Predsednik se brani lepotom
"Da nisu ovolike vrućine naložio bih da me čuvaju osnovci, odlikaši od Horgoša do Dragaša da se smenjuju pod mojim prozorom, i svi koji polože malu maturu na Kosovu, a nedeljom prepodne samo ‘Kolibri’…”
Nema dana da nas predsednik Republike nečim veličanstvenim ne obraduje, ako se za sedam blagoslovenih godina i potkrao takav dan, meni je bio kao kuče koje još nije progledalo: nakon nedavnog subotnjeg nemilog događaja pred predsedničkim dvorom naložio je da se zaštitna ograda demontira, ne želi da ga išta deli od podanika, zaista, i Skupština se doima kao višak, kao danguba i izlišni trošak, nepotrebna je i mahom nevidljiva Vlada, osim predsednice, glavne laskavice i dvojice glavnih skandal majstora baštinjenih od Slobe i Mire, Bog im dao rajsko naselje; onaj koji tvori vasceo naš svemir nema od koga da zazire, i ograda mu samo budi spomen na njegove prethodnike koji su se imala rašta bojati gneva narodnoga. To vladaru beše malo, puko razgrađivanje, te odluči da gardistima promeni pol: “I neću tu da vidim više nikave orijaše ni difovce! Ako po zakonu neko mora da stražari tu gde ja obitavam i gde smišljam nove divote za stanovništvo, hoću da to budu najlepše devojke koje naša policija, vojska i Bata imaju, da svaka bude lepa kao zanjihana grana, pa ako oni kojima Srbija i ja nismo prirasli srcu udare i na samu lepotu, svet će videti s kim ima posla! Da, kasting sprovedite koliko sutra, devojke ionako ustaju u pet ujutro po PS-u, u podne hoću da vidim prvu posadu! Plači, kraljice britanska i sviju kolonija, dosad su tvoji gardisti bila najveća turistička atrakcija, sad će se kobrice naći u telefonima neprebrojnih turista! Da nisu ovolike vrućine naložio bih da me čuvaju osnovci, odlikaši od Horgoša do Dragaša da se smenjuju pod mojim prozorom, i svi koji polože malu maturu na Kosovu, a nedeljom prepodne samo ‘Kolibri’…”
Ono što je u starom Rimu bila vatra, svetinja koju su čuvale device (sve dok ne bi kucnuo čas da se udaju, kojom bi prilikom bile zamenjene još lepšim početnicama), to je u našoj kosmogoniji predsednik Vučić. Kao što se domovina brani lepotom, tako se i simbol domovine, njezino blagosloveno otelotvorenje, brani lepotom! Zaista, zaista vam kažem, kad se i Makedonija bila osamostalila, imala je carinicu kakvu nisu imale ni mnogo razvijenije zemlje: lepoticu visoku šest stopa, Deril Hanu, samo crnokosu i crnoolu, i u uniformi šivenoj po meri; ne samo na moju neznatnost, nego na većinu namernika ostavila je utisak mnogo lepši i snažniji nego silesija spomenika velikanima makedonske neuporedive herojske povesti! Tako sada biće i kod nas. Turista iz Kine koji je do šest uveče potrošio devetsto evra, ostavivši jednu stotku za večeru u Beogradu na Vodi, šta će, dok se sunce još presijava na spomeniku russkomu cariu, nego da slika srpske vestalke ispod čije se tobožnje krhkosti kriju borilačke veštine drevnog Istoka i veštine sa turnira iz nezaboravnog doba Nemanjića.
Predsednik Vučić poveo se, možda i podsvesno, za pukovnikom Gadafijem koga je čuvalo četrdeset lepotica (što je opet bila lepa pažnja prema Alibabi), pukovnik je svojoj majci obećao da će poboljšati položaj žena u Libiji, i poboljšao ga je, sada i Srbija prelazi sa reči na dela – mora se i ženskinju omogućiti da bdije nad onim od čega zavisi naša dobrobit i naša budućnost.
Ne verujem da je kraj tolikih obaveza kao navijač i kao odlikaš predsednik slušao narodne pesme, ali je, i ne znajući, stao uz bok Jelici Devojci, naočitoj devi koju je u pesmi “Beograde, grade, mnogi mi te hvale” narator bio rad da ukrade, ama je Jelicu čuvala straža, aaaaj, divna straža, dvesta devojaka!
