Nova osećajnost

Srbija će biti pohvaljena zbog otvorenosti i predusretljivosti prema strancima: kao savetnicu u Vladi zaposlićemo Nemicu o čijem se ljubavnom životu u javnosti ništa ne zna, ali će mesta pogotovo biti za Štros Kana, ekonomistu koji se raščuo po svojoj neodustajnoj privrženosti ženskoj lepoti. Zbog toga je ostao bez posla u MMF i propao kao predsednički kandidat u Francuskoj. Unatoč tome, ili baš zato, u Srbiju je dobrodošao. Njegov poslodavac kaže da je prevagnula enormna stručnost Kanova, a da je savetnikov libido savetnikova lična stvar, što i jeste: i Pikaso je, veli naš prvi potrpredsednik, bio ne baš uzoran muž i otac, pa ipak je bio genije! Da je, dakle, Štros Kan proslavljeni gej, da je rodonačelnik i predvodnik Prajda u Parizu, savetničko mesto u našoj Vladi isto bi ga čekalo, a g.Vučić bi kazao: „Ne dovodimo gospodina Kana zato što je gej, nije nam stalo da teramo inat gospodinu Palmi, ili da razdražujemo našu seksualno pravilno usmerenu mladež, gej-ikonu dovodimo zato što monetarnu politiku poznaje kao svoj džep: i Oskar Vajld je bio gej, pa ipak je u književnosti bio neko i nešto. Neće gospodin Štros da bude ministar kulture – nego želimo da nas iskreno i stručno posavetuje glede finansija!“ Pa dobro, već sam načuo da bi nas novi savetnik mogao odgovoriti od nekog novog pakta sa Međunarodnim monetarnim fondom (za koji lično nisam emotivno vezan), ali šta ako je savetnik u sukobu interesa? Ako bi firmi koja ga je najurila želeo da napakosti uskrativši joj po nju povoljan dogovor sa Srbijom?! Bilo bi bolje da smo doveli Berluskonija, ali Silvio ima neodložne obaveze u svojoj otadžbini.

Fudbalski izbornik i naš najčuveniji himnoljub Miha dao je besu da će se povući ako orlovi ne odu na svetsko prvenstvo. Postalo je odavno jasno da orlovi nisu ptice selice i da će ostati u našem klimatskom pojasu, ali Mihec nas tada beše prosvetlio da je baš pitanje kapetanske časti ostati na brodu koji tone, pa je onda rekao da će ako padne voljeni Tole i on otići, da bi sada ispoljio radoznalost ko će rukovoditi Kućom fudbala posle Karadžića: tek kad to bude video, proceniće može li se za dobrobit nogometa serbskago žrtvovati još koji mandat. Držim da će u svakom slučaju ostati, jer ne priliči Srbinu da se povuče: ako dođe dobar čovek posle Toleta, milina je s njim sarađivati. Naiđe li kakva rđa, ne sme joj se svetinja naprosto prepustiti: srpski fudbal moramo sami braniti, nije još dospeo na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Ministar inostranih poslova obnavlja slavnu obaveštajnu mrežu, diplomate će koricu hleba zarađivati i tako što će špijunirati domaćine i sve to sigurnim vezama blagovremeno javljati Centrali. Ne pravimo Džems Bondove, veli g. Mrkić, svim stranim zemljama želimo sve najbolje, špijuniraćemo ih dakle za njihovo dobro, samo će naše najveće bogatstvo u tome poslu ponovo biti čovek, a ne bezdušni satelit koji smo brzopleto bili kupili od Izraelaca.
Bivši jugoslovenski i hrvatski obaveštajac, možda i dželat, gospodin Perković, neće biti isporučen dosadnoj Nemačkoj, makar Hrvatska grcala pod sankcijama kao nekada mi. Nisam se udubio u slučaj, ali rekao bih da premijer Milanović brani načelo ravnopravnosti: i Hrvatska je, kao i Srbija, nerado predavala svoje zločince iz poslednjeg rata. Na šta bi ličilo da nakon tolikih oslobađajućih presuda vojnim komandantima sada mučki preda jednog veterana, čoveka koji je domovini predano služio svestan da mu zbog specifičnosti njegovog zanimanja država neće nikad javno zahvaliti!

Branitelji Vukovara, latinice i etničke čistote prekrili su oči na spomeniku generalu Tuđmanu, da ne gleda sramotu tj. ćirilična pismena na nekolikim tablama. Ali, ako ga zabradite, neće general videti ni čistunce koji čekićima zadaju udarce četničkom alfabetu.

Na redu je rubrika „Svetsko, a naše“, tj. Vuk Jeremić, čijem je činodejstvovanju u UN došao kraj: „Dostojno i pravedno jest, i puno mi je srce što sam kao sin srpskog naroda rukovodio čovečanstvom, i što ću se kao posinak čovečanstva vratiti u srpsku skupštinu da budem nezavisni narodni poslanik!“. Rekorder u narodnom poslanikovanju, koji se uspeo zapredsedničiti, Tomislav Nikolić, kaže da bez Kosova ne možemo preživeti. Nadam se da predsednik, kraj sve svoje načitanosti i mudrosti, greši. Zloslutnik će u Njujorku otkriti spomenik Nikoli Tesli, što će reći da je Tesla naš. Plačite Hrvati, predsednik može jedino da naučnikov razdeljak i oči prekrije našom trobojnicom, da ne gleda velikan kako nam uzimaju Kosovo usled čega ćemo mi saborno krepati. Policija u Dalmaciji otvorila je, pak, četvore oči i zaustavila pogrebno vozilo sa crnogorskim tablicama. Umesto pokojnika unutra je zamirisao tovar marihuane. Kako li se prevoznik hrabrio polazeći na put: „Neka te tu, travo ajdučka, đe će neko mrca ustavljati…“ Pravedno zaboravljeni Vesić Goran posvetio se uporednoj psihologiji i ustanovio da su prvi potpredsednik i pre deset godina ubijeni predsednik Vlade politički sijamci. Tako nekako, samo naravno mnogo stručnije i naučnički nekoristoljubivo, duh Rasima Ljajića i dalje tumara katastrom i mapom nekadašnjih saveznih organa, traži vilu za Jovanku Broz, nađe četiri vile. Birajte, predobra gospo, neću nijednu, hoću onu moju, u pravu ste, sad ću dati uzbunu svim raspoloživim crnotravcima da se vaša slobodica sredi kako bog zapoveda, isto to bih učinio za bilo koju vašu vršnjakinju ostavšu bez muža i bez narodne pažnje, ali mi moji iz kabineta nisu našli još nijednu.

Za izbornu listu kosovskih Srba smišljeno je pesničko rešenje po uzoru na Republiku Srpsku, Građanska inicijativa srpska, pozdravio vas Homer. Sekta legalista okupljena oko Koštunice orna je i vlasna da pomogne u rušenju gradske vlasti. Možda će biti gravira „Đilas-dahija predaje ključe Beograda Srpčetu Andreji“. Kad smo kod podmlatka, osnovci u Novom Sadu pretukli učitelja, predškolska omladina, budući nepismena, još se nije klasno osvestila.