Plači, voljeni kontinentu!

Niko nije jači od države! Država nema alternativu! I posle države država! Usred klicanja državi njeni uniformisani čuvari izvukoše deblji kraj od mladograđana koji su se u lepom broju odazvali pozivu svojih što pohapšenih što nedostupnih vođa da kamenicama, molotovljevim koktelima i šipkama tankoćutno iskažu neodobravanje Parade ponosa. Dva dana docnije, u Bolonji, navijači kroz svoje neradničke šake propustiše golmana orlova poradi toga što je pogazio preambulu delijskog nepisanog ustava da „Zvezda“ nema alternativu te da prelazak u „Partizan“ znači izdaju „Crvene zvezde“ na čije čelo tek što je došao Petar Škundrić! Potonje se odigralo u opštoj renesansi SPS-a, upravi i fudbalerima našeg najtrofejnijeg kluba treba da vrati izgubljenu nadu: kao što sam se ja, slobinac, nepunih deset godina nakon Petog oktobra podigao iz pepela i dospeo u sam državni a evo i u sportski vrh, tako će i „Zvezda“ osvojiti još koji evropski trofej pa neće morati stalno da na SOS kanalu pušta utakmicu iz Barija. Ali, grešna mi duša, šta ako Stojkovića uopšte nisu napale delije? Šta ako je to maslo partizanovaca koji bi da na protivničke navijače bace ljagu? Ili su, naprotiv, navijači „Partizana“, „Zvezde“, „Rada“ zahvaljujući upravo Paradi ponosa ujedinjeni oko četiri ocila te zajednički izriču i izvršavaju kazne kako u Srbiji tako i u inostranstvu? A možda je to delo italijanskih navijača koji su poplašili našeg golmana da bi pomogli azurima?!

https://youtube.com/watch?v=qaPG5H1XOnA%3Frel%3D0

Uglavnom su naši navijači što demontažom zaštitne ograde, što bakljama, što paljenjem albanske zastave, uspeli da osujete utakmicu, na stadion su poput paramajstorskih jedinica došli sa kleštima, polugama i navalili na uvredljivu zaštitnu ogradu, raskinimo lance i sakujmo koplja, naša konzulka govorila je o nejači kao brižna mati, samo da se svi ukrcaju u autobuse i da mirno napuste zemlju, to mi je želja.

U „Utisku nedelje“ došlo je do sponatnog natjecaja ko će za mladoizgrednike na beogradskim ulicama naći što nežniji izraz (izuzev Stevana Filipovića koga ovim putem pozdravljam, doklen sindikalistu zvanog Škabo i psihoterapeuta Milivojevića, asa pučke etimologije, ostavljam njihovim simpatizerima): deca, mladići, mladi ljudi, maloletnici… Pa evo vam besplatno još sinonima: poletarci, mlađarija, švigarci, pioniri, nejač! Ali ako su deca poslala u Urgentni centar više od stotinu policajaca, i ako nisu za to odgovorna, onda treba njihove roditelje malko uzaptiti i osuditi, zar ne?

Prošle sedmice navršilo se šest godina od ubistva dvojice gardista u Topčideru, vojna komisija ustanovila je da su pucali te jedan u drugog te sami u sebe, usled čega se za njihovim ubicom i ne traga, dobiće ulicu kao Slavko Ćuruvija, roditelji treba da se strpe još pet godina, Vojislav Koštunica podseća nas nezahvalne da su godine njegovog premijerstva naše najsrećnije doba, nikad se nije tako lepo živelo kao od 2004. do 2008., u čitanke i udžbenike istorije to će ući pod naslovom „Zlatni vek“, šteta što je trajao samo četiri godine.

Profesor ruskog u srednjoj školi ispravno je protumačio duh našeg vremena, ako su četnici rehabilitovani, ako su im date boračke penzije i jeftinije karteza pozorište, zašto bi samo Hitler i njegovo društvance ostali na vjeki vjekov onoliko oklevetani? Profesor je sa ruskog preveo i o vlastitom trošku izdao „Mito holokaustu“, gde se poriče i plan istrebljenja Jevreja, i postojanje gasnih komora, i gde se osporava da je baš toliko Jevreja stradalo u logorima. Sud je životno delo profesorovo povukao iz opticaja, zucka se da bi mali preduzetnik mogao izgubiti i posao u školi, što bi pak bilo previše, jer kažu da đake nije trovao onim što je u slobodno vreme prevodio, a to što je primetio da se naša država stidi svog antifašizma pa je preveo i objavio pronacistički treš, dovešće ga dožalosnog trgovačkog sloma, to mu je dosta.

Po uzoru na Hrvatsku koja osuđenima za ratne zločine oduzima odlikovanja i Srbija će svoje velikane malko da rastereti ordenja, jer su, gle, mnogi odlikovani ispali ili ratni ili mirnodopski zločinci, Nebojšu Pavkovića na primer odlikovali su i Sloba i Koštunica, što će reći da je generalovo delo besmrtno, izdiglo se iznad personalnih promena u političkom vrhu, da, u Valjevu su oskrnavljena dva spomenika antifašistima, preko na jedvite jade postavljenog spomenika Šabanu Bajramoviću vandali su sprejom napisali SLAYER, udruženi vlasnici kockarnica upozoravaju da će zatvaranje igraona koje su preblizu školama do masovne nezaposlenosti te do pada prometa u možda najprofitabilnijoj privrednoj grani koja jeste budućnost Srbije, daju časnu reč da neće maloletnicima dati da privire u ove oaze hazarda, a gorko podsećaju da je otvaranje novih i novih kladionica izgubilo dosta od svog blagoslovenog poleta ,evo, pre dve godine otvoreno je 1800 novih kockarnica, lani svega 1200, plači, voljena zemljo! Kojoj unatoč svemu predstoji lepa budućnost: američka državna sekretarka čija je poseta pala u senku onoga što naša nejač beše priredila u Italiji kazala je da Srbija ne samo što treba da bude lider u regionu, nego je vidi i kao lidera Evrope, plači, voljeni kontinentu!