Crna trojka #Retrovizor
Tri mudraca su sa Istoka, gde god ovaj bio, došla pešice, studentski, da se poklone Isusu, tri domaća mudraca takođe su se poklonila svom božanstvu: vređajući mirne sugrađane dospeli su na internet i u medije, pa će na njima odmoriti oči onaj koji je u njima i rasplamsao blagosloveni žar.
Vodu koju si usuo u vino ne možeš više isuti, tako ni siroti vladar, koji se možda gorko pokajao zbog svog đukanluka, kad je obodrio vozače da kolima uklone homo sapiensa, ako se potonji nađe na njihovom putu pravednosti. Ali ono što je pušteno u opticaj – a to je poruka, koja nije baš ni kripto-poruka, da su oni koji odaju počast ubijenima u Novom Sadu neprijatelji države, oličene najvećima u zlatnoj slobodi kretanja, odnošenju leka tetki i u drugim ljudskim pravima, koja su iznad svetinje ljudskog života – to sada ima svoj vlastiti život: i dr Viktor Frankeštajn se pokajao zbog svog hibrisa.
Danas su na odavaoce pošte poginulima nasrnula tri starca, vozačke dozvole im možda nisu produžene, ali su se tri srca junačka (možda baš Sremac, Banaćanin i Bačvanin) ustremila na mlađeg i brojčano nadmoćnijeg neprijatelja: psovke, pogrde, sablažnjive pretnje čak i novim naraštajima, bile su njihovo oružje.
Crnu trojku sa mirnoćom Bude gleda uniformisani pripadnik Dačićevih odreda, nije red da upada u reč starijoj gospodi, pa su zemunska umalo ne rekoh tri sulara nekažnjeno psovala i vređala njima nepoznate sugrađanke i sugrađane. Čemu ili kome treba da budemo zahvalni za ovu lokalnu, ali znakovitu svinjariju? – Zobenici! Nije Zobenica slavoljubivi naučnik koji je sam mogao da izazove ovu neprirodnu i nadasve nezakonitu pojavu: kao vojnik Partije, bio je nadahnut i podstaknut sa višeg mesta. Zobenica je imao uzvišeni zadatak, prilikom kojeg je doduše zabrljao, odavši ne samo sebe nego i bića dragocenija no što je on sam. Nakon fijaska je samo dao ostavku i trag mu se gubi u lepotama Ponte Rosa. Ali. Zobeničino besmrtno delo živi u časnim zemunskim starinama.
Čoveka koji je službeno organizovao i huškao članove svevladajuće partije da vređaju odavaoce počasti poginulima, i čija je usmena Naredba za ne znam tačno koji zimski dan obelodanjena (jedni neka vređaju, i guraju ih, drugi neka snimaju, ko može neka čini i jedno i drugo: snimke šaljete meni, a ja medijima) najpre je u odbranu uzeo naš lokalni Zevs, koji je Zobenici poverovao da je ovaj žrtva veštačke inteligencije, a počinilac je bio žrtva vlastite inteligencije.
Današnji ispad omaž je naturalizovanom Tršćaninu, koji možda postaće istorijska ličnost: studentski zahtevi neće biti ispunjeni sve dok tršćanska opština ne izruči Zobenicu radi kak se veli procesuiranja u domaji. Znači: dok je Zobenica u cenj. dijaspori, za koju volimo da imamo i ministarstvo, trajaće i studentska buna, i buna svih staleža, i sviju nahija kojima je zuluma i nipodaštavanja preko glave.
Šta je još bilo? A bilo bi bolje da nije bilo?
Na pisarnici Ustavnog suda, uzdanice poniženih i uvređenih, gomilaju se tužbe koje roditelji spontano pišu protivu učiteljica, nastavnika i upravitelja škola odmetnuvših se i otišavših u hajduke, dok učionice, kabineti i igrališta plaču za ćacima žednim znanja i petica iz svega. Ova tajanstvena ustanova, koja je mahom samo parazitska, ali je uvek na potencijalnoj usluzi izvršnoj vlasti, dobila je odjedared visoko, preugledno mesto među oruđima za borbu protiv neposlušnih nastavnika i učitelja; izgledalo je da će školski inspektori u svom inspektorskom blickrigu ugušiti ustanak, pa se to izjalovilo (ja se barem nadam), ali su brižni roditelji – koji lično poznaju predsednicu Skupštine te potonja otuda znade da će Ustavni sud biti busy – odlučili da pravdu isteraju na najslavnijem mestu, u lično Ustavnom sudu. Koji je ugledan mislim i koliko glavna tužiteljka.
Ustavni sud se, gle, nije oglasio nenadležnim, što mu je zaštitni znak, preporučio bih slavnim sudijama da tužbe roditelja i staratelja stave na svoju listu čekanja, tako neće ni sada morati da rade, a dok ne budu radili ništa, učiteljicama, upraviteljima, nastavnicima, famulusima i tetkicama neka se ledi krv u njihovim učiteljskim žilama, jer im nad glavom više nisu samo inspektori, bića koja su već tu i tamo sretali, nego će se njihovom drskošću i njihovom prkošenju Svetoj Slavici Đukić Dejanović, i njihovom neobaziranju na Miloša Kodžak Vučevića pozabaviti sam Ustavni sud! Čiji članovi imaju toge, možda i perike! Brrrr! Ako se Ustavni sud lati ovog honorarnog posla, ako pristane da bude podizvođač u službi inkvizitorski nastrojenog plemstva, pašće i u očima građana koji nisu od njega očekivali ni dobro ni zlo, ja sam odavno predložio da se US rasformira, ali dok slušam kako se Brnabić unapred raduje kaznama koje će Ustavni sud izreći svakom štrajkaču ponaosob, pada mi na pamet rečenica mog druga Kaje: „Treba vas sve dati pod noćni sud!“
Naslovna fotografija: Fonet
