Poligraf na dve noge #Retrovizor

Od svega što su nauka i tehnika dosad izmislile predsednik najviše voli detektor laži (respirator je umnogome izneverio predsednikova očekivanja, i očekivanja neposrednih korisnika, a prikazan nam je bio kao puj-spas sviju nas), sad se pojavio prvi poligraf u ljudskom obličju, u Zavodu za patente zaveden kao Đuka XXI, jer je u tom veku i u dvadeset prvom letu tog stoleća uređaj sam sebe pustio u pogon: kontroverznog plantažera, puštenog iz pritvora, saslušao je njegov advokat, saslušanje je savesno snimio i bez ikakve montaže predočio javnosti, tako da će sud doći na gotovo!

Da nam je više takvih branilaca, ne bi u sudovima stajali milioni nerešenih kako to oni zovu predmeta, Đuka XXI je, nabrojaću ono što znam: član vladajuće partije, advokat, novinar, narodni poslanik, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, i kad takva svestrana osoba javno i blagovremeno izrešeta pitanjima klijenta, onda to mora blagotvorno uticati i na sudstvo, jer, ma koliko ono bilo nezavisno, ne može ostati ravnodušno prema istini ustanovljenoj pre suđenja i ljubazno podastrto našoj i svetskoj javnosti.

Podvig Đuke XXI naravno da nije promakao sveznajućem pripovedaču, predsedniku Republike, jeste potonji bio u poseti, preko sedam gora i nekoliko mora, ali se odonud oglasio, začuđen i žalostan što je u pritvoru tako dugo bio građanin koji nije nikoga ubio, i nije mu pronađeno deset tona kokaina, nego plantažera, koliko je predsednik razumeo, terete za jednu tonicu marihuane, nije li ovo omaž Joci Rnjaku iz Ćosićevih “Tutora”, gde junak priznaje da je svu zaradu prorajtao kod birtijaša Tomljenovića, i nema čime da rani obitelj, a njegova družica mu veli: “O moj propali mužu, ja znadem tvoju golemu strast spram piti rakije, ali važno je da si ti nama živ, i da te nisu spremili u rešt poradi toga što si zaklao suca, ili popa, ili financa, nego si čistih ruku došao u svoj siromaški dom, a sve novce ćemo nanovo zaraditi vrijednim radom u kojem će možda netko od nas umrijeti od umora, pa ipak nakon toga pokrićemo svoj krov i izliječiti svoju dječicu od velikoga kašlja!”

Predsednik je o toni marihuane, koja je, eto doprla i do njegovih vladarskih ušiju, govorio kao o nečemu što je uveliko legalizovano, ili će sutra biti legalno, i to gde, u porodici evropskih naroda, pa bi v takom sluchae plantažer bio preteča i rodonačelnik novog žanra u našoj umnogome upuštenoj poljoprivredi: ako slušajući svoje srce i svoju intuiciju proizvedeš nešto što će sutra biti legalno, poželjno, što će država možda i podsticati, kao što sad podstiče strane kapitaliste da dođu kod nas, i da izraubuju i nas, i naše fabrike, i naše resurse, ti si avangarda, i ako si pao jer je zakonodavstvo kaskalo i kasnilo za neumitnom i dobrodošlom praksom, ti ćeš biti rehabilitovan, za vreme provedeno u pritvoru dobićeš odštetu, ako ti do nje samo bude stalo…

U vreli čorbuljak se sa ivice šerpenje bacila veza mirođije zvana Ana: kako bi javnost saznala istinu da nam nije Đuke i njegovog intervjua?! Nećemo valjda čekati da nam sud kaže šta je istina! Mirođija nam je snažno sugerisala da ono što Đuka svojom majeutikom – babičkom veštinom koju je patentirao i proslavio pokojni Sokrat – izvuče u razgovoru mora biti istina; čak su, ako je verovati Sokratu, na videlo morale izbiti i istinite pojedinosti kojih sam plantažer u osami pritvora možda nije bio svestan!

Ali kakav bi to boršč bio ako se u njemu ne bi našao i ministar policije, koji je i ovom prigodom navalio da veliča svog saborca (Vulin vidi sebe kao Če Gevaru, a Vučić je Fidel Kastro): „Kod predsednika Vučića nema zaštićenih, može da vas voli, da mu budete dragi, ali nema zaštićenih, zakon je isti za sve. Niko nije zaštićen, i ja da tako nešto uradim mogu da idem u zatvor!” Šta li je Saborac hteo da kaže? “Ja da tako nešto uradim” – da uradi ono što se pripisuje zemljoposedniku?! Ili nešto što je možda učinio njegov prethodnik u ministarstvu sile?! Ali, čak i u ovoj izjavi, gde se tobože uzgred poziva na vlastitu dragost i voljenost, ne kaže da bi zbog dokazanog krivičnog dela zacelo morao ići i u zatvor, nego kaže “mogu”.

A kad kažeš “mogu”, to je kao da si dometnuo “ali i ne moram!”