Moj Isus – prvak svita

Kakva sedmica! Nebo nije dopuštalo da udari Srbin na Srbina, četvrtfinalni meč Đoković-Tipsarević kiša je u okviru svojih mogućnosti odlagala što se sportskim novinarima baš dopalo, srpsko četvrtfinale u Njujorku, taj je naslov carovao dvoe sutok, zaista, koliko naroda, koliko država može da se podiči nečim i nalik tome?! Danas sam u kafiću već čuo jednog rodoljuba kivnog što su se naši toliko krljali, ko god da je pobedio posle četiri sata onakve borbe izgubiće u narednom kolu od nekog levog smetala koje će u polufinale ući odmorno jer se kvalifikovalo na način koji nije bio bratoubilački, III srpski ustanak, protiv kosovskog pečata na kojem je bio i nesrpski grb, slavodobitno je završen, ustanici su uspeli da sa pečata iskorene tuđinskog orla, na pečatu piše samo CARINA KOSOVA i kad bi sad iz Kuće cveća ustao drug Tito i video taj pečat ne bi mu palo na pamet da se naša omiljena pokrajina blagoizvolela udaljiti iz bratskog slavenskog okrilja, ministar za Kosovo i Metohiju gospodin Goran međutim kaže da će upotreba pečata predstavljati opasnost, jer će Albanci želeti da pečat udaraju ručno, vlastoručno, pa će na granicu poslati carinike i policiju, umesto da pečat bude na izvolte namernicima i turistima: kao što na naplatnoj rampi pritisneš dugme i uzmeš karticu, tako bi i na lažnoj granici lažne države morao da stoji pečatni automat, gurneš pasoš ili carinsku deklaraciju u odgovarajući otvor, kao u keš-mašinu, i sam sebi udariš pečat – CARINA KOSOVA.

Nasuprot našem premijeru koji od publiciteta beži kao đavo od krsta, predsednica hrvatske vlade se u toku jedne sedmice zamerila predsedniku Josipoviću, predsedniku Tadiću, predsedniku Udruženja teniskih profesionalaca Srbije g. Jeremiću te milionima Srba u Srbiji, na Kosovu i u rasejanju. Malo joj je bilo raspredanje o prirodnom prijateljstvu kosovskih Albanaca i Hrvata, donedavno zgaženih srpskom čizmom koju beše pendžetirao rahmetli Slobek, nego je Josipovića okrivila da Hrvatsku vodi mrskim putem komunizma od kojeg se svakom pravom Hrvatu diže kosa na hrvatskoj glavi, a našega je vladara Borisa oklevetala da je seksist (i tozhe komunist, kstati); naš je čapkun na pitanje hoće li se poljubiti sa plavušanom Ivom odvratio da neće, ali da bi se sa Kosorovom poljubio u svako doba. Tadića gej udruge nutkaju da se već jedared blagoizrazi glede njihovog svečanog defilea, on mudro ćuti, doklen izjavom o cjelovima kojima bi obasuo Jadranku obznanjuje i overava on svoju seksualnu i estetsku pravovernost, zar ne? Da je rekao obrnuto, draga mi je Jadranka, ali mi je Ivo draži, njemu ću prilepiti tri cjelova, i to na ruski način, usta na usta, a Jadranki koja pozdravlja Gotovinu i šiša se tako da joj je nemoguće mrsiti kose, mogu samo da mahnem – to bi bio obol homoseksualcima i poruka da ih velikodostojnici ne gledaju svi očima Palme, gradonačelnika i ministra policije. Kad rekoh Palma, građanka Petrušević, zadužena da bdije nad ravnopravnošću, primetila je izvesnu diskriminaciju u jagodinskom lebensbornu te je gorostasnog gradonačelnika i borca protiv bele čume službeno prijavila, već godinu dana dodijavam ja svojoj sve malobrojnijoj publici ukazujući na silesiju neravnopravnosti koje su samoj zamisli i srži ideje prikupljanja ljudskog priplodnog materijala o trošku i režiji opštine; novi radikali su ne rekavši mi hvala uzeli moju ideju o desetkovanju narodne skupštine (predlagao sam da Skupštinu čine 25 poslanika izabranih žrebom na Javnom servisu), videćemo šta će biti sa Nevenetom, ako me se seti seti…
Harizmatična Nada Kolundužija prosvetljuje pučinu grdnu da dve ili više funkcija ne znače nužno i sukob interesa, to i ja mislim, mnoge se funkcije baš lepo dopunjavaju, gradonačelnička i poslanička, pa funkcije njenog vođe, vodi čovek i državu i partiju, a nije u sukobu interesa, nestranačka ličnost zvana Dane skočila je sa nedovršenog ama ipak visokog mosta na Adi, prerušila se u građevinskog radnika, popela se na najskuplju konstrukciju u srpskoj vasceloj povesti i sa nje skočila, Dane drži da bi zbog ovoga most mogao da ponese njegovo ime, šanse Draže Mihailovića da njegove đeneralije budu spona između vekovno razdvojenih Čukarice i Novog Beograda opale su nakon vikiliks-depeše gde se Jovanka Broz priseća kako su Tito i Draža blaženo i slatko spavali na slamaricama jedan uz drugog kojom su prilikom zahvaljujući nekoj vaški ili stenici bili možda i krvno povezani, Borko Stefanović, pregovarač sa odmetnutim Albancima, izgubio je posao šefa kabineta predsednika Udruženja teniskih profesinalaca Srbije, oko teritorijalnog integriteta nema pregovora, uostalom, država koja nema nikog ni na ATP listi ni u UPTS-u šta je drugo nego lažna država!
Prokupački socijalisti radi su da podignu spomenik Slobodanu Miloševiću, Slavica Đukić Dejanović morade da izjavi kako Centralni komitet SPS ne stoji iza ove humane inicijative i da nije vreme za takve izlive, pa kako da vas razumem, prolepšavajuća se od sreće iz dana u dan gospođo, nije još vreme, ili nije više vreme?!
Visti iz svita. Splitski gradonačelnik g. Kerum oštri se da uz očekivanu i prirodnu saglasnost gradskih otaca (on sam dođe Splitu dida) izgradi Isusov kip pred kojim će svi drugi spomenici Sinu Gospodnjem pasti ničice, gradonačelnik je toliko vezan za Isusa da neće žaliti šolde, na vrhu Marjana, gdje se shodno pesmi „Marjane, Marjane“ vila nekoć mila trobojnica ima da samuje Isus visok sam Bog otac znade koliko metara, Kerum će ga izliti o vlastitome trošku, a Ginisova fondacija ako što dadne dadne, ako ne, nikom ništa.