Dete ujelo prase

Morska plavet ipak je podsećala predsednika na njegov oblačni i blatnjavi zavičaj, ispod suncobrana je otkucao amanet da se kuće ugroženih obnavljaju malo življe, a ne ovako preko volje.  Da. Preplanuli još reče da je humanitarni rad najefikasniji poradi toga što nije plaćen, pa i letovanje je najefikasnije kad ga čovek ne plati iz svog džepa, isn’t it?

&

Jednom upoređen sa Čerčilom, predsednik Vlade je u stalnom traganju za rečenicom koja će ovekovečiti njegovu vladavinu i njegovu retoriku, sad je negde kazao kako će od Srbije napraviti državu za koju vredi živeti, nadomak ste svog plemenitog cilja, dragi AlEksandre, ali nije država svrha života, barem ne mog, mada za političare možda i jeste! Da sam u vašem kreativnom timu, ja bih Vam tu reč i misao, uz Vašu naravno saglasnost, preinačio u ovo: napravićemo državu u kojoj vredi živeti (mada život uvek vredi, bez obzira na to kakva je država).

Ko se još istakao u prethodne dve nedelje? Radoš Bajić koji svojim zemljoradništvom ubi boga u meni (ne znam šta je gore, ako mu „Politika“ i „Novosti“ za njegove paraknjiževne izlive plaćaju, ili ako on od honorara dobijenog za „Ravnu goru“ zakupljuje prostor u novinama da bi si dao oduška dok mu budući direktor Javnog servisa ne bude opet dao neki kolosalan zadatak), pa Erić Dobrica, koji nariče zbog toga što je naša muzika pod turskim igom i pod okupatorskom čizmom. Otac „Devojke iz grada“ bi da se svi vratimo u selo gde bismo kitili svirce i razbijali čaše, a u malo kom selu danas uopšte imamo živog i zdravog svirca, sve su to vulkani odavno pogašeni. Istakao se i Ratko Dmitrović, za divno čudo nije govorio o Srbiji nego je javno podelio besplatne savete o očijukanju sa pripadnicama suprotnog pola, u doglednoj budućnosti možda i istog pola, ko zna, lepo se pokazao i ministar policije koji je leleknuo poput zlostavljanog sebra što nemamo smrtnu kaznu, makar samo na jedan dan, ili u jedno jedino maglovito jutro, da obesimo ili streljamo ubicu. Ne znam koji način izvršenja smrtne kazne doktor najviše ljubi, mogli bismo da uvezemo i giljotinu iz Francuske. Moje kolege takođe su podjarivale publiku na osvetu, i gle, taman kad je jedan zločin medijski već u celosti obrađen, eto nove nesreće, ovog puta saobraćajne, nema umišljaja, nema plana, nesrećan slučaj, jeste krivac pobegao i sa Brankovog mosta i iz Srbije, novinari ga gotovo nikad ne zovu počiniocem, osumnjičenim, beguncem i sl, nego ga pedantno nazivaju zločincem, što nije baš bila (niti treba da bude) praksa kad se radi o saobraćajnom udesu. Tragajući za Žutom kućom Napredni klub (je li to Klub istoričara Antić Čede, u kojem članovi možda i ne sede?) otkrio je da se za promenu što bi Vuk kazao đeneralija u Albaniji plaća hiljadu evra – poalbanjeni Sorab ako hoće da vrati pradedovsko prezime i kršteno ime ima toliko da plati albanskoj birokratiji. Koliko je kod nas to jeftinije, evo Esad Džudžo rođ. Džudžević uradio je to besplatno. E, sad, ako bude imao milione sledbenika, i naša će država poželeti da zaradi nešto na toj društvenoj ekstravaganci.

Šta je još bilo? Vukovci ljiškog okruga idu o trošku zajednice na letovanje. Lepo jeste, ali nee u skladu sa mojim fantazijama o Fondu za netalentovanu decu. Ako ja jednog lepog dana stanem na zdravu nogu, na more ima da idu samo deca koja su pala na popravni i ponavljači, jer ima indicija da ih roditelji baš zbog toga njihovog školskog fijaska neće poslati ni u Bodrum, ni u Igalo. Zucka se, ako tako mogu reći kad je u pitanju Sveta matera, da nam je patrijarh pozvan u Vatikan i da je rad vizitirati Svetog oca. To je zasad oporeknuto, ali ako se Njegova svetost zaista vine do Svete stolice, a ne pozove domaćina da navrati i on kod nas (i to u naredne dve godine koliko sadašnji papa planira da provede u dolini plača), onda je crkva u kojoj sam kršten i u kojoj je moj otac bio horovođa, volonter i humanitarac, baš po volji predsednika Nikolića, jedna od najnevaspitanijih.

Dačić ponosno ide stopama svoga nadređenog. Naložio je espeesovcima da se i oni odreknu i okanu sviju funkcija osim one jedne koja im najbolje ide od ruke. Agencija pak za borbu protiv korupcije dala je 78 blagoslova političarima da vode dvostruki ili višestruki život.

&

Moj ljubimac Rasim srdi se na naše sunarodnike koji odlaze u tuđinu da ratuju. Šta da radimo kad smo tako naglo prekinuli svetlu tradiciju vojevanja, idu ljudi za ratom kao nekoć proleteri za boljim poslom. Da, šokantna vest, breaking takoreći news, Megatrend nema naučnoistraživačku delatnost tako dobru kakva se od tako visoke i toliko slavne ustanove očekuje! Podgorička „Pobjeda“ koju smo u raskalašno vreme pre političke korektnosti zvali „Glas divljine“ nahodi se pred bankrotstvom, naši se mediji drže, čak i oni koji kubure sa pismenošću. Evo naslova iz dičnog medija za koji sam i sam argatovao: „Sistem koči odnos sa lokalom“. Sistem koči odnos, odnos koči sistem, ko tu koči, a ko je kočen i ukočen, Bog sveti zna: mladi i dragi novinarski naraštaju, novo medijsko pokolenje naše, ovo je naslov poput onog „dete ujelo prase“, ako ste se već zaputili novinarskom stranputicom, gledajte da vam se ovo što ređe dešava.