Respect! #Retrovizor

Podsmevanje virusu, gde su, kao i u svemu, prednjačili vladar i njegova svita, naprasno je prekinuto i Srbija se ukazala na mapi zemalja koje su napadnute, a trebalo je da bude čudesno izuzeta od zaraze, naša je elita bila rada da stanovništvo – osiromašenije možda i nego osiromašeni uranijum – prikaže još jedared kao nadmoćnu, što će reći višu rasu; nebeski narod je, međutim, uhvatio da poboljeva kao i drugi Zemljani, pa je Progonjeni (vidi film “Progon”, Made in Pink) okrenuo drugu ploču.

https://www.youtube.com/watch?v=UZwfdZloKsE

Ne vredi više omaložavati virus navodeći druge, konkurentske uzroke smrti, kao što su infarkt, rak, saobraćajna nesreća, samoubistvo, ili pad sa skele na višespratnici u koju će se useliti naši najuspešniji sinovi i kćeri, virus je došao, ravnodušan prema našem humoru, i više nema svrhe ponavljati kako ga nikad niko nije ni podcenio, jer jeste virus bio izvrgnut ruglu, a nesrećna naša bivša susetka Italija bila je preporučena kao mesto za kupovinu tekstila i obuće po bagatelnim cenama, jer je tamo final sale; teorije o genetskoj nadmoći našeg pauperizovanog naciona utihnule su kao kad dirigent podigne vodoravno palicu i počne da šara pogledom po muzičarima koji se štimuju, nameštaju stalke sa notama i škripe stolicama, virus koliko god bio skorojević među slavnim i starim virusima, vršnjacima naroda najstarijeg, ipak napada pluća i aparati za disanje bili bi od pomoći čak i nama; predsednica Vlade smatrala je neukusnim i nekreativnim pitanje koliko tih pomagala mi uopšte imamo, to je državna tajna, kod nas kao i u svim drugim državama, rekla je oslanjajući se na svoj digitalizovani razum, zaista, kad se taj broj ne bi držao u strogoj tajnosti, to bi mogli zloupotrebiti i naši neprijatelji i prijatelji, zna se, na primer, da neka država ima svega dvadeset aparata, oni će stajati zapečaćeni da se na njih priključi neko iz državnog vrha, ako se zarazi, stanovništvo, vojska, policija, svi su prepušteni na milost i nemilost i virusu i državama koje bi da se domognu naše teritorije! Da, ako se epidemija rasplamsa neće nam mnogo vredeti svijetlo oružje koje naš vladar kupuje i kapariše u svim zemljama koje poseti. Ili obratno, raščuje se da u Srbiji ima respiratora tačno onoliko koliko ima registrovanih birača, tada nam bogatije zemlje, koje su možda htele da nam pošalju koji respirator, jer im je poznato naše višedecenijsko sirotovanje, ne bi poslale nijedan aparat, a neke bi nas čak i vojno napale da nam otmu respiratore, u svrhu njihove preprodaje, ili da leče svoje građane!

Taman mi je sinulo zašto je to svuda državna tajna, čujem od lično predsednika Republike da imamo hiljadu i osam komada, trostruko više nego pre deset godina! Nije li zgodno u svakom momentu podsetiti kako je u vreme Tadića umirao od čega je ko stigao, što će reći da je biračko telo, taj mnogoglavi i svojeglavi organizam, spaslo samo sebe glasajući za novoradikale!

Virus izgleda nema, ili još nije pokazao, osvetoljubivu crtu, nije na nas udario većom žestinom zbog toga što je ovde bio onoliko nipodaštavan, odgovarajuću počast odao mu je lično ministar odbrane, A. Vulin je predsedniku poslao pismo baš povodom virusa!  Novinari veći deo pisma prepričavaju, lišavajući nas izvornog tona i stila ministrovog, ali ministar, čitam, zahteva od od predsednika da potonji preduzme šta treba ne bi li odbranio narod i zemlju. U ono malo navoda iz Pisma koje sam uspeo da nađem vidi se da ne zahteva ništa Vulin, nego da prilike to jest neprilike zahtevaju da predsednik uzme stvar u svoje ruke. Presekao sam se bio, izgledalo je kao da ministar odbrane riba i rezili Vrhovnog komandanta što ovaj nije već preduzeo kak se veli korake i mere. Ali, iskustvo me navodi da celu stvar zamislim drukčije: vladaru se prohtelo da stanovništvu prikaže i druge pojedince i druge ustanove, dodijalo mu da bude jedina mirođija u svakoj čorbi, kao kad je Vuk Drašković na jednom mitingu hteo da bude sa svojim narodom, a onda je iz gomile zapomagao “Pajo, prozovi me i pozovi na binu!”, tako je nekako moralo biti i sa Pismom, I think. Naši rukovodioci su kao uprava dobrog pozorišta, svaka scena mora biti promišljeno režirana, isprobana i izvedena, gradonačelnik Novog Sada tuži šefa države i Prvog brata, da bi nepristasno sudstvo obojici dalo svedodžbu o besprekornosti, Vulina član njegove partije tobože tuži da je nadzirao neke građane i neke novine, a sud će možda ustanoviti da Vulin ima natprirodne sposobnosti, da unapred vidi ono što će se zbiti, tako je, verujem bilo i sada: napiši mi takvo i takvo pismo, naređenje-izvršenje, da, ništa se u vojsci ne radi bez naređenja, a ono što važi za svakog redova važi i za ministra, još i više!

P.S. Usled epidemije koja, gle, nije mimoišla Srbiju, odlaže se publikovanje mog nenaučnog dela “Bon-ton za Predsednika”, gde biće savesno ukazano na tipična, bezmalo  klasična predsednikova ogrešenja o dobar ukus: “Šarčeviću, ne pitam te da li imaš unuke, nego da li si to pročitao!” Šarčeviću je možda puno srce što mu se njegov dobrotvor obraća ovako prisno, ali, to ophođenje nije lična stvar njih dvojice, nego se, gle, tiče sviju nas koji tako nešto slušamo.

1. Obraćanje osornim tonom i navođenje pukog prezimena, bez ikakve titule (“građanine! “gospodine ministre!”, “gospodine Šarčeviću” etc.) neprikladno je: šta god predsednik Vučić znao, ili mislio o takozvanom Šarčeviću, ne sme da ga pred nama potcenjuje ni omalovažava, jer je to naš ministar, i više nego predsednikov!
2. Visoki dužnosnici dužni su da javno persiraju jedni drugima, makar privatno bili bliski preko svake mere!

Nakonec, ili najpre:

3. Nikada nikome nemojte o unucima govoriti kao o nečem makar i privremeno sporednom, jer su ovi uvek važniji od lektire, bukvara i svega drugog: jedna takva gruba rečenica ostaviće beleg u srcu upravitelja škole, dovešće do možda i samo podsvesnog otpora prema inače obožavanom predsedniku, pa u nekom trenutku možda i do građansko-dedovsko-ministarske neposlušnosti.

Potonjem su (“Šarčeviću, Šarčeviću!… kao da čujem glas desetara iz JNA!) naravno posle na izvolte novinari, da ministar njih omalovaži i takoreći najuri, ali vaspitavanje ministara i ostalih državinih činovnika ostavljam za 2021. godinu.

Naslovna fotografija: FoNet, Zoran Mrđa