Prvi nosilac

Car nam milošću svojom neuporedivom i neiskazivom daruje plebiscit, da se Caru prisajedinimo, ili da se, daleko bilo, od Cara otcepimo i da time postanemo lažni narod. Tako ja vidim svetkovinu kojoj se radujemo i koja pada u Sv. nedelju, prvu koja dolazi i koja u kalendaru međ drugim crvenim slovima blista kao Danica među zvezdama kojima ne znamo ime: „Narode moj! Za sve divote, za blagostanje koje sam rad i naravno kadar da ti poklonim, potrebna mi je ljubav i odanost svakoga od vas, ne samo od velmoža, koji mi to svakodnevno iskazuju, nego i od vas koje čak ni u milosti Mojoj neizmernoj nisam nikad posetio te oskudevate ne samo u carskoj svetlosti nego možda i u nekim namirnicama. Carsko pregnuće kome nema mere ni kraja traži od vas punu podaničku podršku, samo tako podržan moći ću da vas usrećim, a kad ste vi srećni, puno je i moje carsko srce!“ 

Stanovništvo ima priliku da se iznova ujedini u caru, da obnovi njegovu carsku snagu i da uveća carsku milost, to su prvi razumeli dekani koji u veličanstvenoj povorci protegavšoj se od Rektorata do Savamale čekahu da na pergamentu zajamče svoju odanost, odmah za njima stupale su čete profesora, bakalaureata i docenata, a svaku prosvetiteljsku i pedagošku centuriju krasio je po jedan caroljubiv glumac. (Svitak sa potpisima duži je od svitaka koji su u Knez Mihajlovoj, a docnije i druge, diljem Carevine, pokazivali ko je sve uvredio Cara i koga sve za tu drskost, za taj  hibris Car nije kaznio.) 

Na plebiscit je dosad utrošeno četiristo hiljada dukata ćesarskih, devedeset ćemera srebra, carska pratnja pojela je hiljadu debelih ovnova, popila nebrojene tulumine vina, konji su pojeli šezdeset hiljada stogova sena i sedamsto hiljada snopova deteline, ali sve je to plaćeno iz carske blagajne, telali su se razmileli po celoj Carevini pričajući najzanosnije bajke o Caru (a to sve istina živa), prevalili su razdaljinu kojom se dvared može obujmiti planeta, i to tamo gde je najdeblja; karavani carskih pristalica išli su od mesta do mesta ne bi li ma i izdaleka ugledali Cara i njegovu svitu, a nijedan podanik nije morao potrošiti ni jedan jedini dinar, sve je plaćeno iz neisrpne carske blagajne koja se što rekoše stari Grci s merom puni i s merom prazni. 

&

Istinski caroljupci šestim podaničkim čulom ustanove nepobitno kad neko ne ljubi Cara, ili ga i ljubi, ali ne svepreplavljućom i kolikom treba ljubavlju, kao što crkveni velikodostojnik oseti prisustvo Sotone te gleda da potonjeg čim prije najuri iz svoje eparhije; ako se podbacilac još i izlane da ne bi glasao za Cara, kad bi se o tome upšte ikada i glasalo, jer vlast carska dolazi od Svevišnjeg, caroljubac ga čeka sa naizust naučenom i već korišćenom mantrom: „Car barem nešto radi“. To otpadnika još više razjari, jer takvi na Cara gledaju kao na najvećeg neradnika i na takoreći društvenog parazita. Taj nespretni i nesrećni hvalospev vređa inteligenciju malobrojnika koji nisu uz Cara, a uvredio bi, još i više, samog Cara kad bi nekako Car doznao šta se o njemu na hiljadu mesta u svakom trenutku govori. Najpre: nema kod Cara „barem“! Šta znači „barem“?! Da paše, veziri, vojvode, i ostali feudalci samo puštaju svoje sokolove i love utve zlatokrile, da u Dvoru gadno škripi, niko ništa ne radi, kuvari i sluge se ulenjili pa mora Car da sam zlatnom sabljom otvara mesni narezak? Naprotiv je: svi oko Cara ubijaju se od rada, jer bi ih bilo sramota da predahnu, kad se Car toliko iznurava: otpada, dakle, ono „barem“, idemo na „nešto“! Car ne da nešto radi, nego Car stalno sve radi! 

Drugo, Car je jedan, kao što nema za Cara zamene, tako nema za Cara ni zamenice, i ako još od nekog čujem rečenicu „On barem nešto radi“, prijaviću ga: omalovažavajući Cara omalovažavaš i mene, i sebe, jer smo svi mi Car, i Car je pomalo, zavisno od prirodnog priraštaja u Carevini, u svakome od nas. 

&  

Ukoliko se u nedelju ne osvedoči da ga podanici vole koliko i Car njih, Car će se carski sneveseliti, možda će i abdicirati, jer samo sitnim plemićima dolikuje da se ogledaju međusobno i u drugom kako se kaže krugu: Caru ne priliče kvalifikacije. Da, zašto Car nije prvi nosilac turnira, pa da se pojavi tek u drugom kolu?