Srpsko pravo

Ova bi nedelja mogla u kalendar kao Odštetna nedelja: u punom jeku je proces protiv urednika „Čačanskih novina“ zbog humoreske „Zanemoćali mandarin“ u kojoj je prenumerant Ilić Velimir nakon nekoliko meseci čitanja sa razumevanjem prepoznao lično sebe samog, zatražio je da mu za duševnu i telesnu bol, jer ogranizam je celina, novinar izbroji dva miliona dinara (tražiti više od poslenika sedme sile bilo bi neumesno); muftija Zukorlić obreo se u još većim mukama kad je video sebe fotomontiranog u pravoslavnu mantiju i ište kako reče simboličnih sto miliona evra od „Blica“; na presudu kojom je ministar-pesnik oslobođen optužbi da je narodnu muku nemilice trošio na pokupku monografije o Dunavu (koja je njegova omiljena knjiga) žalili smo se nezavisno jedni od drugih moja malenkost i državni revizori; i Milan Beko potužio se, zasad samo hrišćanskoj javnosti, da ne samo što nije nepristojno bogat, nego je više dužan nego bogat, a obogatio se, veli, posle 5. oktobra, što će reći da je i njegova imperija tekovina tog ustaničkog poduhvata te smo svi mi pomalo zaslužni, pod Miloševićem je i građanin Miša patio i sirotovao i tek mu je pobeda DOS-a pomogla da raširi svoja preduzetnička krila; germanska pišman-firma VAC koja se povukla iz „Politike“ i „Dnevnika“ (kuća koje su takođe krv propljuvale pod Miloševićem) preuzela je ne znam ti koliko akcija „Novosti“, ne razumem jezik ekonomije i ne znam jesu li Nemci povratili svoje, jesu li nešto na silu zaposeli, ili su tek sad to pazarili. Šta je još bilo? Povijesni transkript razgovora građanina Bagzija sa građankom Biljanom nestanut je, ali su reči pripadnice lepšeg pola „ma ko te pita za istinu, istina je ono što se dogovorimo“ ostavile traga i u pravosuđu i među običnim smrtnicima: ako se na nekom jako lepom univerzitetu jednom bude proučavalo i srpsko pravo (jer izumrećemo i ostaće samo naše duhovne tekovine), ovo će biti prevođeno na sve jezike koji će tada biti živi.

https://youtube.com/watch?v=LmRsDCjC8sk%3Frel%3D0

Narodnoj poslanici koja ni u toalet ne ide bez laptopa isti je ukraden i to u zdanju Narodne skupštine, dosad su iz visokog doma nestajale samo čaše i šolje sa amblemom parlamenta, i nestale su sve do jedne, pa je ekonom odlučio da nabavi posuđe bez svečanih insignija, ako ni to ne pomogne neka na svakoj šolji tj. čaši bude upisano „ovo sam ukrao iz Skupštine Srbije“, na redu je rubrika „gde su šta rade“, o generalu Mladiću ne zna se gde je ni šta radi, familija i advokat proglašavaju ga mrtvim, glavni pak tužilac Bramerc uzvikuje „Živ je Mladić, umro nije“, što je dobro za imidž naše zemlje koja bi u protivnom postala Bermudski trougao za generale, za grobom komandanta streljanog posle rata još se traga, a novi general, naš savremenik, kao da je u zemlju propao, šta je još bilo, ništa, Sarajlije ne žele spomenik papi, Srbija ne želi da ugosti živog papu, osim za godišnjicu Milanskog edikta, Nišlije ne žele ulicu Šabana Bajramovića, barem ne u centru, gde vekovima žive pripadnici bele kavkaske rase, Džajića ponovo stisli da se okoristio prodajući igrače, optužena legenda moraće će ako zagusti da ode u ekološku državu čije državljanstvo ima, ali odonud – baš kao i bivši tajlandski premijer Šinavatra koji se zacrnogorčio i koji jedini ne sme da utiče na tajlandsku politiku – neće smeti da utiče na stanje u našem fudbalu.