Jedinstvena prevara
Naše pravo da znamo sve obuhvata i pravo da dobrotom RTS-a doznamo ko je tobože dobio auto ili stan, ama se sada ispostavilo da smo gledali naturščike koji su za 50 ili 200 evra glumili srećne dobitnike. Sportska zanimacija sa najnižom jedinstvenom ponudom ispostavila se kao debela prevarancija, jer su dobici odlazili umreženim prevarantima, ah, kad bih prvi uspeo da snimim dokumentarac sa srećnim dobitnicima: kako su se osećali pred kamerama. a kako docnije kad su komšije pitale „niste valjda prodali onako lep auto“, jesu li sa svojim poslodavcima imali probu, probno snimanje, ili su hrabro stali pravo pred kamere Javnog servisa, koji bi, da se moja konzervativna malenkost nešto pita, u školskom i vanškolskom programu odvraćao stanovništvo od igara na sreću, a ne bi svojim autoritetom još potpomogao pljačku umalo ne rekoh stoleća, stoleće je tek počelo.
https://youtube.com/watch?v=Lb7SF3dYBtM%3Frel%3D0
Veliko Gradište i Zaječar perjanice su domaćeg vampir-turizma, turisti sve više vole rodna tj. grobna mesta ustajućih iz kovčega krvopija, ova dva grada ponudiće turistima pikanterije iz zagrobnog života; gradeći džinovske krstove Niš i Kragujevac zaboli su glogov kolac u ovu vrstu turizma – nauka smatra simbol hrišćanstva i vampire i vampirturiste drži na pedeset kilometara odstojanja.
Devetog marta Vuk Drašković je tokom dvadesetčetvoročasovnog gostovanja na Studiju B tobože usput pomenuo Trg slobode, te ga ovim putem ispravljam, vladavina SPO završena je, a trg i dalje nosi ime mrske republike; rukovodstvo DS-a bilo je na Đinđevom a rukovodstvo SPS-a na Miloševićevom, umalo ne rekoh koalicionom grobu, gde g. Ružić reče da je pokojnik tj. Sloba ostavioveliki pečat, u šta nema nikakve sumnje, ostavio nam je i „Pečat“ koji izdaje i uređuje neumorni Vučelić; Dačić je doduše imao preča posla, sa gospođom Jankulovskom (koja nije u srodstvu sa Jankulovskim iz Milana) dogovarao se o prihvatu – kakva reč! – nesuđenih azilanata; lakoverni nezaposleni državljani Srbije i Makedonije vinuli su se do Evrope u potrazi za boljim životom, ali su istrčali kao ždrebe pred rudu: kad Srbija bude punopravna članica Unije onda ćete moći da se nastanjujete gde vam bude drago, imaćete pravo da kupite kuću u klimatskom pojasu koji vam bude odgovarao, ali će dotad i na Balkanu biti sve toliko lepo da za selidbom u hladnije krajeve neće biti potrebe.
Predsednik Tadić dobiće od Nemaca „Štajger“-nagradu, mislio sam da reč „štajger“ znači pružni radnik, železničar ili tako nešto, a znači rudar ili nadzornik rudnika, što će reći da nas marljivi Nemci vide kao rudare a našeg predsednika kao poslovođu, nagradu će dobiti i jordanska princeza Haja, nadam se da Jordan nije priznao Kosovo i da će predsednik otići na svečano uručenje, pripadnici DSS-a žive u samrtnom strahu da će Tadić u Sloveniji divaniti sa parakolegom Sejdiuom čime će lažna država Kosovo biti priznata i samim tim još izgubljenija nego što je sada.
Skupština Srbija obradila je trideset sedam tačaka dnevnog reda, ah, što im ranije ne upriličismo svečani špalir, tepih i „Bože pravde“, Noletu smo puštali „Marš na Drinu“ sve dok nije izmarširao Amerikance iz Dejvis kupa; najbogatiji čovek na svetu je telekomunikacioni tajkun iz Meksika, eto kako u siromašnoj zemlji sposoban pojedinac može da se suprotstavi i sijesti i malodušnosti; jedno od najbogatijih sveštenih lica poteklih sa naših meridijana uhapšeno je u bratskom Solunu, naš Firer je kao što mu samo ime kaže još u Berlinu a suđenje mu je advokat odgodio za bolja vremena, znate ko brani još uvek nedostupnog Šarića, Zdenko Tomanović, koji je branio i Miloševića, pravo ne zna za granice, eto, nadgornjavanje ko će više pomoći saksofonisti primljenom na Berkli nastavlja se tako da će umetnik verovatno biti i u laganom plusu, jer je Srbija željna uspeha i uvek će radije uložiti u nekog šampiona nego u nekog bolesnika. Od koga bi preskupa operacija napravila stanovnika posve prosečnog.
