Rekordna nedelja
Ovakav naslov kao da obećava kakvu astronomsku anomaliju, da je prethodna sedmica usled zakrivljenosti srpskog kosmosa i neusaglašenosti julijanskog sa gregorijanskim kalendarom kod nas trajala osam dana, takozvana prestupna nedelja, ali nije to, nego smo postigli nove rekorde, a nas ništa ne raduje tako kao rekord. Nije dakako reč o industrijskoj proizvodnji ili izvozu, u Guči je učestvovalo dve hiljade duvača i oko tristo pedeset bubnjara, policija je alkotestu podvrgla rekordan broj vozača, a rekordan broj testiranih zadržan je u trezviteljnoj (državnoj ustanovi za trežnjenje, prekopiranoj od besmrtnog SSSR-a; ne znam kako mi je promaklo svečano otvaranje koje je bilo u kombinovanoj nadležnosti ministra policije i ministra zdravlja), novinari su nadmašili sebe opisujući karnevalske bahanalije, utihnulo je ne zna se koliko jaganjaca, mali prosjaci ostvarili su nezapamćenu dobit, normu nije ispunila jedino četvorogodišnja X. Y. čiji trbušni ples nije od publike izmamio očekivanu svotu dinara, umetnica je u porodičnom krugu ukorena, tako da policija i socijalni radnici nemaju o njoj nikakvu evidenciju, „Beer Fest“ je prevazišao sebe, okupio je osamsto hiljada duša, a lani ih je bilo svega šeststoo pedeset hiljada, uspostavljen je i rekord u humanom preseljenju ptica, sa Ratnog ostrva je u znak protesta zbog preglasne muzike odletelo pet hiljada divljih pataka, ljubitelji prirode zakukali su na ovu vest premda za razliku od pataka nikad sami nisu bili na Ratnom ostrvu gde homo sapiensa predstavlja nekolicina čuvara i dvojica ornitologa (pretpostavljam), ali su ptičijim dušebrižnicima ovi iz Bir festa zapušili usta: muzika je bila tiha da tiša nije mogla biti, da je bila još nijansu tiša festival ne bi imao smisla. Čovek se štrecne kad shvati do čega je politička korektnost prema divljači mogla da dovede!
https://youtube.com/watch?v=c_JtjsEwYTY%3Frel%3D0
Da. Rusi su u rekordnom roku odgovorili da Karich Bogoliub nije ni iskao ni dobio bratski pravoslavni azil, na košarkaškom turniru udario je pravoslavac na pravoslavca, moja mrsna pravoslavna tuča meždu grečeskom i serbskom braćom; ministar za čovekovu sredinu se usprotivio narodnom običaju da državni funkcioneri otkupe stanove koje im država ustupa kao nužni smeštaj, jesam za to da izabrani funkcioneri dobiju od države stan, ali ne i da ga otkupe, jer tako dovode buduće narodne izabranike u neravnopravan položaj, veli ministar, a ja velim: nisam za to da ikoji budžovan dobije od države ikakav smeštaj! Gde su ti ljudi stanovali dok nije počelo njihovo zlatno doba?! Glasamo li mi stalno za beskućnike i podstanare?! Kao visoki državni nameštenik imaš ogromnu platu i stanuj gde ti je drago, tamo gde si i dotad stanovao, a ako si živeo u zajedničkom domaćinstvu sa svojim ili ženinim roditeljima, sad sa svojom novom platom izvoli iznajmi nešto ili diži kredit za kakvu garsonjeru!
Šta je još bilo? Vazda osetljiva na nepravdu omladina se umešala u jedan alko-test: videvši pod prvim zracima izlazećeg sunca da policija nutka mrsku duvaljku vozaču (koji je preko pune linije prošao kroz crveno), mladići su izišli iz svojih kola i napali patrolu koja se sudeći po izveštaju policijskog sindikata držala slavnog gesla neprotivljenja zlu nasiljem, trpeli su pripadnici snaga reda udarce pesnicama i pivskim bocama (koje nisu imale čast da budu popijene na Bir festu, nego su kupljene u nekom dragstoru): jednome od uniformisanih gandijevaca pukla je dotrajala futrola pa mu je svijetlo oružje zveknulo o banjički asfalt, ali je bilo uredno potkočeno tako da niko nije zadobio ni prostrelnu ranu.
Sretko Kalinić, balkanski i evropski prvak u nesportskom streljaštvu uskoro se vraća tamo gde je rekord i postigao, da, umalo zaboravih sudijski egzodus u Srpsku naprednu stranku, više od šesto pripadnika ove ugrožene vrste – koji nisu imali sreću da budu reizabrani – potražilo je utočište kod novih radikala u nadi da će se kad ova stranka dođe na vlast poznati krivda-pravda, kao i uvek kad su u pitanju masovne migracije ma koje vrste tačan broj se ne da naučno ustanoviti, sad se govori o nekoliko stotina delilaca pravde, ali rekord nije doveden u pitanje, voz Bar-Beograd kasni stalno po tristo sati, tako da više nije ni reč o zakašnjenju nego pre o novom redu vožnje.
