Siročad svijeta #Retrovizor

Upoznaj sudije Ustavnog suda da bi ih više voleo! Upravo to sam uradio, jer su sve dosad ta divna stvorenja bila izvan mog vidokruga i iznad dometa moje mašte: sve što sam o toj podvrsti tj. nadvrsti homo sapiensa pokušao da saznam i razumem, nadilazilo je moju rasudnu moć. Pripadahu sferi visokoj toliko da odonud ne samo što ne mogahu videti radne ljude i građane, nosioce suvereniteta, nego kao da tamo nisu poneli ni Ustav, koji je poprište brige njihove, rada i prosuđivanja njihovoga: ne znam broji li iko koliko su se puta samoproglasili nenadležnim i takoreći nedoraslim, što se početkom veka još moglo smatrati skromnošću i tankoćutnošću, ali prolazile su godine i godine, Ustavni sud mi se učinio suvišnim: zna se i bez njega šta je u skladu sa Ustavom, jedino Ustavni sud nije primetio koliko je predsednik Republike iskoračio iz svoje nadležnosti, da je pod svoju kontrolu stavio pravosuđe, policiju, državni budžet, da ne nabrajam dalje, jedino Ustavnom sudu nije bilo ništa sumnjivo na izborima, koji su bili i ostali primer svestranog izigravanja Ustava, zakona, morala, bontona, što je u prvoj pohari primetila i Evropska unija, koja i sama nije cvećka, i koja nakon naredne izborne prevare nije više imala takoreći nijednu zamerku na ono što je vlasnik litijuma učinio na ponovljenoj izbornoj svečanosti; sve što su veleoštećeni – a to su glasači i opozicione stranke – ljubazno i blagovremeno javili Ustavnom sudu potonji je ili odbacio ili je shodno svojoj preslavnoj tradiciji prenebregao (iskulirao), posada Ust. suda doimala se kao kolektivna Zagorka Dolovac, kao skupina preplaćenih pametnjakovića kojima smrtnici ne znaju ni krštena imena, ni latinski naziv, pa čak ni njihov oblik: znano je bilo samo zdanje tj. areal u kojem sudije navodno ili zbilja obitavaju, i, sudije sam prihvatio kao što sam prihvatio da plaćam odvodnjavanje mojih njiva, kao i drugi zemljoposednici plaćam paprenu cenu za odvodnjavanje kojeg nema, koje nije ni moguće i koje mi nije potrebno, moram sudije da izdržavam, i to tako da žive (730:48) petnaest puta bolje od mene, iako mi, baš kao i nepostojeći irigiacioni sistem, nisu ni od kakove koristi! Činilo se da nisu nikome, osim sebi samima, ni od kakve polze, kad, rešiše žalbu Rio Tinta ne treba lepše i ne treba brže! Uredba kojom je Vlada odustala od rasprodaje litijuma sudijama se nimalo ne dopada (premda ju dve godine nisu primetili), dočim je prethodna uredba – kojom je tuđinska kapitalistička tvrtka bila zadovoljna – u krasnom saglasju sa Ustavom!

Napokon je ovog paklenog leta strgnut mistični magleni veo (K. M.) sa Ustavnog suda, predočen nam je album, najviši sveštenici Pravde u krasnim uniformama koje im je po meri sašio državni šnajder i koje im stoje kao salivene; baš zbog svečane odežde ne bih nikoga mogao da prepoznam na pijaci, u samousluzi ili u tramvaju, pa ne bih ni u koga mogao da se nepristojno zablenem; neću da im nabrojim imena, jer bi se i sam taj moj čitaluk mogao shvatiti ako ne kao govor mržnje, ono kao govor antipatije: uglavnom, nabrojano je koje su sve sudije u srodstvu sa vladajućom strankom, zna se koliko ko zarađuje u samom Ustavnom sudu, jedna duša čak 730 hiljada dinara mesečno, a koliko zarađuju u ostalim, ne baš malobrojnim pobočnim poslovima, pa vi prvi kršite Ustav, gazite načelo ravnopravnosti, vi činite da radni ljudi i građani žive još gore nego što bi živeli kad bi naša umnogome bespravna država živovala i bez Ustavnog suda (koji bih ja rasformirao isto kao i Kuću fudbala, SANU i sl.); stajući na stranu bezdušne i bestidne inostrane buržoazije, i vladara radog da joj blagoustupi litijum – litijum je najskuplja srpska reč, čekam da prorok sa zakašnjenjem obznani – načinili ste štetu milion puta veću od one koju činite svojim pukim postojanjem i svojim parazitizmom, pardon, vi ste u simbiozi sa gospodarom: za godine i godine kad ste bili beskorisni, čak i vlasteli koja ionako radi šta joj vladar naloži, iskupili ste se ovom veličanstvnom odlukom, treba da vam „Rio Tinto“ napiše spomen-ploču: „U ovom kamenom zdanju udaren je temelj novom Rio Tintu, zadat je coup de grace praznoverju stanovništva koje se, budući neprosvetljeno, opiralo iskopavanju litijuma, a danas ne zna koga bi pre blagosiljalo: Rio Tinto, Ustavni sud, predsednika Vučića ili kancelara Šolca, dobri Bog im obojici, kao i svim sudijama USRS-a, dao čelično zdravlje i berićet na ovom varljivom, ali kako vidimo ipak i pravednom svetu!“

Da, dohodi nam dobri civil Šolc. Nemački kancelar radosno dolazi u Srbiju, kako i ne bi, zar ne donosi naučne dokaze o neškodljivosti iskopavanja litijuma? Nije, gle, ni u sukobu interesa, iako zastupa velelepnu nemačku industriju, našima će podastrti nalaze najboljih nemačkih instituta i univerziteta, iskrene kao što su iskrene i sudije Ustavnog suda, nema o litijumu nikakvih poglavlja, kao kad se još blebetalo da će Srbija biti puštena u porodicu evropskin naroda: Uniji treba litijum, Rio Tintu treba profit, vlasnik je raspoložen da trguje, svima odgovara da se stvar što pre svrši u košmarnoj vrućini beogradskoj, kad se zna da je polovina žitelja na odmoru, i sve se ima dogoditi u dirigovanoj halabuci povodom atentata na drugom kontinentu.

Naslovna fotografija: FoNet/Instagram predsednika Srbije