Nadesno ravnajs!

Pauzu koju sam si priuštio u mome inače neugomonnom stvaralaštvu političari su iskoristili da naprave stotine nepodopština te da nas obaspu izjavama koje ne idu ni u kola ni u sanke: pod pokroviteljstvom predsednika republike i u njegovom svečanom prisustvu dočekane su mošti Svetog Pavla (donedavno zvanog Knez Pavle), i ostalih upokojivših se u Gospodu pripadnika dinastije Karađorđević. Pogrebu na Oplencu iz opravdanih razloga nije prisustvovao niko iz Trećeg rajha sa kojim je Sveti Knez potpisao pakt (da nas Nemci poštede, da preko naše zemlje idu kud im drago, a nama da daju Solun i parče Mediterana); moje kolege ubiše boga u meni: mošti pa mošti, većini se nije dalo da napišu „posmrtni ostaci“.

Nenad Čanak ispisao se iz Skupštine pošto je ispred birta, sam ili uz malu pomoć svojih telobranitelja, izudarao građanina (koji isto ne znam da li je baš neka cvećka) toliko da se potonji opredelio za odlazak u beogradski urgentni centar, a ne u autonomašku hitnu pomoć koja mu je bila bliža: šta, odveze pretučenoga njegov šofer u novosadsku zdravstvenu ustanovu, tamo ga prima dežurni ortoped, pogleda pacijent kroz otečene kapke, a na belom mantilu piše – dr Čanak! Doktor-nedoktor Čanak vratio je poslaničku člansku knjižicu, ako treba da bira između suza svoje dece i ne znam čega da ne treba mu više ništa, nisam tu uzrujanu logiku ponajbolje razumeo. Velju Ilića je slučaj pred Dačinom kafanom razgalio: ja sam beba, reče, koja je samo nožicom zakačila glupe beleške novinara!

Lepojka koja je rukovodila našom državnom lutrijom dade isto ostavku. Ja koji sam protivnik kocke kao patrijarh gej-parade tek sad čujem da je reč o bivšoj učenici profesora Tadića. Odlikašica je našu vodeću privrednu granu unapredila toliko da ju spokoino ostavlja mlađim naraštajima, mada je i sama veoma mlada: sve je, kaže, učinila što se moglo za milu lutriju a na dobrobit građana Srbije!

Upoznaj Dveri da bi ih više voleo! Meni se nije dalo: što sam više gledao veleuglađenog Glišića, urednog kao da je berberski pomoćnik iz Stevana Sremca, i starmalog Boška, mislim Obradovića, koji je svoj mladi život posvetio očuvanju srpske porodice na čelu sa brkatim starostom kome snaje peru noge i pale čibuk, sve sam više zahvaljivao Proviđenju i izbornoj volji građana što ovi entuzijasti nisu ušli u Skupštinu!

Ivica Dačić me svake godine uoči Parade ponosa podseti na Roma koga sinčić pita hoće li ovog leta ići na more: „Pa, da ti kažem, jedno trideset posto da ćemo ići, i sto posto da nećemo!“ Tako i naš premijerministar: evropski se koleba do poslednjeg časa jedno trideset posto, i sto posto bude parada zabranjena. Obaveštajna služba i horoskop vide tu subotu kao rizičnu i svi se skupovi tog dana otkazuju, utakmice, koncerti, vojne parade, sajmovi, pa onda, kad je već tako, i sama parada!

Toma me je pa Nikolić podsetio na sina mojih prijatelja koga su u njegovoj tinejdžerskoj dobi roditelji podstrekavali da se već jedared uhvati u koštac sa lektirom: „Šta je vama“ – rekao je maloletni M. – „pa ja kad bih voleo da čitam ne bih mogao da prestanem, ja bih gutao knjigu po knjigu, ne bih ispuštao te romane i drame iz ruku ni danju ni noću, znate kakav sam!“ Tomek isto tako reče i ostade živ, kao i posle štrajka glađu, kako bi on bio na čelu Parade ponosa da je parade samo bila dozvoljena!

Ovaj sin Šumadije koji na izborima pobedi nastavnika direktorke Lutrije Srbije bio se vinuo do Italije odakle se vratio kao još veći rodoljub: espreso i kapri torta mogu da prođu, ali su naša kafa i ćevapi zakon! Zakon je i ono što svaki Srbin misli o Srebrenici, a što predsednik Republike pouzdano znade: u Srebrenici nije bilo genocida, niti će ga biti! I pošto je to uvreženo mišljenje svakog Srbina, ni predsednik ne priznaje da se u toj nama već dosadnoj varošici baš onoliko prekardašilo! Njegov savetnik, il professore Antić, bivši dekan Pravnog fakulteta, nahvalio je na sva savetnička i doktorska usta Svetog Pavla Karađorđevića koji bi svojim potpisom sprečio da iko od Srba nagraiše u Drugom svetskom ratu, kao da Hitler nije i levo i desno imao potpisane paktove koje je bezočno gazio fašističkom čizmom, motorizovanim divizijama i odozgo polivao bombama! Borba protiv Hitlera je za predsednikovog savetnika greška, možda i greh, i ako bude revnosno savetovao predsednika, umereno načitanog a sposobnog za kopernikanske moralne obrte, možda ćemo svi morati da se postidimo partizanštine i da Nemačkoj ponudimo izvinjenje i ratnu odštetu u skladu sa našim mogućnostima takvim kakve su. Da. Predsednik je u okviru akcije „Budi i ti Matija“ prozborio pesnički o Kosovu, priznati Kosovo radi ulaska u Evropu isto je što i useliti se u zamak, a biti na samrti, tako nekako, samo još poetičnije. Ustavni sud je, uz nos profesoru Antiću, ukinuo prvoboračke privilegije ravnogorcima uzdigavšim se za vreme Tadića, oduzeo im je boračke penzije i karte za pozorište, a ostavio im ravnogorsku spomenicu. Time se Ustavni sud po moemu zamerio i samom Tomislavu Nikoliću, koji je pre svega četnički vojvoda, pa tek onda predsednik Republike. Vojvoda si celog života, a predsednik tek jedan ili dva pišljiva mandata, Šta je još bilo, ja u šali pisao o Jeremiću kao o predvodniku čovečanstva, kad na televiziji ga novinarka mrtva ozbiljna zove „predsednik sveta“. E, predsednik sveta počeo je da predsedava svekolikom ljudskom zajednicom, Palma je pak upriličio heteroseksualno venčanje žirafa. Ovaj prirodnjak koji je državnim parama podstrekavao parenje mužjaka i ženki homo sapiensa sad se bacio na životinjsko carstvo poručivši tako Jagodini i svetu: miliji mi je par žirafa koji će roditi bar jedno žirafče nego hiljade homoseksualaca. Aferim, gradonačelniče!