Ortoped bez granica
Sve je dobro što se dobro svrši, predsednikova tetiva je opravljena, Finska je popravila utisak koji je na nas ostavio nobelovac Ahtisari, Demokratska stranka imala je svog čoveka u operacionoj Sali, ministar Dulić se i sam uželeo ortopedije pa se priključio Fincu koji beše operisao i samog Bekama te dvojici hirurga sa VMA; videlo se, kao i kad je predsednik zdrav, da su mu na srcu vojska, DS i Evropska unija koju je predstavljao slavni Finac. Čast mu je, reče potonji, da učestvuje u lečenju predsedničke tetive, iako bi pred njim kao lekarom sve istegnute žile imale biti jednake, svi bi bolesni zglobovi morali biti ravnopravni bez obzira na pol, nacionalnu, versku ili stalešku pripadnost.
https://youtube.com/watch?v=SNlqTgW79ks%3Frel%3D0
Šišanje do glave je izgleda bio poslednji zajednički poduhvat Bobe Živojinovića, Pilića i pobednika Devis kupa, kosa im još nije porasla a već su se igrači i trener digli na ustanak protiv predsednika; učinilo mi je još kad je počelo šišanje da Nole nekako žali zbog zajedničkog zaveta, razumeo bih da su to planirali u slučaju poraza, bio bi to gest samokažnjavanja i nagoveštaj buduće svetačke predanosti treningu. Tata Đoković uglavnom nudi besplatno i bezpolezno da njegova porodica bude obrazac i uzor teniskom savezu, podsetio me je na već zaboravljenog ministra Bubala koji je imao viziju Srbije lepe kao Milka Forcan, šta je još bilo, za predsednikovu pratnju kupljena su dva nova mercedesa, E klase a koji koštaju po trideset hiljada evra, što zvuči toliko povoljno da se pitam je li na ta vozila uopšte plaćena carina i imaju li išta od dodatne opreme, ili će se svita leti unutra kuvati i neće imati ni radio. Dosad su u pratnji predsednikovog mercedesa otpornog na rafale, bombe, mine i druge razarajuće supstance bila dva audija koji bogme napuniše četiri godine i nisu više onako sjajni i poletni kao kad su bili novi, pretpostavljam da će ih na aukciji kupiti neko od predsednikovih obožavalaca. Ako Bog ushtedne te Vlada kupi nov avion, naši će najmiliji u novu godinu uploviti novim vozilima koja će sva mirisati na novo. Dobro je što nemamo more, inače bi predsednik imao svog „Galeba“, a da nam železnica nije u rojtama imali bismo i „Plavi voz“ koji bi pioniri, radnici, seljaci i poštena inteligencija razdragano dočekivali na ureditim kolodvorima.
Gledam samo kako zaostajemo za Hrvatskom, žitelji Drniša poslali božićnu košaricu generalu Gotovini, a slobodni tisak na čelu sa „Slobodnom Dalmacijom“ javlja podrobno šta je unutra, pršut, sir, vino, travarica… Zar naši sinovi ne tamnuju pod istim ševeningenskim krovom, daleko mu ako se tako može reći lepa kuća, a ne šaljemo im kao zahvalni sugrađani ništa! Kod nas i kad se pomene korpa misli se na potrošačku korpu, mrsku apstrakciju statistike koja sa rodoljubljem i čovekoljubljem nema nikakove veze. U zadarskoj županiji crkvi biće vraćeno osamsto hektara zemlje dobijene kao milodar: u jedanaestom je veku Petar Krešimir, mislim Četvrti, poklonio leno svojoj seki, što sam saznao od Predraga Lucića koga ovim putem pozdravljam.
U Nemačkoj već šezdeset godina postoji „Tiha pomoć“, udruga koja pomaže sirotim nacistima, što osuđenim što neosuđenim, na njenom dičnom čelu je Gudrun Burvic, rođ. Himler, ćerkica pok. Himlera, a naši fašisti su prepušteni sami sebi i samofinansiranju. Tu i tamo ih ogreje plemenitost ckrve i dobrodušnost kakvog dekana koji im ukaže gostoprimstvo da održe pokoju tribinu. Da. I policija je osvetlala obraz: nije dozvolila da na Mašinski fakultet uđu antifašisti: ako i nemamo „Tihu pomoć“ barem ne dozvoljavamo antifašizmu da digne glavu. Zaista, ‘smrt fašizmu’ nije politički korektan poklič, onaj iz Španije, ‘no pasaran’ prisvojila je policija kao svoj radni kredo. Pripadnici interventne brigade nisu na štitovima imali ovaj slogan, ali su antifašistima rekli odlučno i javno ‘ne’.
