Rezolucija koja košta
Uskrs koji je ove godine pomirio julijanski i gregorijanski kalendar bacio je u nezasluženi zasenak silesiju događaja iz odista strasne sedmice. Predsednica parlamenta poručila je direktoru Javnog servisa da bi bilo poželjno i rodoljubivo ako bi prenosio sednicu kojom ona predsedava, a ne utakmicu Lige šampiona, gde uostalom nemamo predstavnika. Pošto fudbala ima svakog utorka i srede a rezolucije o zločinu shvaćenom na način Haškog suda prilično su retke, nastavljen je prenos iz Skupštine, zbog čega će RTS morati da plati penale UEFI, iako smo rezoluciju doneli koliko zbog naše lične katarze, toliko, još i više, da već jednom zakoračimo u porodicu evropskih naroda, u koju po moemu spada i sama UEFA.
https://youtube.com/watch?v=58IvpwsY7s4%3Frel%3D0
Znao sam da će Rezolucija da nas košta, ali nisam verovao da ćemo biti kažnjeni još pre nego što je ona na jedvite jade donesena. Dobro te se sudarila sa utakmicom, šta da je sednica pala u vreme kad je RTS planirao da pusti žitije Mladićevo! Nisam gledao, ali na osnovu onoga što sam čuo od bližnjih rekao bih da je emisija probudila pomalo usahlu simpatiju za generala: prikazan je kao neko koga kuršum nije hteo, ali koga, eto, hoće paragraf međunarodnog prava: tigrovima umakoh, pojedoše me stenice.
Uskršnje sunce hrišćanski je obasjalo i kuće Šarića, zaplenjenim i zdanjima za kojima se još traga nekoliko dana činilo se da je još sve po starom, kao da borba protiv narko-kartela nije ni otpočeta, prvog radnog dana (nakon Pobusanog ponedeljka) život je opet počeo da se vraća u živopisnu kolotečinu, ako se tako može reći, Velja Ilić pozvan je da svedoči o napadu u Knez Mihajlovoj kad ga je za izbrijano groce ščepao dotad nepoznati pojedinac. Ne bi li svedok trebalo da bude nepristrasan i po mogućstvu slučajan? G. Ilić mi se već učinio pomalo nepouzdanim govoreći kako je napadnut s leđa i kako je zlotvor naročito imao pik na njegov potiljak koji je bio pod jednogodišnjom medicinskom zaštitom. Ali ako napadnuti bude pomalo i kivan na agresora, tu su drugi svedoci, Dubravka Filipovska, pa doktori Marić i Markićević, sve doduše članovi partije kojom blagorukovodi g. Ilić; sud će imati i snimak koji je obišao svet, ali jedno je snimak a drugo živa reč očevidaca i takoreći učesnika.
Čitam da ćemo najkasnije do sredine godine dobiti nove tablice, jedva čekam a registracija mi ističe tek februara iduće godine, ministar Dačić zamolio je za razumevanje, kovnica MUP-a radi u tri smene, možemo li barem da uplaćujemo unapred mi kojima je preko glave da vozimo sa latiničnim tablicama te da kao ktitori steknemo pravo preče kupovine?
Za vreme uskršnjih praznika utrnut je i domen yu, tako da spomen na tamnicu naroda (prvenstveno srpskog) živi još u nekim skraćenicama o kojima hvala bogu više i ne razmišljamo, Tanjug, JAT (koji biće prodat) te hotel „Jugoslavija“ koji mislim da se razvio u kockarnicu, te mu ime propale civilizacije možda baš i priliči.
Ministar Šutanovac pohvalio se kako smo izvozeći oružje inkasirali milijardu dolara, naoružavamo našu afričku i azijsku braću u nadi da će arsenal biti upotrebljen u krajnje slobodarske svrhe; ministar zdravlja došao je na genijalnu ideju da zalihe vakcine protiv gripa koje je nemoguće prodati ili vratiti fabrikama poklonimo nekome ko je još siromašniji od nas, a to su, kako je sam primetio vanevropske zemlje – mogli bismo uz svaki kontingent oružja i džebane da spakujemo poneki kontejner ovog eliksira, kao kad ti prodavačice u parfimeriji uz ono što si pazario spakuju besplatno jedan sempl tanak kao mali prst.
Uskrs je snagom vere i tradicije zadržao od stupanja na snagu i revolucionarni zakon po kome ne može jedan isti nezasiti političar da sedi na nekoliko stolica i da prima isto toliko plata, od danas će svako imati samo po jednu funkciju, zvuči pravedno, a opet, oni koji su tek nedavno nakupili par funkcija dovedeni su u neravnopravan položaj sa kolegama koji su na trima ili četirma jaslama bili deset i više godina, da ne govorim o položaju onih koji ne mogu da uopšte da dođu do posla, za šta su doduše najvećma sami krivi.