Mrtvačka trka

Predsednik Tadić i ja dobili smo prošle sedmice nagradu…nagrade. Predsednik u Nemačkoj, ja u NUNS-u (dobro, dobio je i Dinko Gruhonjić isto što i ja, ali je dobila i jedna Tunižanka nagradu u Nemačkoj: ona je predsednikov Dinko). Predsednik se istakao oko pomirenja na Balkanu, ja se, gle, istakoh hrabrošću. Žiri je nabrojao moja junaštva u „Vremenu“, „Blicu“ i „Peščaniku“, dok „Istinomer“ nije ni pomenuo, a, kad je tako neću ni ja u „Retrovizoru II“ da zucnem o nagradi; pa ipak, nemam srca da je prećutim, obradovala me je. U prvi mah nisam poverovao da sam laureat – drama sa Ćosićevim Nobelom ponoviće se kao farsa sa mnom!

Nagrada za mirbožanje predsedniku Tadiću mora da je legla kao melem nakon posete četvorice predsednika kosovskih opština koji su brojčanu prednost apokaliptički iskoristili da se ni u čemu ne saglase sa svojim domaćinom; nakon propalog razgovora nisu ni dali zajedničko saopštenje nego se predstavnicima sedme sile obratio predsednik opštine mislim Zubin Potok, kao što nakon kvalifikacionog meča u tenisu govori pobednik, dok poražen ima pravo da bez reči klisne u svlačionicu gde će odbolovati svoje.

Prošla su znači vremena kad su predsednicima opština klecala kolena pred šefom države. Ova četvorica vratili su se u svoje prćije kao heroji. Ne znam dobro geografiju, ali mora da ima neko zgodno brdo gde bi mogle da se isklešu njihove glave kao onih američkih predsednika. Na Kosovu KFOR ruši barikade, naši par koraka dalje grade nove. Mi smo naopačke vile iz zidanja Skadra, ono što dušmani uklanjaju mi kao pravi kreativci iza njihovih leđa i njima uz nos gradimo! Ako hoće da oprave kakav most naši to naravno osujete, jer je svaki prolaz, svaka džada, svaka ćuprija prilika da albanski carinici dođu sa pečatom sotvorenim da zapečati našu hudu sudbinu! Koliko će vode proteći Ibrom pre nego što naša braća poput Milana Nikolića listom dođu fino u Srbiju gde bi mic po mic svi postali analitičari.

Predsednik se u dobru nije poneo, nego je rekao da shvata koliko je stanovništvu život težak, pa umnogome i mrzak. I ja bih se, reče, tako osećao da nisam predsednik, ali ja jesam predsednik i pun sam vedrine koju gledam da prenesem na svakoga od vas. G. Palma je osuđen da plati sudske troškove. O homoseksualcima je govorio kao o bolesnicima, poremećenim primercima homo sapiensa, a sud misli posve suprotno i zabranjuje samoukom antropologu Palmi da javno ponovi inkriminisanu dijagnozu. Osuđenik je međutim kazao da se presudom ponosi, što će reći da izrečena mera nije postigla vaspitni karakter; od vesti o Cecinom zamku zavrtelo mi se u glavi, te major Arkanove garde ište jedan sprat kao neki dug, te prva žena negdašnjeg poslatičara (u daljem tekstu: Natalija I) zahteva isto deo kuće, te se pojavljuju tumačenja da vojno lice tj. major samo pomaže Ceci da joj država ne zapleni sprat i ne useli tu lažne azilante sa kojima policija već ne zna šta će i kojih je Banja Koviljača prepuna te se stari, rođeni Banjokoviljačani bune kao Grci u apsu tj. ekstradicionom pritvoru: ako Evropa ne može da trpi azilante, ne možemo vala ni mi! Uglavnom se zamak ponad slobodarske Marakane pred silnim pretendentima na spratove meškolji, kao Rubikova kocka je i ne zna se ko će kad presuda bude pravosnažna gledati ka stadionu, ko ka restoranu „Avala“, ko prema bolnicama…

Dobre vesti. Evo placa koji nije sporan i koji je blagoproradio. To je Đokovića akademija za vrhunski tenis gde će polaznici (koji ne znam hoće li će polagati prijemni) plaćati školarinu 27 hiljada evra. Hoće li nam se ovo naše dete uopšte isplatiti, upitaće brižni otac životnu saputnicu pošto budu platili jedno deset semestara da im se čedo nađe na ATP listi. Još bolje vesti, inžinjer Mrkonjić koristi diskreciono pravo nasleđeno još iz vakta rahmetli Slobe i oprašta zimske gume svekolikom vozaštvu: znamo da ste zbog okrutnosti Zapada i prirode kapitalizma siromašniji nego ikad pa vam odobravam da pri prvoj poledici sletite u jendek, ili da pređete u suprotnu traku i sudarite se sa isto tako siromahom koji ima letnje gume! Srbija je rekorder po broju rupa, a bilo bi ih više da imamo više puteva. Rekorder je po smrtnosti, po odlivu mozgova (koji odliveni mozak beše smislio ovaj besmrtni izraz?!). Verici Kalanović je mrsko da se toliki mozgovi skupa sa pripadajućim telima unedogled odlivaju, kaže da država mora to da spreči. Kako da spreči? Ja da sam neki lumen prvi bih otišao. Drugo, imamo mi neodlivenih mozgova napretek, taman smo bili ožalili baš Vaš odlazak iz politike, eto Vas u Vladi, potpredsednica! Pa smo zaboravili na poljoprivrednu ministarku Dulić Marković, eto i nje natrag kod Dinkića, priliv-uliv mozgova u Partiju ujedinjenih režnjeva. Mile Dragić, proizvođač lovačke i vojničke opreme, svojevremeno i pritvaran zato što je našoj slavnoj armiji prodao previše šlemova (mada trgovac nije dužan da zna brojno stanje ni da ulazi u to koji će šlemovi biti radni, koji paradni, koji rezervni itd.), osnovao je partiju, pa neka bude sa srećom, Zrenjaninče, ti barem nešto proizvodiš u ovoj zemlji menjačnica, crkava, kladionica i barikada.