Pravda za Slobodana
Ministar koga su revizori oklevetali kao rasipnika – za reklamiranje Srbije kao zemlje u kojoj Dunav dostiže svoj vrhunac prostodušno beše utrošio nekoliko desetina hiljada evra – oslobođen je. Najpre smo čuli samo da mu je uručena presuda koja ostaje tajna do pravosnažnosti, te sam se već presekao da će Srbiji kao zemlji koja sudi pesnicima to biti minus na njenom evropskom putu, kad, “Blic” javlja da je ministar sačuvao i obraz i pedeset hiljada dinara koliko je u najstrašnijem slučaju mogao biti oglobljen, sve je dobro što se dobro svrši, što se ne odnosni na bivšeg direktora železnice za koga stvar tek počinje, samo par dana pošto je na B92 branio ljudsko pravo na nepotizam, jer je na nacionalnom natjecaju za direktorovog savetnika nadmoćno bio pobedio baš njegov sestrić, ili neki bratučed, svejedno, dopade ovaj poverenik Velje Ilića pritvora zbog sumnje da je ionako oštećenu državu oštetio i on za silne evre; ljudsko pravo na privatnost krši se u slučaju Ratka Mladića i levo i desno, otkriva se njegov stil, speling, ali se generalu i veruje kao malo kome, uzgredna beleška da su ti i ti, zvani tako i tako, ubili novinarku, uzima se kao dokazni materijal prvog reda, šta ako u beleškama autor ima štogod o stranim plaćenicima okupljenim u “Vremenu” – hoću li na informativni razgovor?
https://youtube.com/watch?v=HHECoDz8xEQ%3Frel%3D0
Ministar Dačić svečano je uručio dvomilioniti pasoš, Ginisovi terenci zakazali su, zbog putnih isprava stanovništvo je po mojoj računici utrošilo dvadeset miliona što radnih što sati predviđenih za okrepljujući san, to dođe koliko, dvadeset dva veka i osamdeset tri godine, ali tek ćemo da čekamo za nove saobraćajne i vozačke dozvole, pa za tablice, tako da to sve može u rekord; ako dokumenta za obične građane sporo pravi (jer ne bi da joj se tu potkrade kakva greška) policija ima uspeha u traganju za prekršiocima zakona i prošli mesec će crnim slovima biti upisan u istoriju srpske pedofilije, vidim da su sada i Makedonci stali za vrat domaćim naopakim sladostrasnicima; u pripremi je zakon koji će zatvorskim čuvarima odobriti da vatreno oružje nose i izvan svog sumornog, jednoličnog posla, zatvor traži celog čoveka, što važi i za čuvare, tako da kad neki jatak ili saučesnik robijaša negde sačeka čuvara i navali da ovaj uhapšeniku krišom da mobilni ili paklicu marihuane, čuvar drškom pištolja ovoga na licu mesta onesposobi i preda ga najbližoj patroli.
Vazdušna odbrana Indije zarobila je pakistanskog goluba osumnjičenog za špijunažu, tako vam i treba, braćo Pakistanci, kad niste kupili špijunski satelit koji se ne bi polakomio na nekakvu prekrupu i ne bi pao tuđinu u ruke; iz napuštene kasarne „Tanasko Rajić“ dvojica momaka pokrala ne znam ti koliko pušaka i mitraljeza, kako napuštene, Tanasko Rajić je po cenu života branio topove, a u kasarni koja nosi njegovo ustaničko mitraljeze niko ne čuva.
U prošlom „Retrovizoru“ pisao sam što sam gore umeo o pomoći koju Vlada pruža činovnicima sa platom nižom od osamdeset hiljada dinara, na moju stranu stao je gradonačelnik Đilas: ako još neko misli da se takva feudalna milost mora sprečiti neka se javi, možda će se skupiti desetak građana, što je već dovoljno za peticiju; predsednik Tadić spreman je da svedoči o nesrećnom satelitu, kao i uvek kad može da doprinese, rekao je, ali poprimio je nešto od patrijarha, te apeluje da se ne pravi hajka, da nam afere neće ništa pomoći, da natetane osmotrimo ima li kakove kriv ice i tomu podobno, stekao sam utisak da je predsednik pod snažnim uticajem rimskog prava koje veli: bolje je da sto ministara ostane nekažnjeno, nego da jedan nevin ministar nagraiše.
