Civilna tajna

U  prethodnom ciklusu mog naučno-teorijskog razvoja dokazao sam da državi ne priliči, ne treba i ne pomaže reklama. Uprkos predočenim argumentima, Srbija troši ogroman novac – potekao od reketiranja stanovništva i od uskraćivanja onoga što podanicima zacelo pripada – na stvaranje idilične slike o sebi i na slanje te lažne slike u ništa manje pritvorni svet. Sada se ponovo prenebregava moje istraživanje, i kupuje se još jedan avion, umesto da su prodata ona dva i da je novac otišao u dobrotvorne ili u medicinske svrhe. 

Dokazao sam u mojim prethodnim radovima, rasutim po „Vremenu“, „Peščaniku“, ali i ovde, da nema u onome što rade ministri i predsednikca vlade ničeg hitnog, ničeg nepredvidljivog i ničeg toliko važnog, da bi im na trajno raspolaganje bio stavljen bilo kakav poseban vazduplohov. Kao što sam teorijski i praktično obrazložio rezultate višegodišnjeg istraživanja iz kojeg se belodano vidi da su i same oznake na vozilima na primer diplomata izlišne, jer nema u njihovom delokrugu ničega što bi trebalo da im omogući bilo kakvu povlasticu u saobraćaju, parkiranju i sl. 

Vlada je dužna, kao što to čini ubogi pojedinac ili prosečna pauperizovana porodica, da planira, da svoje korake zna unapred, toliko unapred da njeni poslenici mogu blagovremeno da rezervišu autobusku kartu, voznu kartu, a u izuzetnim slučajevima i avionsku kartu, ili kartu za brod, ali se sva njihova putovanja imaju obaviti redovnim linijama, jer nisu članovi vlade nikakva viša bića, niti se bave poslom koji bi se mogao uporediti sa urgentnom medicinom, vatrogastvom ili interventnim policajštinom. Ministri su činovnici, sluge naroda, kao i njihov(a) šef(ica),  i obavezani su na skromnost i na čuvarnost: dakle, ako Brnabić Ana, uz pomoć svojih ljudi iz kabineta i Kreativnog tima, nađe sebi kartu i preko neke turističke agencije, treba da putuje sa turistima, da stanuje u tom hotelu i da se tamo kostira, a kad se ostali klijenti predvođeni vodičem daju u poteru i pomamu za znamenitostima, premijerka treba da se sastane sa domorocima koji su u njenom službenom delokrugu! 

Ukoliko naše izibabrane predstavnike ne budemo prisilili da se prevoze kao mi, da se leče kao mi, da se hrane i odevaju kao mi, bivaćemo sve zaboravljeniji i zaboravljeniji, što se već i dešava, a što se može samo pogoršati. Ako nas odnekud na trenutak ugleda Mahatma Gandi, ne može mu biti srce na mestu: „Nisam se, izgleda, jasno izrazio kad sam kazao da bi život mogao biti svima bolji kad bi u zajednici bilo duhovnosti, solidarnosti i skromnosti!“ Kraj najbolje ne bi, gledajući našu vlastelu, mogao da uoči nijedno ostrvce, ili džep, ili uvalu, ili pećinu, u kojoj vladajuća klasa stremi ičemu iz pobrojanog trojstva! Naoborot! 

Naši rukovodioci i vlasnici misle da im za duhovnost pripada najviša ocena, jer daju novac crkvi, i jer nama otvaraju muzeje i grade nam gondole koje su dušu dale za meditaciju i kontemplaciju; solidarnost su jedino među sobom, u okviru vladajuće i od redovnog, pokojnog živora odvojene klase, a o skromnosti nam evo ovih nekoliko dana peva novi vladin avion, u kome će, koliko vidim divna stvorenja moći da se opruže, ali i da rade na kompjuterima pored kojih su servirane genetski nemodifikovane i neprskane jabuke, sve se beli od kože ne znam kojih sisara, tu će naši gospodari da odlučuju o našoj dobrobiti, dok motori budu gutali kerozin koji im mi od naše crkavice kupujemo kao da smo pijani milijarderi. 

Ali šta ako ja kraj sveg svog moždanog naprezanja grešim?! 

Predsednica Vlade je oštro, kao što odnedavno ume i u čemu uživa, odbrusila dušebrižnicima da je cena relikvije kakva je lični vladin avion svuda tajna nad tajnama, top secret, kako se stručno i takoreći digitalno izrazila, jer od cene zavisi bezbednost najdragocenijih stvorenja koja Srbija ima; ne samo što avion mora biti vrhunski, nego mora biti i misteriozan, mističan, tajnovit u svakom pogledu, jer neprijatelju ne treba puno podataka da shvati kakvo bi mu oružje bilo podesno da nas liši onih koji su nam najpotrebniji. 

Zaista, u JNA sam mnogo naučio o vojnoj tajni: ako napišem da sam u Trećoj bateriji (to sad više nije tajna, ali je bilo), neprijatelj bi i samo zahvaljajući  tom mom izlanuću znao da u maloj požarevačkoj kasarni postoje barem tri baterije, i odmah bi izračunao kolika mu vatrena moć teba da neutrališe i nas i naše haubice.  Povajkam li se pišući bližnjima da nas je u spavaonici pedesetoro, odaću vazda budnom dušmaninu brojno stanje i ako izbombarduje tu spavaonicu znaće koliko je mladih, ali prema njemu neprijateljski nastrojenih života uništio (neutralisao). 

Tako je isto, ako ne i gore, sa avionom! Odamo li cenu, a ionako se zna marka i model, odaćemo slabe tačke: ako je avion razmerno jeftin, znači da nema uređaje i dodatnu zaštitu od napada u vazduhu, a ako je avion na primer vrhunski blindiran, onda je i teži,  pa neprijatelj može i bušenjem udarnih rupa na pisti ili sipanjem nekolko akova šerbeta da dovede naše izabranike u životnu opasnost!

Na televiziji čujem kako neki vseznaika prosvetljuje nevoljne ktitore – vlada bi trebalo da ima dva identična, a vrhunska aviona! Tako je, dobri čoveče, tebi  je udobnost i  sigurnost članova vlade iznad svega i ne žališ da za tako nešto i sam odrešiš svoju siromašku kesu: pošalje se jedan avion, ali bez dragocenog tereta, ako ga neprijatelj daleko bilo i sruši, izgubili smo pilota, kopilota i možda jednog ili dvojicu stjuarda, konobara koji bi promicali avionom tobože služeći ministre, da ih neprijateljski raketaši vide kroz prozore, a članovi vlade odleteli bi pola sata kasnije drugim avionom,  tajno rutom i koridorom koji se na srpskom, ali i evropskom nebu čuva samo za njih.

Još nešto:  voleo bih da ostanem upamćen kao građanin koji je se prvi javno upitao zašto nemamo predsednički avion. Zar mi ne živimo u predsedničkom sistemu?! Najmanje što možemo da učinimo za našeg dobrovotvora jeste da mu kupimo avion. Ili će predsednik smeti da se služi Vladinim vazduplohovom, kad god ministri budu na kopnu ili na brodu, a svesno pušta da avion knjižimo kao Vladin, da se gnev sirotinje – ako ova bude tako nezahvalna i bezobrazna pa se razbesni zbog rasipancije njenog novca – sruči na Vladu, tj. uspne na Vladu, jer će ova  mahom obitavati na nebu, a naspram predsednika da stanovništvo ispoljava i dalje, kao i dosad, samo bezuslovnu ljubav?