Just give us your lithium #Retrovizor

Pred svedocima sam bio ustvrdio da se Brnabić Ana neće iseliti iz vile Jovanke Broz rođ. Budisavljević, a pritom će sve ostati u harmoniji sa našim cenj. zakonima i propisima, danas mi moji svedoci javljaju da se Vlada ugledala da li na samu sebe, ili na sebe i na Ustavni sud, uglavnom je donela uredbu kojom Jovankina vila više nije rezidencija, nije više zdanje u kojem mogu stanovati jedino šefica države ili predsednica vlade, nego je to nužni smeštaj za biće koje predsedava Skupštinom, kao što je rezidencija u Užičkoj uredbom Vlade preimenovana u kuću onoga koji održava rodbinske veze sa Rusijom i Kinom.

Bivšoj rezidenciji mora da je laknulo što se u nju neće useliti premijer Vučević, koji bi sigurno unutrašnjost dobrano preuredio, jer znamo koliko je kreativan (tužakao je vladara i otmeno gubio na sudu, ili već u tužilaštvu: tuženi je smesta bivao proglašavan nevinim i ispravnim!), pobojao sam se nakratko da će premijeru biti pomalo krivo što svoje zlatne godine neće provoditi u krasnoj kući koja, gle, više i ne prokišnjava, ali ne, upravo je Vlada donela uredbu kojom se njen šef odrekao vile u korist rukovodilje parlamenta, sve je bilo kao u ostavinskoj raspravi gde se svi naslednici vole i slažu, pa držim da su jedinstvo i sabornost u Partiji ovom otmenom odlukom još i ojačani.

Ne sećam se jesam li već navodio primer sudije Roj Bina (u režiji Džona Hjustona), gde Sudija (Pol Njumen) u svom salunu ubije gosta koji je prethodno obesno pucao u plakat sudijine omiljene pevačice, smrtna kazna, eskpresno izvršena, naravno da je bila u skladu sa zakonima – koje je Roj Bin stvarao, neke i na licu mesta, kao što će se videti: ubijenome je izvukao, iz džepa, ili iz bisaga, davno sam gledao, novčanik i naglas počeo da broji novac govoreći: „I kažnjavam te sa… sa sto dvadeset… sedam dolara zato što ležiš na podu!“ Ono čime nas je režiser zabavio, u Srbiji se događa pod upravleniem najvišeg organa izvršne (umalo da napišem: izvrsne) vlasti.

U naslovu prethodne epizode pomenuo sam siročad svijeta [nas], mislio sam da ne možeš za nedelju dana postati još veće siroče, nisam smatrao mogućim podizanje sirotanstva na viši stupanj, ali to nam se u međuvremenu desilo. Preslavna porodica evropskih naroda, koja se potrese zbog bilo koje biljne i životinjske vrste ako se ovoj crno piše, ne gleda tako na stanovništvo Srbije, iako se potonjem piše crnje nego ne znam, pandi, stvorenju istinabog simpatičnijem i nedužnijem nego što smo mi.

U vreme Narodnog heroja Slobodana Miloševića – izručenog tuđinu, ah, na Vidovdan, barem da je bio neki radni dan – a kojem smo pružali otpor mi koji nismo bili kadri da u ono doba prepoznamo heroizam na delu, činilo nam se da je mrska međunarodna zajednica na strani nas domaćih izdajnika, sada smo na brisanom prostoru, na kojem ni od koga ne očekujemo ni moralnu podršku: američki ambasador presrećan je što će njegova država sarađivati sa vladom proisteklom iz znamo kakvih izbora, a verujem da zna i Njegova Ekselenca; sećam se antiratnih demonstracija u Engleskoj, kad su ratoljupci smišljali izgovore da napadnu Irak, Sadam dovrhunjuje oružje za masovno uništenje, video sam transparent na kojem je pisalo „Just give us your oil“; jednim ironičnim pokličem raskrinkano je licemerje onih koji se oštre da ratuju, jer su tobože vođeni najuzvišenim zamislivim svrhama, sad ne vidim nikoga u Evropi ko bi se sažalio na stanovništvo Srbije i ko bi na protestu u Nemačkoj ili u Belgiji imao slogan „Just give us your lithium“: preuzvišena rukovodilja nemačkih zelenih dolazi o istom trošku sa Šolcom koji ne krije da ga zanima samo litijum i da mu je na srcu samo automobilska industrija Nemačke, zeleni koji se u domaji uzrujaju zbog svake nove Sunčeve pege ili novog okca u ozonskoj poderotini, za nas ovde ne daju pet pfeniga, sve to ne bude dovoljno, nego nam OEBS, Bog ga poživeo, pošalje Jana Brata, koji se oduševio preporodom našeg pravosuđa, medijskim slobodama, iskorenjivanjem korupcije, suzbijanjem kriminala, ne mogu ni da upamtim sve što je našeg nadzornika očaralo: je li na delu ekstremna nepronicljivost, ili je visoki gost odobrovoljen načinom koji ne slovi za bogougodan, pri čemu se ovde dve pretpostavke međusobno ne isključuju, bilo kako bilo, novi brat i prijatelj Srbije poslao je svojim poslodavcima i dobrotvorima izveštaj takav da će naš vlasnik dobiti neku evropsku nagradu, koja će možda za lično njega biti i ustanovljena, po uzoru na Uredbu o doživotnom boravku Ane Brnabić u vili udove pok. Josipa Broza.

Naslovna fotografija: Instagram predsednika Srbije