San majske noći #Retrovizor

Nema jake Srbije bez jake Pošte, nema jake Pošte bez jakog mene, otelo se Zoranu Anđelkoviću zvanom Baki, kad mu je Proviđenje zvano Vučić poverilo da blagorukovodi Poštom; nelečeni slobinac je iz glave izgovorio mudre riči ove: “Pošta, crkva i škola, to je osnovno svakoj sredini, u svakoj ljudskoj zajednici!”, čime će možda nadahnuti druge vazale da graknu i oni koju, svak o svom sektoru, evo, Darija Kisić Tepavčević: “Torlak, Crkva i Akademija SNS za govorništvo najvažnije su u državi, Zlatibor Lončar zacelo ima svoje Trojstvo: 1. zdravstvo 2. Sveta matera, 3. Sv. Partija (SNS), Jelena Trivan: Filmski centar, “Službeni glasnik”, i, na poslednjem mestu, Demokratska stranka; Jovana Jeremić bi na vrh brate verovatno posadila “Pink”, pa Crkvu, za čiji je najradosniji blagdan pripremila najradosniji doručak (Porfiriju možda ne beše pravo što je SPC drugoplasirana, jer i Sveta matera ima nacionalnu frekvenciju), dronove, pak, koje svakodnevno izrađuje njen gazda, zvezda “Pinka” stavila bi tek na treće mesto, tamo gde je Baki posadio školu, jer ona koji ljubi istinu ne mora se dodvoravati poslodavcu. Prvopomenuti Baki me je podsetio na Tomasa Mana, kad se zbog Hitlera potonji obreo u Americi, gde ga je neko pitao da li mu nedostaje nemačka kultura, na šta je pisac rekao: “Gde sam ja, tu je nemačka kultura”, Baki drži da je u Srbiji sada sve na svom mestu: najvažniji temelj zajednice poveren je onome čija je to mera i za koga je to prirodno stanište, u celom ovom neponesenom a ipak upuštenom i uveliko upropašćenom stoleću imamo ne samo vrednote koje su nadživele Miloševića – umobolnu čežnju za Srpskim Svetom, obožavanje ratnih zločinaca, opsesivnu ideju da nas svet mrzi zato što smo u svemu najbolji, da ne nabrajam više – nego nama vladaju isti ljudi koji su zakrmačili poslednju deceniju prošlog veka, Vučić, Dačić, Toma, Vulin, da tek njih ne nabrajam, juče vidim magistra Šainovića na “Hepiju”, blistavo raspoložen, brbljiv, raskomoćen, nadmoćan, obasipan toplim aplauzima onih stavljaju svoje organizme i svoje vreme na raspolaganje Marićevom nepodnošljivom nihilizmu. I sam sam za to da se robijašu, pošto odsluži svoje, pomogne ako traži posao, nužni smeštaj i sl., ali ovaj učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu zacelo ima penziju od kojeg neučesnicima zločinačkih poduhvata zastaje dah, ima pretpostavljam i nužni smeštaj, i bilo bi prikladnije da on gleda televiziju nego da bude na televiziji, koja zahvaljujući širokogorudosti plemenitog REM-a nikakve više obaveze nema, ne mora ni petinu vremena da utlači na dečiji, obrazovni i naučni program, ili gostovanje magistra vitae Šainovića obuhvata sve tri oblasti, tri u jedan?

&

Pošto je upregao koga kod je uspeo da upregne u mobu sabotiranja rezolucije o Srebrenici, pošto se lično osvedočio da pouzdanih saveznika među smrtnicima ima toliko koliko ima, a to, avaj, neće biti dovoljno za podvig koji je sam sebi zadao, naš se vlasnik putem svog oficira za vezu Svevišnjem obratio Ocu, Sinu i Svetome Duhu: Njegova svetost Porfirije i rab Božiji Aleksandar su, uz sasluženje neizbezhnogo Milorada Dodika, izvestili Tvorca Svedržitelja da potomci Adamovi planiraju psinu od koje bi i Bogu na visinama morala pripasti muka: radi su da datum nemilog događaja u Srebrenici bude obeležavan svake godine. Moglo bi se, dakako, reći da je i to volja Gospodnja, te da pogovora i prigovora nema i ne može biti, ali našijenci, u svojoj izuzetnoj pobožnosti drže da se to sve radi mimo znanja i takoreći Bogu iza leđa, stoga iz najvećeg pravoslavnog hrama u jugoistočnoj Evropi mole Svevišnjeg da se zainteresuje, te da stane na stranu pravde i istine, jer rezolucionari nameravaju da vasceo narod serbski na ovaj način proglase genocidnim!

U nacrtu rezolucije ne spominje se srpski narod ni njegova velezločinačka priroda, ali naši izabrani predstavnici i verski poglavar znaju pouzdano da se zapravo radi o Srbadiji, o njenoj duši, o njenom obrazu i o njezinoj budućnosti među narodima koji sami nisu neke cvećke!

Našem vlasniku postalo je dosadno da se nama svakodnevno obraća, prohtelo mu se da razgovara sa nekim ko mu je dorastao, kao vernik, istinabog, ima pravo na molitvu u skrovitosti doma svojega, i u osami srca svoga prečistoga, ali se odlučio za spektakl koji čak ni kod nas nije viđen: moleban uoči bitke svih bitaka! Ako nemamo podršku među državnicima, koji su mahom u službi kapitala, velikih korporacija, vojne industrije i drugih Bogu nemilih sila, neka nam pomogne onaj koji je Svet i sotvorio: obraćanje Porfirijevo u ime Vučićevo je reklamacija Bogu što je stvorio svet sa toliko grešaka! Ajnštajn, kad je došao Bogu na istinu, pitao je može li da pogleda Njegovu formulu stvaranja sveta, “Možeš”, reče Tvorac, Ajnštajn baci pogled: “Ovde imaš grešku”, a Bog će: “Znam…” E, sad je ponovo vreme da se pozabavi svojim životnim delom, da popravi šta se popraviti može, i da nepravdu koju trpe Sorabi već jedared primeti, daje u okv. sv. mogućnosti suzbije i ublaži, a grešnike da u najkraćem roku kazni!

Plači košarko, nabolji student Više trenerske škole i najveća nada nastavničkog veća odvratila je lice svoje od sporta za koji je rođena, pa smo bili mislili da će se najbolji student Pravnog fakulteta okrenuti komparativnoj lingvistici, za nekoliko godina uznapredovao je u nekoliko svetskih jezika brzinom i sveobuhvatnošću koja se može meriti samo sa napredovanjem Ane Brnabić u maternjem jeziku, sad je i poliglotstvo u drugom planu, osim što pomaže našem vlasniku da sa većinom stranih državnika razgovara na njihovim maternjim jezicima, pa smo mislili da je graditeljstvo megastruktura vlasnikova i naša budućnost, sad je i to otišlo u drugi plan, ni ometanje Kosova da se prišljamči Savetu Evrope nije toliko važno koliko je važno da se Srebrenica ne nađe ni u kakvom kalendaru, pa dobro, ako se predsednik okrenuo veri, daj da budem jednom i ja optimist, evo dakle bajke za ovu sedmicu: moleban urodi plodom, u sve zastave koje se drsko vijore na njujorškom vetru udari višestruki grom i svi se barjaci zapale poput kupine koja gori a ne sagoreva, unutra ipak bude glasanje, ali, gle, protiv Rezolucije glasa sto osamdeset pet zemalja, za Rezoluciju samo četiri, uz jednu uzdržanu, Vučić se na starohebrejskom zahvali Gospodinu i sa govornice Svetske organizacije obznani da će se zamonašiti u Rusiji, gde će mu biti dodeljena podzemna kelija, najmanja koja bude slobodna, dozvoliće samo da se u ruskoj ilovači izdubi jedna niša za stopala, jer rastom nadmašuje prosečnog starovekovnog isposnika, da, ovo je njegov poklon Srbiji i njegovo zbogom varljivom svetu (“Bolje da vam ne kažem šta o svima vama ovde mislim, i o vama koji ste kukavički podvili rep kad ste se osvedočili da je Bog uz mene, i o vama četvorma koji ste ostali na strani Sotone, i o toj jednoj državi koja ne sme da pisne ni ovo ni ono! Budem li rekao šta mi je sve na umu, a verujte da je ovo um od koga bi čovečanstvo imalo šta da sazna i šta da nauči, baciću u zasenak besedu kojom se pukovnik Gadafi oprostio od Nesvrstanih: ‘Zbogom smešni skupe! Nikada u životu nisam čuo veću količinu gluposti, niti video takvu koncentraciju frustriranih idiota’…”)

Ne bih imao ništa protiv.