Prosvetna tajna

Mislio sam da imamo samo Nacionalni savet za saradnju sa Haškim sudom, kad ono, istoimeno telo kolaborira sa UNESCO-m, njihov Rasim je Ćirilov, ne bismo ni za ovaj visoki komesarijat ni znali da neko nije razglasio koliku kiriju plaćamo za ambasadorku u Parizu; Njena se ekselencija nije oglasila, a nije ni morala, ne nalazi ona sama sebi nužni smeštaj nego pogne glavu i useli se tamo gde joj komunalno odeljenje MIP-a naloži. Sedam dana i sedam noći trebalo je Savetu da sroči protesnu notu, demarš medijima. Koji su kako Savet pedantno nabraja o skandalu pisali: 1. zlonamerno, 2. isprazno (što je po meni još gore), 3. neargumetnovano, 4. proizvoljno i 5. netačno. Neke bi se tačke dale spojiti u jednu, ali je Savet toliko ogorčen da je sve čega su se njegovi članovi setili ušlo u preteće pismo. Pa zašto ne tužite sve novinare na čelu sa mnom ako je vašoj ustanovi naneseno toliko nepravde i duševnog bola?

https://youtube.com/watch?v=_fdGAyEpb-8%3Frel%3D0

Kubanska misija Žarka Obradovića, njegovog pomoćnika i šestoro profesora univerziteta još je pod velom tajne (prosvetna tajna, vidi Sl. glasnik MCHLXII): videvši da javnost mrko gleda na sve izdatke čiju svrhu ne zna (javnost! ko je ne zna skupo bi je platio: ako igde ta i putuje putuje o svom trošku, zato je ljubomorna na sve glavešine kojima ona kupuje silne avionske karte, plaća im neprebrojne dnevnice, hotelski smeštaj i šta ti ja znam) – Oliver Dulić je svoju ekspediciju na Bali skresao na sedam veličanstvenih plus Ego Blagorodie! Trebalo je da nas tamo bude mnogo više, da svet vidi koliko nebeski narod voli jednu običnu planetu, tamno zrno među zrnima! Upornoj voditeljki koja ga je saletala pitanjem bi li naša delegacija mogla da bude još manja, g. ministar je skresao da manje od ovoga ne može, jer Srbija predsedava i takoreći komanduje celom paradom, tako da za svaki ubogi panel mora imati svoga stručnjaka, uglavnom se vođa puta iznervirao i rekao da je samit sada na Baliju, a da bi on i njegova stručna svita otišli bilo gde, u Tiranu, u Segedin: „Da se skup održava u majčinoj, mi bismo opet bili na licu mesta!“, slikovito se izrazio ministar ekologije.

Velimiru Iliću gadi se da nosi pištolj, bilo je u svim novinama, Velja mora da je doživeo verski preobražaj, prošlo mi je kroz glavu, kad tamo, neko u MUP-u pogazio da ne kažem Hipokratovu zakletvu, ali je pogazio sigurno neki propis koji štiti privatnost naoružanih lica, i pokazao vođi Nove Srbije ko sve nosi svijetlo oružje. Izgleda da tu prednjače ministri koji su Marksovu ideju o naoružanom narodu primenili naoružavši sebe same! Pištolj je za Velju bio simbol izuzetnosti, kad je video da naoružavši se i usavršivši gađanje samo ulazi u društvance koje je razvoleo, rešio je da čačanskoj policiji preda i oružni list, i dozvolu za nošenje oružja, i udarnu iglu, te će u slučaju daleko bilo ponovljenog napada moći kao neki detektiv samo da napadača udari drškom pištolja u potiljak i da ga na četvrt sata onesposobi. Mesto na kojem je novopacifista javno bio zažalio što nije poneo pištolj, i što napadaču nije presudio u ulici čestitoga Knjaza, Srpska narodna stranka proglasila je svetim, to je sad kao neka Čukur-česma. Jeste sve prošlo bez krvoprolića, ali će tu u ponedeljak raja željna vanrednih izbora moći da potpisuje časnu peticiju koju je smislio Prezidijum Srpske narodne stranke, a koju je prigrlila Veljina Nova Srbija. Sa krova u Siminoj sve ih kroz dalekozor gleda Koštunica i lomi se bi li ustrčao uz Zmaj Jovinu ka rodoljubima, dok njegovi astrolozi proračunavaju kako će zaboravljeni i prežaljeni DSS proći na vanrednim ili bilo kojim drugim izborima.

Predlažem da se u Knez Mihajlovoj izliju stope Velimira Ilića, prema istorijskim cipelama koje je nosio u trenutku atentata, i da se stavi spomen ploča: „Samo zahvaljujući izvrsnoj telesnoj građi i plivanju na ovome  je mestu tog i tog februara vođ Nove Srbije Ilić Velimir preživeo ručni atentat. Govorio je o zulumu Demokratske stranke, pa ti prosudi, prolazniče ili strani turisto, je li mu vratnu žilu mučki stisnuo pojedinac koji je šenuo pameću, ili iza kukavičkog ataka stoji gore pomenuta, ne povratila se dabogda više nikad, politička partija!“

Revizori su – otkud oni, mislio sam da su umrli kad i Gogolj – ustanovili da je sedamnaestoro ministara prekardašilo plaćajući račune dragim osobama da im pomažu, da im daju savete, da im drže strah, da im prave društvo; revizori smatraju da je mnoga čaša ispijena i mnogi tanjir ispražnjen a da se ne vidi šta je zajednica tim pirovanjem dobila; optuženi su svi kazali kako jedva čekaju da iziđu pred lice pravde (gde će pretpostavljam svak reći: priznajem samo sud svoje partije), ama je zakon takav da će im se plemenita želja izjaloviti, revizori su proverili godinu 2008., zakon raspikuće kači samo dve godine, a ako neko i bude pravosnažno osuđen (umalo da napišem „osmuđen“, šta ti je podsvest!), platiće kaznu 50.000 dinara! Zakon o javnom saobraćaju vam za prekoračenje brzine veće od 21 km/h u naseljenom mestu naplaćuje 20.000 dinara, oduzima vam dozvolu na mesec dana i u vaš dosije upisuje četiri sramna, kazneno-popravna boda, dok za javašluk i bolesnu rastrošnost osim novčane kazne nije predviđen ni jednomesečni embargo na upravljanje narodnim vozilom i nema nikakvih kaznenih poena.

Šta je još bilo, čuo sam na radiju kako se hrvatski predsednik zaklinje, premda su se crkvena zvona čula još jače, da nisam znao ko se kruniše mislio bih da je izabran kakav kardinal, pa ipak sam kroz zvonjavu čuo predsednikovu zakletvu na koncu koje su reči „tako mi Bog pomogao“, voleo bih da tako i mi pustimo u pogon našeg budućeg, ili istog ovog cara, šteta što u Zagrebu nije bio niko iz naše države, jesmo ogorčeni što je pozvan predsednik lažne države, neću ni ime da joj pomenem, ali zar nije na inauguraciju mogla otputovati delegacija koja je kod Obame na molitvenom doručkom hrišćanski podelila koricu hleba sa gostima iz lažne države?