Špijunirani koji nas je voleo #Retrovizor
Nikad dva dobra! Taman sam počeo da se radujem budućoj poseti predsednika Republike Velikom županu, predsednik nam je poverio da će posetiti spomenik, pre nego što se bude ukazao u Hilandaru, kad – ispade da ga dušmani prisluškuju!
Vseznaika je naravno poltora goda svestan te indiskretne i protivzakonite radnje, ali je drznike donedavno puštao da zabrazde sa nepočinstvom još dublje, baš da vidim dokle mislite, da bi nedavno i naprasno rešio da ovu svoju sekiraciju podeli sa nama, ako i ne može uvek da podeli sa nama sva dobra kojima ga sudba obasipa, to deli sa rukovodstvom SNS-a, sve što krene naopako predoči i nama, jer onaj ko prisluškuje vladara sigurno to ne radi da bi podanicima i suverenu priredio neko prijatno iznenađenje, to je odmah palo na pamet i novom ministru policije, koji iako nema još dovoljno inspektorskog iskustva, već zna i obznanjuje da iza prisluškivanja predsednika može stajati samo neko kome je zlomisao kao dobardan!
Ovo je mnogo više nego kad policija, ne mogući da uđe u trag serijskom ubici, dobije od svog crtača njegov fotorobot, nastao na osnovu iskidanih i izvitoperenih uspomena poplašenih očevidaca i jedine preživele žrtve napada: znati o kakvoj je psihološkoj potki reč i o kakvoj se bolesnoj prirodi zacelo radi, to već jamči da će počinioci biti uskoro pohvatani, da će im gradivo do kojeg su protivzakonito došli biti oduzeto radi korišćenja na suđenju koje će prirodno biti zatvoreno za javnost…
Ali, policija ne mora ni da ih vija da bi saznala šta su snimili, predsednik veli da ima te snimke, što će reći da ih je velikobratovski nadgledao dok su oni mislili da jednosmerno posmatraju i krišom snimaju vođu, ministar Vulin je već razotkrio motiv, a njegov Tvorac i dobročinitelj ima dokazni materijal, bilo mi je toplo oko srca što će naizgled nemio događaj privoleti Dolovac Zagorku da prione na posao, biće protiv kletih špijuna koji su zapucali tako visoko podignuta nemilosrdna optužnica, kad, čujem, opet od predsednika, da evidence neće nipošto objaviti, ne znam hoće li jednu kopiju uopšte poveriti policiji, jer šta ako baš u policiji ima izroda koji su bežično, plači Tesla, prisluškivali?! Možda su čak i video-kamerom prisnimavali predsednika, hoteći da zloupotrebe i pojedinosti iz njegove intime, i profesionalne tajne koje prirodno ima sa drugim državnicima, a koje za dobro sviju sagovornika i njihovih naroda predsednik čuva kao zenicu oka svog!
Predsednik to baš i kaže: neće da obelodani šta je govorio i šta je slušao, jer svome narodu i državi želi svako dobro, a snimci bi narodu i državi samo naudili!
Pa šta bi tako škodljivo moglo biti?! Ako sam pravi rodoljub ne treba to ni da pitam! Kad bi nam prisluškivani i samo natuknuo šta je sve prislušnuto, to bi nam saznanje naudilo kao što će detetu biti oštećen vid ako gleda izbliza kako neko švajsuje, a neće ništa iz tog zlosrećnog događaja naučiti, zaista, ko je želeo, i kome, da predoči sa kakvim se silama nemerljivim jedan državnik nosi, sa kim je za naše dobro prividno šurovao, i šta je sve morao da čuje, i šta je sve morao da izusti, samo da bi nama bilo bolje?…
A možda je, znajući da ga prisluškuju, predsednik namerno prikazao sebe drukčijim nego što jeste, da bi im na suočenju u novoj Palati pravde, osmehujući se i gorko, i bolno, i podrugljivo, kako to samo predsednik ume, sasuo u lice reč i misao koje tako dugo nosi u sebi: “Zar ste stvarno poverovali u sve što vam se pojavljivalo na displeju vašeg snimača, u vašem prislušnom centru, za koji sam znao i gde je, i ko je platio i opremu i sve vas! Kad sam ja čitao Džona Le Karea, i kad sam objavljivao krimiće pod pseudonimom, a zaradu anonimno poklanjao ‘Crvenoj zvezdi’, vi ste još čitali o Alibabi, a ne znate, vajni špijuni, da sam poklonik učenja šeikovog brata, kome je Alibaba po ženskoj liniji čukunčukundeda!”
Ako imaju išta u glavi, loši momci će sami navrat-nanos uništiti sve što su prikupili, jer je bumerang koji su hteli da hitnu previše glomazan i smrviće ih sve kad im se bude vratio, onaj koga su mislili da nadigraju nadigrao je njih, dokazni materijal je in president’s custody, da se izrazim i ja malo školovanije nego inače i nego što jesam, džaba ste se umarali tolike noći, tolike dane, tolika godišnja doba, da prisluškujete razgovore koje predsednik fluently vodi na nekoliko indoevropskih jezika, na kineskom i na ko zna sve kojim arapskim narečjima!
Kako ste i mislili da će vaša activity ostati neprimećena?! Čovek bi mogao da izda katalog nadimaka i pogrdnih imena kojima ga kukavički čašćavaju oni koji mu ne praštaju njegovo uspenje, Golgotu i zasluženi trijumf, pa zar ne bi saznao i da ga priučeni agenti tajno snimaju!? Predsednik nam nesebično, neće mi se omaći da kažem bestidno ili bespoštedno, podastire svakoga dana o sebi sve, od svoga metabolizma do najtananijih duševnih stanja, gde spada i ovo pozno, a samouko izučavanje stranih jezika, sve znamo, i koliko je vojničkog pasulja pojeo, koliko sarmi, koliko punjenih lignji, koliko komada čvaraka, poverava nam ko mu sve radi o glavi, hvališe se svime što je tog dana postigao, podseća nas na svoju neustrašivost, na samopožrtvovanje koje i njega još uvek neretko gane do suza, ponosnice zaustavi snagom volje da ne padnemo svi u narodni fras, koliko je samo uverljiv u raznorodnim i protivurečnim ulogama koje sebi na svom ličnom i neprekidnom kastingu neumorno dodeljuje, pa zar ono malo vremena koje provodi izvan domašaja kamera Pinka, Hepija i RTS-a ne ode predsedniku na počinak zasluženi, zar ga u to kratko vreme, kad nam uskrati sebe, treba prisluškivati?!
