Nova ikona #Retrovizor

Dva i po meseca bila su dovoljna da mudraci iz naprednjačkog agitpropa smisle novi logo, novi simbol njihove uzvišene borbe za Gospodara koji se, gle, našao u škripcu iz kojeg ni najslavniji savetnik iz jedne prijateljske zemlje koja neka ostane anonimna ne može da nađe izlaz, iako poslodavac, siguran sam, ne škrtari sa neophodnim tj. sa novcem. Srednji prst, čini mi se dužim nego kod savremenog homo sapiensa, crveniji nego što ga je Vuk Karadžić ovekovečio u svojim skaredarijama, to je nova ikona SNS-a, srednji prst u erekciji, kojim je tokom noći prekrivena svaka podloga kadra da zadrži masnu boju; to je odgovor vlastele na crvenu ruku i na crvene rukavice koje jesu bile brz i spontan simbol onoga što je država učinila 1. novembra u Novom Sadu!

Da li je novi amblem rođen u kreativnoj sekciji Vlade, iz koje je doduše izmilila, ka drugom staništu, njezina osnivačica i prvosveštenica, ili je delo nekog inokosnog umetnika – Bakarec? Jovanov? Premudri Atlaga?!… Da se genial’nyi zamysel nije u polusnu javio samom Gospodaru, a koji se njime, gle, ne htedijaše razmetati, već naloži da vezira zovu, te došapnu jedinome Gliši čime da se prefarba Srbija, kakva ga divota ima sačekati kad se kući iz Davosa vrati? Možda srednji crvenprst potiče iz naprednjačke Akademije govorništva, tamo je besedništvo dostiglo vrhunac, pa se stvaralaštvo mladih ispoljilo kroz slikarstvo, ili da kažemo dizajn? Ko god da je grafit smislio, nije potom štedeo ni aktiviste, ni farbu, ni mustre, preko kojih su letele besne četke mladovučićevaca koji ne mogu da polože kolokvijume, koji ne mogu da se slobodno kreću u podne; četke behu gnevne i ogorčene zbog svojih koleginica, četaka, koje su se obrele u studentskim i drugim nedobronamernim rukama, pa su vlasteli i vladaru samom pripisivale zločin, te grešne, prethodne četke!

Uglavnom je akcija „Crven ban“ uspela i preuspela, a članovima partije koji nisu umno baš toliko razvijeni kao ovi agitpropovci pripala je čast da bdiju nad tim crvenim srednjim prstom, jer je to simbol i mera naprednjačkog libida: kao što su se desetine omladinaca smenjivale čuvajući grafit sa likom Ratka Mladića, tako će novobdelci da drežde pored da ne kažem čega, saboteri koji budu primećeni sa belom ili crnom farbom, ili sa razređivačem, biće u svetogrđu predupređeni, biće sprečeni i na licu mesta mogu se nadati telesnoj kazni, jer je Srpska napredna stranka puna dobrih bokserčića, kako je vlasnik Srbije ovekovečio divnog momka Luku (koji je drskom Đilasu na Voždovcu dao besplatnu lekciju šta je to čojstvo), saboteri biće i krivično gonjeni, kao što je i Aida pravičnokrivično gonjena i blagoosuđena na tešku globu jer je bacila jaja na srpskog heroja, e, i prefarbavanje svetog falusa šta je drugo nego rušenje ustavnog poretka! Ustavni poredak nam je već dugo takav da mu je samo ovaj simbol falio!

Šta je još bilo? A šta nije?! Kod igumanije TV Pink na pričešće došli takozvani Gaga, Šešelj i Oliveira iz zloglasnog REM-a, iza njih crno-bela kulisa sa prizorima Gaginih stradanija u niškoj mehani, a od ruke prebogatog Bjele, predvodnika dušmanske blokade, bogatijeg od samoga Kreza, koji ni od nasilja ne preza: najnovija dosetka vlastele je da opštu pobunu u zemlji predvode bogataši, a to su, zna se, Đilas (619 miliona), i, naravno, Bjelogrlić, o kome da nije dobrih ljudi u SNS-u ne bih ni znao da je izrastao u pravu zlatnu koku za naše poreznike, ali, nije zahvalan silnik onome ko mu je sve to omogućio, ko omogućava sve što nam se dešava, i dobro i zlo (s tim što ovog drugog ima sve više), nego bi da napakosti Srbiji, koja mu je već kao tinejdžeru – iako sirotica beše u tamnici naroda, Jugoslaviji – omogućila da se bogati, a sa njim je sada na stazi izdaje i njegova mati iz „Boljeg života“, o kojoj pretalentovani Gaga reče da je „solidna glumica“, pa solidnija je Ceca glumica nego što si ti solidan režiser, i zašto domaćica studija – u našušurenoj zmijskoj košuljici – nije umesto prizora nasilja nad Gagom stavila portret Olivere Zekić u uniformi visokog oficira Vermahta!?

Da! Istorijski događaj! Kad je sledbenik predsednikov nadmašio predsednikova očekivanja, i kad je studentkinju, stajavšu na trotoaru, brutalno podigao na krov kola i izručio je iza sebe na asfalt, predsednik se ugrizao za jezik, malo je falilo da se pokaje i da se izvini, a još više je falilo da opozove svoj obol vozačima da voze ljude na haubama, rekao je, ali nekako u množini, da ubuduće ne bi bilo rđavo kad bismo svi birali i merili reči, premda ja na primer to radim celog radnog veka, biram reči za koje mislim da će najbolje predočiti istinu, tj. ono što smatram istinitim.

U sledećoj epizodi biće reči o učiteljskom ustanku, koji bi premijer i ministarka prosvete bili spremni da uguše po cenu da u Srbiji ne preostane nijedan učitelj i nijedna škola, sad bih samo još da javno i zauvek kažem zbogom Efraimu Zurofu, slavnom borcu protiv holokausta, koji je u našem provincijalnom sukobu ispao štetočina, ne tako baš ni mala, naše je glumce zbog crvenih rukavica upozorio da mu liče na teroriste, jer je Hamas valjda u autorskoj agenciji zaštitio taj svoj izum, ali hoće to, kad se čovek odviše proslavi, kad se uzoholi i ostari, s druge strane, bolje je biti upozoren i na plagijat, nego za srpskog faraona, budućeg domaćina EXPO-a, i za njegove preverne sluge smisliti amblem koji bi i teroristima zacelo bio oduran.