Smisao života (Chapter one)

Karibi priznali Kosovo, ne nadajte mi se kao turisti u narednih četrdeset godina. Putin je sa dva metra dubine izronio dve krasne polupane amfore koje biće proučene na MGU i koje će istoriju mislim šestog veka možda prikazati u novom svetlu. Gadafi se javio Mesiću, da mu Stipek pomogne. Pukovnik Josipovića, osim preko muzike, nije još ni upoznao, ali sa Borisom Tadićem je, računao sam, dobar, i nije mi baš pravo što se setio Hrvata, kod kojih je svojim lepim stopalom napokon kročila Anđelina Džoli, a izgledalo je, što reče Dežulović, da će dovijeka usvajat djecu i zajebavat Hrvate. Kod nas umalo da udari Srbin na Srbina. Tradicionalna buna malinara zašla je u termin ništa manje tradicionalnog Sabora u Guči, ali je ustanak ugušen bez krvi, samo uz pomoć duvačkih instrumenata i onoga bubnja koji besomučno ponavlja jedan isti ton (slušalac kao da je tik uz onoga radnika koji buši beton i sav se od te svoje bušilice trese). Ministar policije uputio je preteću poruku Skupštini grada, gradonačelniku, Vladi i samom šefu države: neka mu napismeno i javno narede da štiti paradu takozvanog ponosa, i on će je štititi, ne zalazeći u njezinu moralnu, medicinsku i političku podobnost tj. izopačenost. U protivnom neće on svoje ljude da izvodi kao glinene golubove… Oli su učesnici gej parade lovačko društvo čiji će članovi iz nekojeg jarka gađati uvis bačene dačićevce, ili bi na policiju mogao da pripuca neko treći?! Uglavnom, neće policija da se drži zakona i da se iza zakona zaklanja, hoće da postupa od slučaja do slučaja, kao one fabrike koje proizvode za poznatog kupca, kao trgovci i gostioničari za koje je mušterija uvek u pravu, policija dakle i zvanično prelazi u uslužnu delatnost, učiniće sve i samo ono što joj vladajuća koalicija – kojoj, gle, pripada i sam Dačić! – specijalnom naredbom bude naložila.

https://youtube.com/watch?v=TneUYd0hII4%3Frel%3D0

Tomi Nikoliću dodijalo je da bira između Kosova i Evrope, on je svoju nedoumicu „groblje ili Skupština“ odavno raščistio, priklonio se živovanju bez motike, ašova i lopate, daleko od svežih humki i uvelog cveća, i ne bi sad da ga jedna otcepljena oblast toliko zaokuplja, neka stanovništvo na referendumu prizna da mu je ravno do Kosova, ili neka izjavi da će se za svoju teritoriju dići na oružje, Tomilu ni iz džepa ni u džep: „Nama političarima biće dobro i ako se Kosovo otcepi i ako se vrati!“

Ovo je univerzalna misao: Evropska unija ionako nije smisao života, političarima će biti lepo i ako uđemo u Evropu, i ako ne uđemo, može u ovom drugom slučaju da im bude i bolje, homoseksualci nisu smisao života, političarima će biti lepo i ako je u pitanju bolest i ako je u pitanju lični izbor tj. hir i obest, jao, nisam imao magnetofon da snimim slavopojke koje je neidentifikovani pripadnik Studija B komponovao i kantautorski interpetirao povodom novog mosta na Adi, čovek kao da je izišao iz NOR-a i dobio posao u Agitpropu, koliko se radnici raduju kad kreću na posao, koliko je radnih sati ćuprija već odnela, koliko je tona materijala utrošeno, koliko oktana, kilovata, bureka, piva, znoja, krvi, suza radosnica, pa koliko će vozila i pojedinaca preći preko mosta u narednih sto godina (a most će trajati još duže), pa koliko će stanovnici Banovog brda uštedeti sati, dana i godišnjih doba odlazeći na Novi Beograd, čudesan prilog, u kojem je opevan svaki zavrtanj, pilon, statistika je prodrla u svaku poru jednog ovog mosta (koji nećemo srušiti ni za potrebe kinematografije, kao što su Tito i Bulajić uradili na Neretvi!), ako Skupština grada ima kakav neraspodeljeni stan predlažem da ga pokloni ovom trudbeniku pera i pravnom nasledniku najstrašnijih socijalističkih ulizica, Rasim Ljajić pao je u depresiju, i ranije je podozrevao, ali sad svaka šuša to vidi – ratni su zločinci bili samo paravan da nam Evropa uzme Kosovo, Rasimu nije bilo prijatno da izručuje tolike pripadnike većinskog naroda, koji je, eto, prigrlio i njegovu partijicu i njega samog, nije mu bilo lako da ponavlja jedno te isto, kako nema sigurnih dokaza da su optuženi još u Srbiji, kako se zna samo gde je jedan zdravstveni karton i jedna zdravstvena knjižica, neoveravana još od 2001., ali je megaliferant tautologija prostodušno verovao da će nam se ta nelepost’ isplatiti, da će nam kad isporučimo i poslednjeg heroja biti rečeno – hvala vam do neba, izvolite sada u porodicu evropskih naroda, pa ćemo onda zajedno da pritisnemo sinove balista i da vam vratimo tu oblast koju bespravno i besramno svojataju.