Najveći kombinator

Predsednik zacelo zna koliko košta dolazak ovolikog konvoja statista za veličanstveni dokumentarac o Njegovoj Neuporedivosti, kao veliki poklonik artimetike sigurno zna koliko je radnih i neradnih sati utlačeno, koliko je naftnih derivata potrošeno, koliko je grla marve ostalo nenamireno do kasnih noćnih sati, ukratko, Jedini jedini i zna koliko je poziranje stanovništva koštalo, ali će nam se sve to pozlatiti i desetostruko vratiti kad slika o ovome takoreći sletu bude obišla planetu i druga nebeska tela ukoliko na njima ima života, kad svet bude shvatio da će Srbija ostati uz vođu i onda kad ga lutkari iz Vašingtona, Moskve i Brisela budu jednog lepog dana, a koji možda uopšte nije tako ni daleko, izgustirali. 

Iako je znao da će se umornim namernicima ukazati i Milorad Dodik – Milorad još ne obilazi Srbiju kao Vučić, nego mu je publika morala doći na noge tj. u Beograd, gde ovaj bosanski vezir ima kuću i gde ima pravo glasa – veliki kombinator je radi punoće doživljaja, a za tri sendviča angažovao Acu Lukasa, Boru Đorđevića i Olivera Mandića (čiji sam prateći vokal bio na snimanju muzičko-scenskog dela o Bobanu, i to u Zagrebu, to nam baš ne služi na čast), kako smem da vladaoca zovem veliki kombinator?! Kako ne bih smeo, slavnu rečenicu Ostapa Bendera “benzin vash, idei nashi” Vučić je sproveo u delo, priroda oponaša umetnost! Kombinator se u predvečerje trijumfa, spomenuo Šabana Šaulića, žali Kombinator – skrhala ga žal, ili ga je obuzeo žal, svi sad govore “žal” i poručuju istoimenu pesmu, kao da su Mitke – što je Šaban umro ne dočekavši miting podrške “Uskliknite mi s ljubavlju!”, kombinator je siguran da bi pokojnik radosno otpremio koju kadencu u slavu samodržavlja; opozicija je izrazila sumnju da je oko bine bilo baš toliko življa koliko se režimskim glasilima učinilo, ali nisu se sve pristalice sjatile na državni protest: svedok sam i očevidac da je pridošlica bilo mnogo više nego što je snimljeno: oko Hrama, u Katanićevoj i u Makenzijevoj ulici video sam buljuke ljudi za koje ja kao došljak i kao nerođeni Beograđanin znam pouzdano da nisu iz Beograda, znam po njihovom držanju, po njihovoj modi, po dijalektu i po onome što je iz njihovih razgovora doprlo do mene. 

NAJNOVIJI RETROVIZOR LJUBOMIRA ŽIVKOVA SLUŠAJTE NA ISTINOMER PODCASTU

Dakle, uspeh Kombinatorov je veći nego što izgleda i nego što je predočeno međunarodnoj zajednici. U svakom velikom ratu imate neku vrstu zelenog kadra, nadomak fronta vavek tumaraju dezerteri, begunci, odmetnici, zabušanti, krivinaši i ratni profiteri, tako je bilo i sada, jer Kombinator je ako ne baš u ratu, ono u punoj bojevoj gotovosti. Njegovo omiljeno zamorče zvano Vulin nazvalo ga je saborcem, što će reći da je vrhuška u nekoj vrsti rata, ili makar predratnog stanja, ali grupice zvanica odrekle su se žmaraca koji bi ih podilazili pred Skupštinom, priklonile su se tumaranciji po prestonici – ne znaju da je grad uveliko prekriven kamerama i da će ih partijska pravda, koja nije tako ni spora, uskoro dostići. 

Urekao sam izgleda predsednicu Vladu pohvalivši njen napredak u prepričavanju, čitam ono što je sročila o Srđanu Dragojeviću, i vidim da ne vlada još uvek ni sintaksom ni metaforama, pa unekoliko ni logikom, ne zna, veli, kako su idenfikovali da je osoba koja ih je nazivala od stoke do… svinja, osoba prava za dijalog, požalila je nezadovoljnike što nemaju, sirotani, nikog boljeg od Dragojevića, ali ako je tako, rekla je, onda dobro… I kad vam se učini da će i sa takvim predstavnikom agresivne manjine hrišćanski porazgovarati, govornica oholo zaključi da nije preterano zainteresovana za takav dijalog. Prevazišla je svoj prvobitni govor, koji je zvučao kao da je sa Gugl-prevodioca, i prešla na za nju novu osećajnost, uočila je da predsednik Republike sam sebe uzrujava svojim rođenim retoričkim bravurama, pa sad i ona besedi kao pravednica koju su uvredili, izneverili i razočarali, u solo tački građanke-premijerke Brnabić prezir je odneo prevagu nad još nesavaladnim jezikom, nije bio baš govor mržnje, ali jeste bio polupismen izliv teškog nipodaštavanja, nije da sam se posebno potresao zbog zalečenog espeesovca, recidiv je uvek moguć, ali govoriti o reditelju Dragojevićevog ranga i dometa kao o osobi posve ništavnoj pokazuje da premijerka nema instinkt za rang, a reditelja bih podsetio na reči Ezre Paunda: “Nemojte previše uzimati k srcu mišljenje nekoga ko sam nije ništa značajno stvorio.”