Druga iskra #Retrovizor

Stanovništvo Srbije od kojeg sam i ja počeo, grešna mi duša, da dižem ruke, podiglo se kad je samodržac prekardašio pokazujući da priznaje samo jubilej svoje partije, dok ga prava građana, njihovi interesi i mišljenje nimalo ne zanimaju: na više mesta u Beogradu zaustavljen je saobraćaj, protesta je bilo u još pedesetak gradova; novinari u službi tiranije dobili su zadatak da snime sve građane koji su ovom pobunom bili ometeni u njihovim mirnodopskim planovima za vikend, uspeli su da snime dve svadbene kolone, i građanina koji je kasnio na slavski ručak kod sestre, što je verovatno istina, i što je meni lično žao, ali tabloidne televizije i njihove preteče na novinskoj hartiji samo su pokazali koga bezmerno ljube, kome požrtvovano i besramno služe, i još jednom su se proslavili kolosalnim nerazlikovanjem važnog od nevažnog.
Preljubazna policija je u manjim gradovima išla od vrata do vrata da kolovođe protesta za njihovo dobro podseti kako je izlazak na ma koji kolovoz ili raskrsnicu krivično delo, za koje je zaprećena kazna do sedam godina i lišavanje građanskih prava na dvadeset godina.

Ipak, ličnost vikenda je Olivera Zekić, nadmašila je i ono o čemu Vulin samo sanjari, doživotna rukovodilja ozloglašenog REM-a kaže da bi sve koji su izašli iz svojih kuća i iz kafića pohapsila, i gotovo! Ništa prostije: “Nekoliko desetina hiljada ljudi jednostavno strpati u aps, pa dok svi budu došli na red – jer neće ići kod sudije prekršaje, nego će biti izručeni našem slavnom pravosuđu, zatrpanom predmetima zaostalim od bivše vlasti – svi će se uhapšeni naučiti pameti, a dok oni budu bili iza rešetaka, u zemlji će vladati red i mir, isti onakav kakav je na režimskim medijima koje ja blagonadzirem i čuvam od zlonamernih primedaba!”

Prepuni bi bili i maloletnički zatvori jer su mnoge bundžije, to sam svojim očima video na Slaviji, nadomak Fontane šetali sa decom od kojih neka nisu još pošla u školu. Pretpostavljam da je komandantkinja REM-a želela da hapšenike smesti u neke od ispražnjenih fabričkih hala, tamo bi čekali suđenje dok ne bude završen Nacionalni stadion, gde bi onda bili svi humano preseljeni, što je već viđeno, doduše ne na našem kontinentu.

Nakon slavnog eseja najškolovanijeg Belog orla, eseja o Rumunki koja zavađa državu odakle potiču njeni preci sa državom gde živi kao bubreg u loju, oglasio se predsednik Republike ukorivši revnosnog beloglavog supa: Rumuni su među prvih deset naroda koje vladar Srbije najviše voli, hrišćanskom velikanovom ljubavlju obuhvaćeni su kako Rumuni u Srbiji, tako i oni koji su ostali s druge strane gvozdene zavese, dakle u njihovoj domaji koja se predala Evropskoj uniji; prema tome ovaj nalet naše slavne ptice, endemske takoreći vrste, treba da bude i poslednji ove zime. Ptičarsko naravoučenije: i u najčistijoj ljubavi prema svome jatu, koje naravno da je bolje i belje od svih drugih, treba sačuvati meru, jer ako vas i persona koja se svakodnevno odaje preterivanju ukori, znači da ste zabrazdili toliko da vas možda ni Marić možda neće zvati nekoliko sedmica, što je lustracija predviđena za ovu vrstu.

&

Mnogi novinari i mnogi dokazani protivnici samovlašća obznanjuju nešto što ja smatram netačnim, neistinitim: “Novak Đoković podržao proteste!” I meni je srce zaigralo zbog naslova, kad, prvi reket sveta počastio nas je opštim mestom proisteklim verujem iz pepeovske filozofije: kliše o prirodi koja nam je svima mati i kuća, na snazi je, dakle, i dalje trajni nehaj milionerov kad je u pitanju život njegovih sunarodnika. Poseta Vesiću, a nedugo potom i Vulinu, nisu još pale u zaborav, i gospodin Đoković može da se rukuje sa gospođom Abramović, Marinom: performantkinji je dobra svaka vlast koja podrži, organizuje i sufinansira njenu umetnost, dok je za to u kakvom političkom, ekonomskom i etičkom okruženju žive kupci ulaznica nije nimalo briga.

Ali Novak je, zar ne, iskreno zabrinut zbog zagađenja, zar nije, pa jeste, ali nije podržao masovni revolt, iako je njime ilustrovao svoj upravo đački sastav: samo je u okv. svojih mogućnosti klicao prirodi.

&

Zloglasni zgubidan Marković Goran dokazuje ličnim primerom da je dokolica majka poroka, poročno se i zgubidanski pojavio na Brankovom mostu, jer mu zlatni vek Srbije nije po volji, pripadnici policije, politički korektno sortirani, pandur i pandurka, pardonirali su ga na Kosančićevom vencu, ličnu kartu na sunce, hteli su da saznaju generalije starijeg gospodina koji ne gleda rijaliti grejući se na jeftin ruski gas, nego zebe kršeći Zakon o slobodi kretanja preko mostova, ćuprija, dolmi, kružnih tokova i drugih javnih površina, neću da dam ličnu kartu, slobodno me uhapsite, i dok su policajci razmišljali da li da mu ispune želju, i da li će zbog revnosti biti pohvaljeni, ili će proći kak Belyi orel, drugi zgubidani opkolili su dramatis personae i počeli da snimaju dokumentarac, pa je policajac odustao od svog službenog nauma.

A do svega ovog ne bi došlo da nije Jelene Trivan, službene glasnice koja se prometnula i u Boginju filma, a to sam saznao kad je odbila da se se državni novac uloži u filmove koje bi rado snimili pomenuti zgubidan Marković, Želimir Žilnik i Srđan Dragojević.

Ljudi kad im se pomene neko božanstvo pomisle da je reč o pokrovitelju, zaštitniku te oblasti, ali kad se kaže boginja lova, ne misli se na boginju lovaca, inače bi se tako i zvala, i držala bi stranu lovcima, ne, boginja lova sprečava krivolov, čuva i šume, i vodotoke, i divlje životinje, jer bi njihovim istrebljenjem bila onemogućena i drevna muška razbibriga, lov, tako i Boginja filma, ne štiti samo one koji snimaju filmove, boginja štiti i publiku od dela koja ne bi služila na čast sedmoj umetnosti, ali kako boginja zna da bi filmovi odbijene trojice bili trećerazredni, pa zna zato što je boginja, što može sama o tome da odluči.

Drugo, kod je makar davnym davno čitao o grčkim bogovima, primetio je dosta ljudskog u njima, između ostalog i osvetoljubivost (pripadnica našeg olimpijskog plemena poželela je da kazni, ili makar obeshrabri građane koji ne ispoljavaju strahopoštovanje lokalnom Zevsu).

Dok ovo pišem čujem Kesića i njegov hor kako poput kraljevačkih žandara pevaju “Dvajesprve, dvajesprve Rumun udario…” i tapšem im reketom, kao kad protozaštitnik prirode odaje priznanje teniseru koji ga je u tome trenutku nadmašio! Ali imamo još dva seta, kesićevci! Na redu je rubrika “gde su, šta rade?”, ministar policije je uvek na licu mesta, prošle subote je sa bezbedne razdaljine slušao song posvećen njemu i prekomorskoj tetki, juče se čujem, provozao mostom, u vozilu hitne pomoći koje nije imalo pametnija posla, a uz nos demonstrantima, nadmudrio ih je i lično ih prebrojao, pritiskajući nadljudskom brzinom brojač koji je kupio od jedne stjuardese, ali gde je bio njegov vlasnik?!

Potonji je pristigao u Gornje Nedeljice, tako se izrazila trudbenica RTS-a, koja sirotica vodi računa o raznovrsnosti jezika, što je u njenom preduzeću nemoguće, pristigao je predsednik Republike u Gornje Nedeljice, jer tamo navodno ima i žitelja nezainteresovanih za milijarde koje će oni prvi dobiti od Rio Tinta, i zaista, negde u širem centru sela okupili su se oni koji nisu oduševljeni zlatnim vekom i ukazanjem višeg bića u njihovom ruku na srce nevažnom selu (u jednom trenutku je izgledalo da će doček najdražeg gosta spasti na nekoliko impresioniranih meštana, pa su brže bolje pozvani obožavaoci iz još dvanaest sela). Prepobožni i prepodobni vladar je naravno najpre posetio hram Gospodnji, od jedne građanke čuli smo da je time ugrozio parastos, zakazan u ckrvi znatno pre predsednikove nagle vizite, imao je ludu sreću što mu paroh nije rekao: “Ni porta ni crkva nisu otvorene ni za kog drugog osim za ožalošćene moje parohijane. Crkva je uostalom, ili pre svega, odvojena od države, idite u Mesnu kancelariju, idite u Lovački dom, u svlačionicu “FK Nedeljice”, Bog vas sve tamo blagoslovio!” Ali nije tako bilo, gost je celivao ikonu, možda dao i prilog bogomolji, i obećao da će to zdanje, i porta, i parohijski dom, ostati zanavek, pa bilo sa sviju strana okićeno jalovinom, ili stajalo uz bok upravnoj zgradi Rio Tinta. Eto, ako parohija i bude sravnjena sa zemljom, ostaće beleg i lepa uspomena, zadužbina predsednikova, zaista, sve je lepo što se lepim svrši.

Ali ovo tek počinje.

Naslovna fotografija: Instagram predsednika Srbije