Ognjištance, ognjištance, ko je najskuplji na svetu?

Boris Tadić je kao i njegovo najveće skautsko otkriće Jeremić prevazišao okvire naše državice. I dok je bračni par Jeremić birao nužni smeštaj u Njujorku, Boriska se posvetio međunarodnom radničkom pokretu. Obreo se na kongresu, ne znam više tačno koje Internacionale, kad bi Marks mogao barem da ga vidi: nema više otvaranja škole na Palama koja se zove „Srbija“, nego samo privrženost radničkoj klasi i jednakosti zasnovanoj na radu. Jeremić bi mogao da tuži novinare što njegovu njujoršku kiriju obelodanjuju na godišnjoj razini, i još tu svotu stavljaju u naslov: „Jeremić plaća stan sto pedeset hiljada“, i to je zapravo netačno, za godinu dana nakupiće se i više, 156 hiljada, ali mesečno je to nekih 13 hiljada. Za ambasadora u Americi dajemo 12 hiljada, mislim dolara mesečno, a pošto je Vukčilo nad-ambasador onda dajemo hiljadarku povrh pomenute svote. Ognjištance je nadomak palate Ujedinjenih nacija (umalo ne rekoh „ujedinjenih regiona“!), te bi predvodnik čovečanstva u misiju mogao i peške, ali će zbog bezbednosti biti vožen, praćen i dvoren, sve o mome trošku i o trošku meni sličnih.

Toma Nikolić proredio je susrete sa patrijarhom, ali se sada vezao za Putina i jedva čeka septembar da se opet vidi sa svojim slovenskim pandanom. Po mojoj evidenciji, u koju ne mora niko da se pouzda, velikani se nisu videli gotovo tri meseca!

Aeromiting u Batajnici nije odneo nijedan pilotski život, niko se štaviše nije ni katapultirao. Čujem da je avionom ne znam kako nacrtana i sama naša zastava, nisam gledao, ali čitam da je oduševljeni ministar odbrane kazao da su naši piloti ravni američkim. Pa jesu, ali naši nisu bombardovali malu Milicu, niti tamo neku malenu Lauren, samo se o tome više ne govori, psssst!

Ruska crkva i ruski Putin halalili su pankerkama njihovu nepodopštinu, ali sud, nezavisan od Ruske crkve i Ruskog Putina ostaje pri svome, dve godinice i vsjo. Bilo bi bolje da su Crkva i Vladimir Vladimirovič ostali još sablaženjeni, a slavni sud da je kazao kako je u pitanju mladalački ispad za koji prestupnice ponaosob kažnjava sa stotinu rubalja. Da. Kod nas se uvređenim našao vladika, potužio se sudu što je svrstan među jahače Apokalipse. Sudija se uvredio još više nego konjanik, tj. osoba oklevetana za biblijsko konjaništvo. Ovakvo svetogrđe ne pamti se ni iz doba najstrašnijeg komunizma, otelo se sudiji pravo iz njegovog sudijskog srca; i sam pogođen strahotom metafore osudio je klevetnika da plati sto hiljada dinara. Klevetnici obično nemaju fond kojim bi pokrivali svoju prekomernu rečitost, pa je kazna preinačena na sto dana i sto noći robije, ali je to sad, gle, prepevano u stotinu dana kućnog pritvora sa cecinskom narukvicom, i nikoga nema da kaže kako je i to prestrogo. Vladika očevidno nije jahač, Njegovo preosveštenstvo ide pešice, ili džipom, otkud znam, uglavnom nema konja, drugo, ništa što je ljudsko nije Njegovome preosveštenstvu strano. Onako uvređen, ogorčen i sav u duševnim bolovima bio je dovoljno priseban da kao odštetu zatraži milionče.

Nije li sudija morao celu stvar da smesta odbaci?! Pa ne može sud da se bavi takvim poređenjima, to je kao da nekome nekome kaže: ti si Biberče, ti si sedam patuljaka, ti si Sinderela, ti si Aladin, ti Baščelik, ti si zmijski car, ti si Vinetu, ti si furkućica! To su ličnosti iz mašte ili stripa, iz mitologije ili religije, za šta sud nema veštake, nema pristup, te je samim tim nenadležan i nezainteresovan da raspliće je li neko zloupotrebio neku metaforu!

Govorka se da bi službeni automobili mogli dobiti crvene tablice, u znak sećanja na zloglasni socijalizam, koji je bezočnim aparatčicima barem pokušavao da stane na rep. Ja teram po svome: službeni automobili nisu uopšte potrebni, pa samim tim ni tablice, bilo koje  boje! Kad bi ih sve do jednog neki tiranin ukinuo ili onesposobio videlo bi se da je život bez službenih kola itekako moguć, izvodljiv: službena kola su navika, kao što je u feudalizmu bilo normalno da vitez koji se bori za čast neke gospe ima štitonošu, da bi se sada živelo i bez štita, i bez štitonoše, često i bez same časti.

Vesti iz sveta. U trci sa bikovima dvojica učesnika izgubila su život, osamnaestoro takmičara je teže povređeno, negde u Meksiku, koji od bivših kolonizatora zadrža baš taj budalasti običaj. Da sam direktor tamošnjeg zdravstvenog osiguranja povređeni bi morali da iz svog džepa plate lečenje, gips, Elizarova, operacije, anesteziju, sve… Ivica Dačić je u Americi dobio  od domaćina dugmad za košulju. Kad nemaju Belog anđela moraju da pribegavaju modnim detaljima. Od nas je samo Putin dobio nekoliko komada. Jednog od Crkve, jednog od Crvene Zvezde, jednog od rektora. Dobro, možda nije od potonjeg, jer nije ni svratio po počasni doktorat. Teror u Kuršumliji – zarasloj u korov, gde činovnici privrženi poraženoj partiji kuluče pod budnim nadzorom neugomonnnogo novoradikala na traktoru, kome sirena služi kao fijuk korbača – nastavlja se! Jelena Trivan koja kosidbu trave smatra delatnošću nedostojnom njenih simpatizera prestala je da brani ovaj potlačeni i poniženi stalež i bacila se na samoodbranu, i levo i desno izjavljuje da ju Đilas nije odbacio, kao uostalom ni Tadić, potpuno sam neodbačena, svidelo se to vama ili ne, goropadi se potpredsednica u predvečerje megaistorijskog događaja, gde će trijumvirat DS odlučiti o daljoj karijeri sad već internacionalnog Borisa Tadića. Potonji se iselio iz predsedničke vile, ali se uselio u drugu kuću na Dedinju, koja biće muka ako stranka izgubi polet da mu kao bivšem predsedniku plaća tako krasan smeštaj.