Strategija dupka
Tresla se gora, rodio se miš, miš je rođen, valja ga ljuljati, ali ne u našoj kolevci, nikad nećemo dati našu kolevku, miš je srpsko-evropska tj. evropsko-srpska rezolucija koja će danas biti svečano pročitana Ujedinjenim nacijama koje čik neka zucnu nešto protiv novorođenčeta starog jedan dan ! Predsednik Tadić je znajući da mi nismo čitali rezoluciju, ni onu izvornu, ni ovu oplemenjenu, poručio da u novodokumentu Srbija ni na koji način nije priznala nezavisno Kosovo. Pretpostavljam da ni Evropska unija nije bandoglavo insistirala da u zajedničku rezoluciju uđe psalam iz naše Svete Preambule „Kosovo je Srbija“, tako je rođena rezolucija u kojoj niko ništa ne tvrdi i ne poriče; „Moja je kolevka Skupština Srbije“ – zaustila je u jednom trenutku prvobitna rezolucija, ali je pred čeličnosivim pogledom predsednikovim pocrvenela: „Naprednije zemlje te besplatno lektorišu, doteruju, gizdaju… Ne možemo stalno kolevka pa kolevka, misli malo i na dubak!“
https://youtube.com/watch?v=wi4iYHCaVT0%3Frel%3D0
U DSS-u je netom po usaglašavanju srpsko-evropske rezolucije otvorena Knjiga žalosti. Stranka jeste pomalo uznemirena povampirenim uspomenama na hapšenje gospodina Legije: potonji se umesto u zatvoru bio obreo najpre kod najviših policijskih i pravosudnih velikodostojnika onog doba, a kojima je kolevka upravo DSS, sa njima beše proveo čitav sat u ne zna se kakovim konsultacijama – ali je partijskim glavešinama upravo stoga prijatnije da nariču nad Kosovom nego da polažu račune o skromnoj hrišćanskoj audijenciji za ne znam ti kog atentatora. Bilo pa prošlo!
I dosta o Kosovu, idemo na Kopaonik! Kome je skupo da se ovom planinom proveze kolima za dvesta dinara može da pešači za sto dinara. Dokle će Tara ili Mokra gora da dovode Kopaonik u neravnopravan položaj? Nije daleko čas kad će se čitav naš reljef klasno osvestiti i početi da ljubiteljima prirode naplaćuje šetarinu.
Sud je odbio da porodici generala Mladića izda umrlicu, general je, dok se drugačije pravosnažno ne naredi, živ. Dodik je pa bogat, višestruki je kućevlasnik, uspešan stanodavac, izdržava sina koji je, gle, takođe milioner. Ivica Dačić daje sve od sebe da kad je već častio državljanstvom brazilsku manekenku to isto priušti brazilskom fudbaleru koji bi navalu orlova preporodio, to bi bio ministrov skroman dar selektoru Antiću i celom srpskom rodu. Crna Gora nudi državljanstvo bogatašima, mi onima koji mogu da pronesu slavu našeg nesrećnog fudbala. Vesti iz kulture, tačnije iz naše kolevke: Rakićeva „Simonida“ ocenjena je kao štivo koje ne podstiče baš ne znam koliko suživot raznoveraca, pa je izbačena iz lektire za sedmi razred, ista prognanička sudbina zadesila je Simovićev „Boj na Kosovu“, iskopali su ti oči/lepi Ljubo, pretpostavljam da će napisati njegov ultratalentovani drug iz SANU, kolevke pesništva; „Boj na Kosovu“, priznajem, nisam čitao, možda je drama zaista nastradala zbog nikoletinski shvaćene političke korektnosti, ali mogu besplatno, premda bespravno, da preporučim desetak pesama boljih nego što je „Simonida“ za kojom srpski mediji plaču već nekoliko dana.
