Prvi mačići se u vodu bacaju, prvi učesnici Parade ponosa u Crnoj Gori vodenim su putem evakuisani pred uvređenim i ratobornim seksualnim pravovernicima, brodom je iz Grada teatra sto dvadeset aktivista prebačeno u meni nepoznatom pravcu, pošto su ih protivnici gađali jajima, kamenicama, bocama i drugim hladnim, ali ništa manje svijetlim oružjem. Nadam se da je neka lučka kapetanija imala kuraži da primi nevoljnike, makar se iskrcavanje sa broda ludaka obavilo pod okriljem noći. Lordovi su napredniji od sugrađana Sava Bačića, Dom lordova upravo je odobrio istopolne brakove u Engleskoj, a kraljica je to potpisala.
Jedan moj drug pitao je, pošto nije išao na veronauku, šta je u crkvi viši čin, patrijarh ili irinej, tako se ja pitam šta je više zvanje: komandant Žandarmerije ili pomoćnik direktora Policije, jer, komandanta Žandarmerije je premijer smenio, te je Srbiju nekoliko dana čuvao samo Svevišnji (pre smenjivanja je Gospod nad vojskama i nad žandarmerijama to činio u sadejstvu sa kršnim Dikićem, ovekovečenim u reklami: Srbe čuvaju Bog i Žandarmerija), ali se ubrzo nakon smene počelo pričati da će raščinjeni komandant postati pomoćnik Direktora: građansko lice u Službi!
Navada razbijanja spomenika i ukidanja ulica sa imenima prvoboraca otišla je unazad trideset godina dublje nego što je red, škola u Ljigu koja se zvala “1300 kaplara” neće više moći tako da se zove, braćo draga, jeste partizanija danas omražena, ali ovde nije reč o kletim komunistima koji su premiloj kraljevskoj lozi zabranili da se nakon Hitlerovog pada vrati u svoje vile, rudnike i vinograde!
Sudski je ustanovljeno da za paljenje beogradske džamije niko nije kriv, preplavilo me je čuvsto isto ono kao kad su nam se neosuđeni vratili Frenki i Jovica (neviniji smo nego što smo mislili), samo još da se otresemo dosadnih, sitničavih Nemaca: navrzli su se našu policiju kao smrt na babu da pohvata već jedared palikuće koje su svoje znanje primenile na nemačkoj ambasadi; lepo im Samardžić kaže, triput ste palili Srbiju, a mi da ne smemo jednom da zapalimo zgradu koja je strogo uzev ipak na našoj vekovnoj teritoriji. Imamo dakle fore da nemačko veleposlanstvo, ali i njihova predstavništva, kao i kuće ako ih budu kod nas kupovali, kao što njihovi penzioneri kupuju u Bugarskoj, palimo barem još sto pedeset puta i to kako nam drago, svakodnevno ili u rasponu od pedeset godina, pa ni onda nećemo biti kvit!
Toma Nikolić je načitaniji nego što smo mislili, ili možda čita samo biografije svojih kolega? Nedavno je sebe uporedio sa Knezom Lazarom primetivši da je njegov daleki prethodnik morao da ratuje, a on, eto, ne mora i štaviše ne treba, sad je izjavio da moramo preći Rubikon, tako je, generacijo, čovek se uči dok je živ.
Erudita je uskratio sebe nezahvalnoj Francuskoj, koja na defile po pariskim ulicama nije pozvala našu armiju, nego se Jelisejskim poljima čuo strojevi korak hrvatske čizme, ni vrhovni komandant, ni premijer, ni vicepremijer nisu u francuskoj ambasadi proslavili godišnjicu pada prave Bastilje, oni doduše ne slave ni rušenje naše TV Bastilje koje pada 5. oktobra!
Patrijarh Irinej (isto je to, znači) vinuo se do bratske Rusije, počasni predsednik Demokratske stranke vinuo se do dvadeset država koje međusobno možda nisu toliko baš ni bratske, ali Pomiritelj čvrsto veruje u svoju misiju, u svoju harizmu i u snagu svoje usmene reči, tako da bratimi kontinente, režime, različita klimatska i jezička područja, na kraju interplanetarne turneje video sa nekad nerazdvojnim Dodikom, pa sa rumenim Grigorijem Trebišnjičkim koji je Tomi Nikoliću udario vladičansko čifte ne udostojivši ga dočeka niti konaka, ne znam ko plaća Tadićevo tumaranje zemnim šarom, sama Demokratska stranka koja se u Srbiji oseća izgubljenom pa traži novo polje rada u vasioni? Ako DS snosi putne troškove nije ni čudo što joj ponestaje novaca za nužni smeštaj koji se u slučaju doskorašnjeg moćnika zove vila: običan čovek teži da se skući, neobičan mora da se svili, što je izuzetno skupo, te se u dobrotvornu akciju uključio inženjer Mrkonjić, ja sam, reče, privržen svim svojim predsednicima, pa ću i Tadiću pomoći da skrasi u ambijentu dostojnom velikog državnika.
Moja dalja saplemenica, Živkovićka iz Instituta za evropske studije, a koja je istovremeno i predsednica Centra za hrišćanske studije (što je bezmalo jedno te isto: Evropa je sva hrišćanska, a predziđe te lepote bili smo mi, koji smo hrišćanske zemlje branili od Turaka, pošto sebe ne mogasmo odbraniti, a narodi južniji od našeg nisu hteli da budu oni nama predziđe!) ustanovila je da će ako se bračni i vanbračni parovi potekli iz većinskog naroda ne uzmu u pamet Srbi postati manjina sred svoje rođene države! Ovaj naučni i hrišćanski vapaj prenela je Telegrafska agencija nove Jugoslavije, svi se kako-tako plode, Rumuni, Mađari, o Albancima dakako ne treba ni trošiti reči, a Srbi jedini istrajavaju na stranputici samoistrebljenja, pa ko nam brani da i mi imamo brojnije potomstvo, drugo, ako uredimo društvo kako Bog zapoveda, neće nam kao pripadnicima manjina dlaka s glave faliti, uživaćemo u pozitivnoj diskriminaciji, pripadnici naroda koji tada bude bio većinski prijavljiće se lažno kao Srbi, da bi im deca studirala na račun države! Treće, ako neka vrsta i iščezne, priroda će na to gledati kao i na džinovske paprati ili na dinosauruse, bilo pa prošlo!
