BREAKING NEWS: Postrojavanje dekana #Retrovizor

Predsednik Republike pozvao je dekane svih fakulteta na intimni razgovor o onome što njega kao domaćina tišti i danju i noću: o li-ti-ju-mu. Odziv dekana prevazišao je očekivanja, barem lično moja: da li su neki prekinuli odmor, terapiju u banji, ili su svi baš bili u punoj dekanskoj gotovosti i nadomak SIV-a, vidim da je svečana sala sa polukružnim (možda i kružnim, bio sam uzrujan dok sam gledao snimak) bila krcata dekanima i dekankama, ne verujem da se iko izvinio, poslao lekarsko uverenje overeno kod notara, još manje verujem da je neko razdražljivim tonom pismeno odgovorio: „Primio sam Vaš preljubazni poziv kojim sam beskrajno polaskan i počašćen, ali Vas molim da mi ubuduće poziv pošaljete ranije! Na sastanak neću moći da dođem. Razume se da ću sa zadovoljstvom pročitati stenogram sa sastanka, koji ću pretpostavljam dobiti, jer je to prvi u nizu sastanaka o ovom, pogotovu za Vas lično, važnom pitanju. Želim vam uspešan razgovor sa mojim kolegama koje će, nadam se, biti u prilici da se odazovu na Vaš kako rekoh neblagovremen premda ljubazan poziv! (Sledi potpis, pečat, gore je logo fakulteta)

Možda je neko ovim rečima izvrdao dekansku vojnu vežbu, ali nisam video nijedno prazno mesto, dekani su se mobilizaciji listom odazvali, ali imali su se rašta i odazvati: domaćin im je očitao bukvicu kakvu verujem nisu čuli u svom radnom veku, a dekani naravno nisu nikad neki poletarci, nego su uvek naučni radnici zašli u ozbiljnu i dosadnu sredovečnost: država vam je davala novac, pet godina, deset godina, nekima i trideset godina, e, sad ista ta država traži od vas da vi njoj pomognete, ne traži da obavezno podržavate ono što vlada i ja blagozastupamo, ali država takođe – ili da kažem: pogotovo – ne bi bila srećna da vi a priori stanete na suprotnu tj. pogrešnu stranu… Javna rasprava trajaće dve godine, i neće biti svečanog otvaranja rudnika ako naučnici ne budu jamčili da će zdravlje ljudi i čovekova sredina biti očuvani u celini i celosti… Nemate pravo, nakon svega što vam je država decenijama davala, da joj sada ne pomognete svojim sveznanjem…

Ja da sam dekan – ali zato valjda i nisam dekan – osetio bih se uvređenim: predsednik Republike govori o meni kao o dembelanu, parazitu koji dosad ništa nije radio, nego je samo brojao, trošio ili štedeo novac dobijen od predobre države – neko je možda i ulagao tu tobožnju zaradu u neki biznis koji je možda i konkurisao matičnom fakultetu – vladar mi se obraća kao da sam general i da živim decenije i decenije u nepristojnom blagostanju, pa mi kaže: e, sad je naša mati napadnuta, vraćam te u aktivnu službu i ideš na novi Sremski front… Pa valjda smo mi dekani i dosad nešto radili, valjda je to što smo radili bilo u skladu sa interesima države, našto i pomisliti da nećemo dati sve od sebe da se naučna istina o iskopavanju litijuma čuje u domu svakog ubogog građanina Republike Srbije!?

&

U okviru našeg prava da znamo sve znam samo da javnost o prvom činu javne rasprave neće biti obaveštena! Zašto javna rasprava ne bi bila stenografisana i snimljena kamerom!? Nije to tajna operacija kojom JNA treba da zada Hitleru završni i više nego zasluženi udarac!

&

Kad su dekani shvatili da su došli kao na sastanak neke sekte, koja krije kao zmija noge i šta je simvol njene vere i koji će obredi pridoneti da život pod njenim uticajem bude ubuduće pravilan, najpre se u sali začulo došaptavanje, to se čuje kad toliko duša mrmlja, škrguće zubima i sl, zatim škripa stolica – vlasništvo saveznih organa, koje za razliku od skupštinskih fotelja nisu nestale 5. oktobra, crk. ovaj dabogda – dekani potom ustaju i napuštaju skup kao Gadafi nesvrstane: ako sa prvog sastanka, čija je svrha bila samo da nam se natrljaju naši dekanski nosevi, neće biti sveobuhvatnog izveštaja za svakog voljnog da gradivo pročita, onda je ovaj sastanak uvreda, na koju ne možemo drukčije da odgovorimo nego da se vratimo našim dužnostima shodno našim statutima i našoj ličnoj savesti, Vama, gospodine predsedniče, želimo da u razgovoru sa Vašim gostom Emanuelom, budete taktičniji, da Vam ne ode i on usred svečane večere ili usred potpisivanja ugovora o svetlom oružju, o svetlim nuklearkama i svetlom nuklearnom otpadu, sad nas izvinite i nastavite da razgovarate sa predsednicom Skupštine i sa šefom Vaše partije koji dobi i da rukovodi Vladom, njima sigurno nećete nabrajati šta su sve dobili od države, i nije da nisu dobili, ali joj se revnosno vala i odužuju, a da ih vi ne morate prethodno mamuzati; iz svega što danonoćno radite u interesu Rio Tinta shvatili smo kakav Vi odgovor od naučne zajednice očekujete, ali našem odgovoru, kakav god bude bio, mora prethoditi otvaranje arhiva, koje biće uzbudljivije nego otvaranje dosijea UDBE i BIA-e, mora javnost saznati šta stoji iza Vaše iskreno govoreći već nepodnošljive i više nego belodane nakane da Rio Tinto bude srećan, da, kad govorite o nauci nemojte misliti samo na geologiju, hemiju, biologiju, naučnu zajednicu čine i profesori etike, profesori psihologije, profesori kriminologije, svi bi oni morali da iznesu nalaze i dokaze o tome kako ova mučidba sa litijumom izgleda sa stanovišta njihove struke, ovako, zaigrali ste na kartu naše kolektivne krivice zbog vi mislite naše preplaćenosti u blaženom dobu pre litijuma, ali mi smo radne obaveze svi ispunjavali i naš dug državi ni izdaleka nije tako veliki kako Vi pokušavate da nam prišijete, dakle, zbogom, dok ne budete spremni da čujete i izgovorite istinu!

Ovako složan, gotovo ustanički bunt dekana znate kad će biti moguć? – Onda kad šampioni budu rekli da ne pristaju da budu doživotno ućutkani sa dvesta hiljada evra, primićemo novac, jer smo lakomi kao i svi drugi ljudi, ali nećemo doći na prijem i nećemo glasati za vas, dekanski ustanak biće moguć kad nijedan lekar ne bude pristajao da se potpiše kao bezuslovni podržavalac samodršca, biće moguć kad sl. arabist i diplomata bude odbio da bude na listi vučićevaca, potonjeg viđam bezmalo svakog dana i svaki put se trudim da ne izgovorim naglas nešto čime bih narušio njegov starački i akademski integritet, svaki put štitim njegovo ljudsko pravo da služi stvari potpuno pogrešnoj, ali, avaj, oni koji radosno služe stvari pogrešnoj čine većinu, sad bi car da joj pripoji i čitav univerzitet, ali nije mu potrebno da pridobije svakog profesora, svakog docenta ili studenta, igra na ove koji su mu kolege po rukovodilačkom položaju, i biću prijatno iznenađen ako se preračunao: ako se dekani, čim budu odmakunuti od predsednikove umalo ne rekoh sakralne blizine, masovno opasulje i ako svim svojim podređenima budu rekli u kakvu su zamku bili mamljeni, ali da im zarđale poluge sa šiljcima još uvek nisu škljocnule nad manžetama pantalona, kao što škljocnu oko noge ili čak preko kičme vuka koji nije imao sreće.