustao iz groba i odlučio da poseti baš Srbiju!

Predsednik Nikolić obznanio je vlastito proročanstvo da Bosni i Hercegovini nema života, da za nju nema opstanka ni budućnosti. Nisu to vizije na koje predsednika baš obavezuje Ustav, i nije pogotovo dužan da ih javno izgovori, ali kao čovek prostodušan i čestit ne može da od naših komšija i od naše prekodrinske braće da taji šta ih čeka. U državi budućnosti tj. Srbiji predsednik neumorno prikuplja i raznosi pomoć, tako da je njegova rođena crkva na pradedovskome gumnu otišla ako se tako može reći u drugi plan, mada sam negde pročitao da ljudi iz njegovog blagoslovenog okruženja sakupljaju priloge za taj hram. Koji će pomiriti privatno i javno, u kome će, jakože i u našoj zbilji, država i crkva biti u večnom sladostrasnom kolopletu.
https://soundcloud.com/istinomer/bosnazemljakojenema

Njegovo kraljevsko prestolonasledstvo Aleksandar ne znam koji Karađorđević čestitalo je Filipu IV stupanje na španski presto: „Mogu da zamislim koliko se raduju članovi Vašeg Krunskog saveta, a i Vi sa njima: daće Bog da i Vi meni, dragi rođače i kolega, jednog lepog dana isto ovako čestitate!“ Plivačica Nađa Higl ostaje uz DS, stranku prilično zaklanu na mučkim izborima, ali ta partija jedina jamči da stanogradnja neće zaostajati za razvojem sporta, i da će svako ko osvoji medalju ili postavi rekord u roku od dvadeset četiri sata dobiti stan, Nađenjka će se preko Demokratske stranke demokratski zalagati da se i drugi sportisti demokratski skuće, zašto ne i pre nego što osvoje medalju: sport ne može da čeka.
Ivica Dačić ukorio je rukovodstvo i narod Albanije zato što nam povodom poplave nisu poslali ni pomoć ni saučešće, ali zašto im nismo uputili ultimatum: „Vaša bezosećajnost nije nam promakla, imate još deset dana da pošaljete makar depešu koja ne mora da bude ni iskrena. U protivnom nećemo stogodišnjicu Drugog svetskog rata proslaviti u Draču, što je za vas trebalo da bude iznenađenje, jer mi te stvari obeležavamo u susednim zemljama: Velikog rata spomenućemo se u susednoj državi koja neće dugo!“