Dijete Grujica

Presekao sam se ugledavši naslov „Mićunović podneo ostavku“, uh, oborena je moja teza o politici kao reci bez povratka, kad, maratonac je samo prestao da vodi poslaničku grupu, to će ubuduće raditi Borko Stefanović – koji akcentima i dužinama u govoru mogu misliti koliko ide na živce „Dverima“ uverenim da Vojvođani ne postoje – Mićunović ostaje u Skupštini, ostaje u partiji, zadržava položaj partijskog mudraca, „Službeni glasnik“ dobio je novog direktora, Ljušić Radoša, ekstremnog nacionalnog romantičara koji je predlagao da pod starim hrastom izaberemo vožda i manemo se parlamentarne demokratije, zašto se Platforma o Kosovu ne prepeva u desetarac i zašto ep ne bi objavio Ljušić kao sefte i kao opomenu da će zakoni i druga službena akta biti objavljivana samo ako budu na ćirilici i u tom bogougodnom metru?

Ne znam je li dvojezična Platforma uopšte dostupna smrtnicima, ili je namenjena samo diplomatama i domaćim političarima; čitam da je međunarodnoj zajednici prećutan najrodoljubiviji, katastarski pasus, a da je native speakersima tj. našima upravo taj neprevedeni deo ponuđen kao melem bolu neprebolnom, uglavnom se iz tame vekova oglasio Koštunica, sa Tomom se, kaže, dogovorio da ovaj dopiše kako je Kosovo pokrajina unutar Srbije, kakva dovitljivost, na Platformi je, znači, da dokrajči sve dušmane koji su umakli pravednoj Preambuli, što propusti Deli-Radivoje sačekuje dijete Grujica, nemam volju da uopšte pročitam delo, shvatam ga kao alibi koji bi predsednik da crno na belo ima ako nam Sveta zemlja umakne, on siromah reklamira svoje delo svojim rečima, kao i obično punim dijalektike, da ne kažem protivurečnosti (kao noj, veli, zabijamo glavu u pesak, a vidimo da Kosovo odlazi, predsednik dakle gleda kroz pesak kao dete koje igra žmurke i viri kroz svoje razmaknute prste dok broji), „Platforma o Kosovu“ privlači me da je čitam koliko me privlači i „Kaža o čminti“, tako mi nekako i zvuči, kad još čuje Dačića koji kaže „pa nije Platforma Sveto pismo“ čovek zaista ne žudi da se štiva dokopa i da ga prouči, a još manje da veruje kako će nam taj tekst vratiti našu oplakanu i preoplakanu svetinju. U čijoj nutrini kstati ima lignita koji iskopavaće kompanija Veslija Klarka, generala koga sad trese ugljena groznica, a koji je bombardovao i nas ovde i okolinu budućeg svog rudnika gde argatovaće albanska većina i poneki Srbin, Goranac, Rom i Kopt.

Maja Nikolić, pevačica koja je u „Velikom bratu“ postavila državni rekord u nepranju kose, članica je izgleda vladajuće stranke, na svoju ruku banula je, tako javljaju novine, u upravu Železnica Srbije nudeći nesebično svoju velestručnu pomoć i sviazy u saradnji sa ruskom braćom, podsetila me je na „Zlatno tele“ gde Sovjetskim Savezom kruže lažna deca slavnog poručnika Šmita i od lokalnih aparatčika traže novac jer su se u zabiti eto obreli bez prebijene rublje (dvojica lažnih sinova su se tako susrela u istoj mesnoj kancelariji, pa su glumila braću koja se nisu dugo videla; svi Šmitovi sinovi napokon imaju konvenciju gde dele SSSR na oblasti u kojima će ko raditi), Maja nam je zasad sama u pohodu na Železnicu, SNS ne deluje oduševljeno njenom preduzimljivošću, speaking of Russia, desničari su u Kijevu, na mostu, obesili Deda Mraza i Snežanu, prvoobešeni je nelojalna konkurencija Svetom Nikoli, naturena Ukrajincima iz mrskog Kremlja, Snežana je pak prostitutka, patuljci su izbegli ovu kaznenu ekspediciju, poslanik naše vladajuće partije koji je pozledio pešaka u mislim Smederevu imao u slobodarskoj krvci 2,16 promila alkohola, o bivšem ministru poljoprivrede tabloidi su ispreli priču kako je u pritvoru pretučen: i robijaši koji nisu neke cvećke nisu izdržali da ne izudaraju pritvorenog demokratu, toliko je i po merilima kriminalaca zabrazdio da su mu morali prilepiti koju zaušku, iako je to u suprotnosti sa kućnim zatvorskim redom; Sveti otac je verolomnog i uveliko utamničenog svog batlera pomilovao, lično mu je saopštio blagovest, ali ga je i prepustio samofinansiranju, nije ga vratio u Vatikan; što se Jasenovca tiče, rado bi se Sveti otac vinuo do te kazneno-popravne ustanove, ali nije rad da pravi puta dok se Srbi i Hrvati ne usaglase šta je prava istina o tome izleda ipak logoru, što će reći da papinu posetu Jasenovcu možemo očekivati na kukovo leto; dok smo još kod onih koji su lišeni slobode – bilo zbog pripadnosti pogrešnoj naciji i veri, bilo zbog starog dobrog kriminala – proslava Božića počela je u Remetincu još pre našeg Sv. Nikole tj. Deda Mraza, bivšeg premijera Sanadera i ostale osuđenike zabavljali su momci iz muzičke zatvorske sekcije, bend se zove „Nisam kriv“ – „Not guilty“! Krleža je molio da ga poštede srpskog junaštva i hrvatske kulture, ali čovek ne može ni danas da umakne tome: dok sprski robijaši iskaljuju pravedni bes i hrišćansku ogorčenost na bivšem, tek pritvorenom ministru, Hrvati ne daju da kultura klone ni iza rešetaka, mužikaši razgaljuju i srce premijera pravosnažno osuđenog za priličan pljačkaluk.