Sedam veličanstvenih

Nema jakog kosmosa bez jake Srbije, tako bi se, šta god ovaj slogan značio, možda moglo iskazati ushićenje koje nas spopada na pedesetogodišnjicu američkog osvajanja Meseca, američkog, jer su oni platili gorivo i dnevnice kosmonautima, ali tog zvezdanog trenutka čovečanstva ne bi bilo, ni onda, ni bilo kad, da u agenciji osnovanoj za istraživanje i buduću kolonizaciju i eksploataciju vasione nije bilo sedmoro Srba! Tavorili su pola stoletija u zaboravu, što američkom, što u našem vlastitom, očevi kosmičkog programa i podviga američke tehnike, zbog kojeg se u Sovjetskom Savezu razbolelo više od četrdeset naučnika, a zbog kašnjenja u trci sa dušmanima na gora radna mesta prekomandovano je bilo više od sedamsto duša.   

Čudo je, i bruka naša, što o našima nije snimljen film, mogla je slava naša da puni bioskopske sale širom sveta, scenario bi napisao Vitezović ili mladi Kecmanović, bio to omaž i pokojnom Kurosavi, koji je potrošio boktepita koliko miliona jena da sačuva spomen na sedam samuraja, potonji su branili selo od osilivših se i izbezbrazivših se preko svake mera razbojnika (a dnevnica im bila šaka pirinča), po tom obrascu je okupljana i posada za američki film “Sedam veličanstvenih”, braća Grim, ili brat Andersen beše, ovekovečili su sedam patuljaka, samo naših sedam pametnjakovića ostadoše neopevani do dana današnjeg. 

Tako nam i treba, komunisti su se starali da deca nabroje imena svih sedam sekretara SKOJ-a, i znali smo to, naizust, u podne u ponoć, kao što smo znali i sastava “Intera”, Sarti, Burgnič, Faketi…  Ili naše reprezentacije: Šoškić, Durković, Jusufi… 

A o našijencima koji su nastavili tamo gde je veličanstveni Tesla stao, nije se godinama ništa govorilo, iako se scenario takoreći sam od sebe piše: skauti NASA-e krstare Amerikom u potrazi za umovima kadrim da pošalju čoveka na Zemljin satelit, i da ga odonud živog vrate, da ne prođe i on kao sovjetska Lajka, mala nesrećnica u službi bolesnih ideja. Pronalaze NASA-ini terenci mudrace u raznim klimatskim područjima i u različitim američkim državama, jedan se propio i ne daje pet para na nauku, drugi ostao udovac i drogira se u nekoj zabiti, ali ih sve američka vojska pokupi, odvede na testiranje, u najuži izbor uđe desetoro njih, ispostavi se, gle, da su sedmorica među njima Srbi, jedan Nemac, pa i taj folksdojčer iz Banata, jedan Burmanac, koji je imao koeficijent inteligencije preko četirsto, ali nije bio pristalica odlaska homo sapiensa u vaseljenu, i vratio se u pilanu gde je bio poslovođa; deseti kandidat bio je Amerikanac poljskog porekla, koji se istrajno vraćao alkoholu i ispao iz naučnog tima. 

Naš tisućljetnji san o višoj rasi (a to smo mi!) dobio je, pored prvog reketa Sunčevog sistema i pored naših zlatom ovenčanih sportista, pojačanje iz oblasti u kojoj nema laži, nema prevare, a to je nauka – teorija i pokazno zanimanje! Naša država se kao pregladneli kurjak stalno osvrće ne bi li našla nekog velikana koji bi podigao njen ionako podignuti ugled na visinu za koju nam neće biti dovoljan ni naš držač za barjak, kakav nema nijedan evropski narod! Sad su njeni verni tabloidi i još vernije tabloidne televizije na jednom mestu našla sedmoricu naših, to je kad sanjaš da si našao ćup za zlatom žeženim, i počneš dukate već da brojiš, kad iza njega stoji još šest tih takoreći urni, a sve do vrha napunjene istom plemenitom kovinom najviše moguće čistote! 

Što Srbin izmisli, to Švaba napravi, ovo je bio slogan mog detinjstva, a na snazi je vidim i danas, što Srbi izmisle i konstruišu, Amerikanci naprave, ali ne bi ni primirisali Luni da se nisu oslonili na pripadnike nebeskog naroda, naši naučnici dođu kao neki insajderi koji su zemaljskim bićima otkrili tajne svoje prapostojbine i pridoneli da Amerikanci prvi odu na Mesec! Da se više Srba iselilo u carsku Rusiju, ili u rani Sovjetski savez, Sovjeti bi odabrali sedmorici najpametnijih, i prvi bi sleteli na besmislenu Mesečevu površ! Ovako se sreća osmehnula Americi, ali bilo gde da su naša braća dejstvovala, Srbija ih se mora sećati, sedmorka će sad u udžbenike, vidim da se njima ponosi i staro i mlado, ne samo država, večito gladna veličine i slave, predlažem da iskuju table za sedam ulica u Beogradu na vodi, na ćirilici i u američkoj transkripciji, kako bi i strani turisti, predvođeni Kinezima, zapitanim kako da potroše hiljadu evra za jedan dan, shvatili u kakav su rasadnik pameti zahvaljujući turističkoj agenciji zabasali.