Moji predlozi bivaju prihvaćeni, ali sa zakašnjenjem od nekoliko godina, i bojim se da neko od naših rukovodilaca ne nagraiše pre nego što moj zamysel o prodaji dvaju vladinih aviona bude sproveden u delo.
Do tančina sam bio razradio kako da se kompletan državni vozni park, ovaj suvozemni, ukine, objasnio zašto je poželjno, učtivo i isplativo da se i najviši rukovodioci koriste javnim prevozom, taksijem ili svojim vlastitim automobilima, mopedima ili biciklima (svaki podvoz osim rikše ja od srca pozdravljam); u „Vremenu“ i možda „Peščaniku“ dao sam opsežan, besplatan scenario kako da se suvišna državna vozila, a sva su suvišna, iznesu na licitaciju: pravo preče kupovine imali bi građani koji dosad nisu nikad imali motorno vozilo itd.
Moja se ideja danas sprovodi makar i delimično u život, niko oca te rasprodaje državnih kola ne pominje, plata mi je već to što vidim koliko je ono što sam po služb. dužnosti pisao uticalo na naše najdraže i najuzvišenije, ali zar se niko ne seća da sam pisao kako Vladi ne treba i ne priliči avion?
Ne radi državni vrh ništa toliko navrat-nanos da bi mu bio potreban njegov lični vazduhoplov, nije vlada gorska služba spasavanja, nego je deo činovničke nomenklature koja o svemu mozga unapred i koja nema potrebe da upada u cajtnot. Vladi avion ne pripada ne samo zbog toga što smo mi, krivicom, gle, baš sviju vlada, ovoliko osiromašili i takoreći propali, ne, čak i da smo razvijeni, bogati i svi zbrinuti, ja bih bio protiv da Vlada ima dva lično svoja aviona. Daj, molim te, to su dve starudije koje malo malo pa hoće da se sruše bilo u sinje more, bilo na neko gusto naseljeno mesto, bilo na krš, kraš ili karst.
Jesu starudije, ali utoliko gore.
Juče su predsednik Republike i njegova svita gledali džumle smrti u oči. Plava grobnica II izbegnuta je, kako čitam, najvećma zahvaljujući prisebnosti i veštini pilota. Sve je lepo što se lepo svrši, ali je štampa savesno nabrojala koga smo sve od državnih velikodostojnika mogli da izgubimo u tim ekskluzivnim zrakoplovima. Zar zato malo-malo pa idem na izbore, da strepim kad god neko za moje dobro krene na put Vladinim avionom! Koga više da mrzim, ko je pogubniji za našu istoriji i za našu budućnost – „falkon“ ili „lirdžet“?!
Predsednički avion propadao je više od milje, dva kilometra. Koliko li je to voljenih vrsta? Kud sad, upitao je pilot kad je stabilizovao avion lišen rada jednog od triju motora, najbliži aerodromi su nam u Hrvatskoj i Italiji. Pravac „Nikola Tesla“ mora da je prelomio predsednik, svuda prođi, kući dođi. Savetnica Pak je nemili događaj nazvala nebeskim trilerom, što je po mojoj evidenciji njen najuspeliji idiom.
Ali neka ste se svi vratili živi i zdravi, da se s vama ne slažem još mnogaja ljeta.
&
Ne bi li bilo bolje i štaviše bezbednije da je predsednik Nikolić lepo otputovao redovnom linijom u Rim, sa aerodroma natenane u večni grad, pa u dogovoreno vreme kod Svetog oca? Jer, vladini avioni kvare se mnogo češće i mnogo dramatičnije nego avioni u kojima se prevoze pripadnici biračkog tela. Ne vidim ko bi predsednika i njegove savetnike popreko pogledao da se pojave u običnom putničkom avionu? Ja koji mislim o njima to što mislim nasmešio bih im se kad bi u blizini mog sedišta ubacivali ručni prtljag! Ali, ne! Predsedniku i ministrima milije je da lete u odabranom društvu i van reda letenja, makar se srušili u morsku plavet! Sad će mi neko reći da šef države ne može da leti redovnom linijom, da naši postupaju kao i predsednici svih drugih država, ali se ja sa svim državama i svim tim letećim predsednicima ne slažem. (Ja se slažem sa Ulofom Palmeom da čovek treba ponekad sam da ode u bioskop, žao mi je što se taj običan ljudski poriv u njegovom slučaju dao na veliko zlo, ali naši bi da kao Tito imaju svak svoju bioskopsku salu i svak svog doživotnog kinooperatera!).
&
Da se vratim ja na nemio događaj nad tuđinskim teritorijalnim vodama: nema ničeg hitnog, ničeg interventnog u poseti verskom poglavaru, ta je poseta stvar mirnodopska, protokolarna, i tako se dugo o njoj kardinali, sekretari i savetnici domunđavaju da je za to vreme bilo moguće kupiti karte do Rima, i to po najpovoljnijoj mogućoj ceni.
http://soundcloud.com/istinomer2/mali-retrovizor-nebeski-triler
Ali.
Sva crna, neprovidna i blindirana suvozemna vozila, kao i zrakoplovi u koje civil ne može nikad da priviri, samo su deo mistifikacije kojoj pribegava svaka vlast, jer i dalje, ma koliko to smešno bilo, olimpijsko pleme želi da među smrtnicima tj. biračima i poreskim obveznicima pobuđuje neizrecivo i nejasno čuvstvo da se u državnom vrhu radi o bićima višeg reda, poteklim doduše iz naših krajeva, sa našeg govornog područja i iz izbornih jedinica rasutih po školama i mesnim zajednicama, ali stvorenjima ipak izuzetnim i izuzetim iz svega što podleže svakodnevnom životu, proseku i svakodnevici.
&
Šta bi bilo da je predsednik Republike sačekavši red na šalteru predao lični prtljag i poklon za papu, službenici preko umotanog poklona udare nalepnicu FRAGILE, i predsednik se zajedno sa svim redovnim putnicima ukrca redovno u avion, namernici još nisu seli, kad se čuje stjuardesa preko razglasa: „Dragi putnici, sa nama su, kao što ste verovatno primetili, i predsednik Republike i njegovi najbliži saradnici, predsednik najljubaznije moli da petoro putnika iz ekonomske klase pređu u prvu klasu. Ako ima nekog starijeg od šezdeset tri godine, neka slobodno zakorači u prvu klasu. Zavesa koju mi stjuardese službeno navučemo pre nego što počnemo da služimo piće i hranu nije gvozdena zavesa, ako ima neka trudnica neka bez skanjeranja dođe napred, a ako niko nije bremenit ni star, predsedniku bi bilo drago da žrebom bude određeno petoro putnika koji će istorijsku posetu papi pamtiti po tome što su sedeli na sedištima namenjenim državnoj delegaciji. Predsedniku će biti drago da upozna saputnika iz srednje klase i unapred se raduje što će jesti ono što hiljade i hiljade naših putnika jedu bez pogovora!“
