Prva lasta
BIA će bez takse izdavati i u roku od 48 sati na kućnu adresu kurirom slati potvrde građanima da nisu špijuni konkurentskih tj. stranih službi, led je probio Aleksandar Vučić koji jedini ima crno na belo, uz krasan logo i pečat BIA-e, da nije u stalnom radnom odnosu sa britanskom obaveštajnom službom, da u toj zloglasnoj ustanovi nema part time, da nije za Britance nikada volontirao niti je sklopio ugovor o delu.
https://youtube.com/watch?v=vhBHdfFSfiQ%3Frel%3D0
Dačić je otišao u Ameriku, ali sa svojim identitetom, povodom štrajkača koje policija ponekad mora da uklanja kako ne bi bacali senku na našu besprekornu železnicu i na naše koridore koji Evropu i Malu Aziju drže u bratskom saobraćajnom kolopletu izjavio je da „niko neće da tuče narod“ čime je uputio diskretan omaž svom bivšem dugogodišnjem šefu („niko ne sme da vas bije“).
Ministar policije prisustvovaće molitvenom doručku u Beloj kući. Znači li to da predstavnici lažne države Kosova nisu pozvani?! Ne znači, idu i naši sugrađani, naši lažni i samozvani susedi, ali ne možemo unedogled da se durimo, predsednik Tadić propušta obred inicijacije hrvatskog predsednika, doručak je isuviše važan da bismo se i njega lišili, u Beloj kući će gostiji biti više nego u Zagrebu te neće niko pomisliti kako je MUP priznao lažnu državu Kosovo! Valjda protokol neće predstavnike Srbije i predstavnike LDK smestiti jedne naspram drugih: ako bude švedski sto obe strane imaće priliku i da nešto čalabrcnu i da izbegnu izdajnički klimoglav.
Da. U naše ime molitveno će šesti put doručkovati Vuk Drašković i Vlajko Senić koji će se založiti u dresu i sa portiklom G17 plus, posle doručka će odmetnuti sin SPO-a predstaviti najnovije delo svog bivšeg šefa koji će „Doktora Arona“ potpisivati i deliti zainteresovanima bez obzira na njihovu rasnu, versku ili jezičku pripadnost.
Vesti iz sveta, ali koji ne može bez nas: jedan građanin cipelama je i reklo bi se sa priličnim uspehom gađao predsednicu Vrhovnog suda u Izraelu, nogu je ako se tako može reći povukao irački novinar Al Zaid čija je dva projektila Buš vragolasto izbegao, naša bacačica cipela Gordana Pop Lazić takođe nije imala nijedan pogodak, ali je doprinela popularnosti ove nesportske discipline te i na nju pada delić da tako kažem međunarodne odgovornosti za izraelski slučaj gde je predsednica pogođena u naočare. Naša predstavnica doduše može da se pozove na presedan iz Bele Crkve, gde je jedna mušterija birta nedopijenu bocu rizlinga iz matičnog vinogorja snažno zavitlala u moleraj tj. u zid nedaleko od glave komšije s kojim se na ovome javnom mestu gadno sporečkala. Komšija je, poplašen, upitao: „Oćeš da me ubiješ!?“, a mušterija je filozofki kazala: „Braćela, ja te gađam da te ne pogodim!“
Umesto da se smesta baci na uvođenje discipline u SPC, shodno pravoslavnim očekivanjima našeg najpoznatijeg pajologa, Jovana Janjića iz NIN-a, novoizabranoj Njegovoj svetosti omakla se (ne možeš o patrijarhu reći „izletela mu“) izjava da su muslimani dobra manjina, dočim kao većina baš i nisu toliko; poglavar SPC izvinio se rekavši da je pre toga kazao, a što nije otišlo u blagosloveni etar, kako smo svi stvoreni na sliku i priliku Tvorca, što je po mom nestručnom mišljenju još i gore: Svevišnji nas je stvorio iste, a neki su na svoju ruku evoluirali i takoreći mutirali pa kad su većina vrše bogme i pritisak, a kad su manjina onda su zlatni i kooperativni… Bilo pa prošlo. Koliko je Vatikanu vremena trebalo da se izvini Galileju?! Uostalom, imam i ja zašta da se izvinim. Možda i opširnije nego Njegova svetost.
Jedan čitalac ljubazno je ukazao je na dve moje greške u prošlom Retrovizoru: u zbrci sa srpskohrvatskom zastavom napisao sam da su se potresli alpinisti, a reč je bila o skijašima koji su se spuštali! Alpinisti se, naprotiv penju (premda i njima kad-tad sledi spust), ali to je greška rođena u ravničarskoj glavi koja sve aktivities na snegu i planini vidi kao nešto alpsko, druga greška još je grđa, nije srpski grb bio stavljen na hrvatsku podlogu, nego je na trobojnicu od srpskog platna bila prišivena šahovnica, kad su te uzvišene stvari u pitanju uzrujam se kao košarkaši „Partizana“ kad čuju „Hej Sloveni“, so, izvinjavam se našoj zastavi i našem grbu, izvinjavam se šahovnici i njenoj izostaloj podlozi, izvinjavam se mojim dobrim poslodavcima i svim čitaocima, ispričavam se Slovencima koji su ruku na srce celu stvari i zakuvali.
