Ne bio ja u doktorskoj koži ministra Stefanovića: gunđa protiv njega i staro i mlado kad na zlo ne uzvrati nasiljem, kad se cela njegova služba savršeno suzdrži od bilo kakve intervence, dok noću maskirani bageristi ruše Savamalu, a sad kad je hteo da baci u aps Boška Obradovića Dverskog, poradi toga što je, according to doctor Stefanović, Obradović upao nasilno u policijsku stanicu, gde je vređao državnu savetnicu Dijanu, dobio je komandu „Miran!“.
Ja sam isprva pomislio da savetnica Dijana živi i radi u Guči, jer naša Vlada ukazuje čast mestima u unutrašnjosti, tako što tamo održi sednicu, ili što neka ministarka živi neko vreme u klisuri, ali ne, savetnica je došla da obodri i da zaštiti policajce od sve nasilnije opozicije! Doktoru je, čitam, rečeno da ne hapsi dok ne dođe baš do nasilja, kako može načelniku jedne takve službe kakva je policija da bude bilo šta rečeno? Zar ne može i komandir napadnute policijske postaje da hapsi provalnike koji omalovažavaju visoku gošću? Ministru policije je lično šef države naložio da se suzdrži, ministar je dakako pognuo glavu, ali je ponudio ostavku predsednici Vlade i predsedniku Republike; danas čitam da mu je posebno teško palo što ne može pomogne ugroženim kolegama, ponovo imamo igrokaz, opet tobožnji sukob: policijski glavešina, odan svome staležu i željan akcije, sučelio se sa vrhovnom voljom, a to je volja dobrog oca nacije, koji mudro i staloženo sprečava skandal, i posvećuje se celim svojim očinskim bićem proslavi najnovijeg trijumfa na lokalnim izborima.
Dok je premijerka Brnabić smišljala šta bi predsednik voleo da ona kaže svom naprasno ozlojeđenom izabraniku i potčinjeniku, predsednik Republike uveliko se oglasio rekavši da će Nebojša otići kad i Njegovo predsedničko veličanstvo, što će reći – nikad. Kao što predsednik na svakim izborima nanovo overi, ojača i produži svoje svevlašće, tako je doktor Nebojša iznenadnim izlivom lične ozlojeđenosti zbog naređenog nečinjenja zapravo produžio sebi mandat unedogled, doklen se ona koja ga je izabrala uopšte ne pita, ni o ostavci, ni o najavljenoj nesmenjivosti ministra policije. Šta bi bilo da je predsednica Vlade jedva dočekala ostavku, i da je na Stefanovićevo mesto postavila šta ja znam, Aju Jung, ili neku drugu osobu od predsednikovog poverenja?! Možda je premijerki korz glavu prolazila iskonska vojnička mudrolija „ima ko misli“, nećemo to nikad doznati, nema ni potrebe: i kad bude po sili zakona otišao u penziju, Nebojša će biti emeritus u svakoj budućoj Vladi.
&
Svaki narod ima Barbaru kakvu zaslužuje. Ja sam u socijalističkoj Jugoslaviji učio o američkoj novinarki Barbari Voters, budući studenti novinarstva učiće o Barbari Životić, makar se na predavanju o njenom veličanstvenom debiju okupio jako mali broj slušalaca, daleko malo studenata. Ali će se zato u beskrajnim i bezbrojnim monolozima predsednika Vučića pored Bate, Nebojše, Ane i sl. naći i ime Barbara, sveznajući pripovedač će jednostavno kazati „Barbara“, i svi ćemo pomisliti na trudbenicu medija koja je sa lica mesta izdeklamovala ne raport, nego još kakav dubok komentar, zasnovan na još dubljoj, nepristrasnoj i nadasve stručnoj, ličnoj analizi. Jako mali broj ljudi koji su kišobranima naravno udarali jedni druge pozivaju na linč, silovanje i nasilje, daleko malo ljudi to čini sada, kad situacija treba biti mirna zbog dešavanja na Kosovu – tako je zborila mladica ponikla u televizijskoj postaji koja je odvratila svoju nekada lepu glavu od stanovništva, i pilji zaljubljeno u režim kome bi sa usana da pročita šta bi ovaj voleo da se zaori sa vrha Beograđanke.
Protest opozicije i nezadovoljnih građana, koji je proslavio Barbaru, bio je šefu države prilika da princip neodređenosti primeni na mrske mu šetače: njih antidržavni, antisrpski i dušmanski kamere snimaju uvek dok su u pokretu, a zna se da je svaki šetač, kao ona čestica kod Hajzenberga, u svakom trenutku na svakom mestu, šetač u pokretu zauzima sedam kvadratnih i oko deset kubnih metara, zato kolonica od hiljadu duša, gde dakako ima i bezdušnih gramzivaca iz pokojnog režima, izgleda kao da ima milion pripadnika, ali i kad bi ih bilo i pet miliona, ne bi im predsednik ništa dao! Samouki razotkrivač mitova oseća se i govori kao da je vlasnik svega, kao da mu pripada sve što bi demonstranti ikada mogli i zatražiti – svevlastan i samovlastan da ništa od svega što drži u šaci ne da, dok je Sunca i dok je Meseca!
Protesti u Beogradu / Foto: Fonet, Aleksandar Barda
Da. Bivša odbornica Dveri u Nišu obelodanila je u kakvoj se opasnosti našla pre dve godine, kad je napuštala pokret, članu uprave i bivšem telohranitelju je gospodin Obradović navodno ili zaista naložio da verolomnicu pretuče, sva je sreća što i nesuđeni izvođač nasilničkih radova, i odbornica imaju žensku decu; nepočinilac je sam sve dragovoljno obznanio, u prvi mah je, kaže, prihvatio naređenje, otišao službeno u Niš, ali ugledavši metu kako šeta sa ćerkama pogazio je obećanje, jer i sam ima žensku decu…. Dirljiva ispovest osobe kod koje možeš naručiti da nekoga bije, ali zašto nije potvrđena i poligrafom? Predsednik je kadar da sa svim političkim oponentima igra simultanku, i da niko od njih ne izvuče ni remi, pa zar ne može da istovremeno na dva detektora da ispita Mickića i Obradovića, u kojem slučaju bismo dobili dvostruku istinu?
&
Na redu je rubrika „Gde su, šta ne rade?“. Studio Barbara otpustio je Gajšeka, koji bi, hrišćanski blagonastrojen, da na šut-kartu uzvrati još većom dobrotom; od dojučerašnje kuće neće primati platu, niti će mu ići borački staž u mrskom PIO-u, ali ako sam nađe imućne ktitore, može i dalje da tera po svome, što da ne, „Agape“ nas uči trpeljivosti, a to je ono što vladajuća klasa od nas jedino i priželjkuje. Srećom po nju, daleko malo ljudi škrguće zubima protiv vlasti, jako mali broj se okupi u centru, iako im Đilas svima plaća, novcem zna se kako prigrabljenim; malobrojni demonstranti takoreći kasaju kroz Beograd ne bi li izgledalo da ih je tušta i tma, udaraju podmuklo širmama naravno jedni druge, pozivaju na linč, silovanje i nasilje, ne znaju sirotani da će čim se budu razišli o njima prozboriti mlađana Barbara, niti da će ih vladar svojim proračunima razobličiti: naš je predsednik kao astronom koji prouči razdaljine među dalekim zvezdama, iako u tu galaksiju lično nije nikad kročio.
