Tri drahme

Zrno po zrno pogača, fotelja po fotelja Skupština: fotelje od neprocenjive dizajnerske i tapetarske vrednosti, ukradene tokom zloglasnog Petog oktobra, kad su iz parlamenta nestale stotine nenadoknadivih skulptura, slika, kao i stilskog nameštaja, vraćaju se jedna po jedna tamo gde im je istorijsko i katastarsko mesto – u Dom Narodne Skupštine; svi smo radosni kao da smo pobedili mrsku Švajcarsku, a potpuno je ozarena Gojković Maja, kako i ne bi, kad je njojzi stanovništvo sve poverilo, i poslanike, koji su naše najveće bogatstvo, i skupštinski restoran, i budžet za službeno putovanje Mehe Omerovića, i parket, i pločice…

Prva nam se vratila braon fotelja iz slobodarske Kaluđerice, pa druga, na radost crvena, iz srebrobogatoga Zemuna, kućevlasnica se radovala kao žena iz Biblije kad je našla izgubljenu drahmu, i kad smo mislili da je pravda spala i stala na ova dva slova, vratila nam se i treća fotelja! Koju su sudbina i zločinci Petooktobarskog prevrata bacili u progonstvo izvan Beogradskog pašaluka, čak u Sokobanju. 

Prvopronađena drahma i ova druga izložene su odmah, presrećna starateljka se slikala između njih, trećoj fotelji nije prijao boravak u banji, pokrjana joj je barem jedna noga, propala je u sredini, probušena je, ili je poderana, i sama koža, ili je zasečena bodežom nekog od petooktobarskih plaćenika; uglavnom je izložena u zatečenom stanju, jer je, gle, još bolje nego prve dve fotelje, predstavljala nasilni i rušiteljski nagon Miloševićevih protivnika, ah, proklet bio dan to jest Peti oktobar, kad je ne samo srušen Sv. Slobodan, nego su na smrt bili poplašeni i svi njegovi pomagači i trčkarala, koji su, gle, ponovo na vlasti, još i više nego njihov negdašnji prvosveštenik! 

Samo što su nam se slobinci i šešeljevci vratili brže nego fotelje, ali povratak mobilijara (recite uvek „mobilijar“: nemojte da poslenici tabloida imaju rečnik bogatiji od vašeg!), samo govori da pravda i istina u Srbiji pobeđuju. 

Utučen zbog nepravednog poraza „orlova“, a radostan zbog nađenih fotelja, pomislio sam noćas da bismo se možda morali manuti fudbala, zašto se kao nacija ne okrenemo traženju ostalog umetničkog blaga nestalog u ogavštini Petog oktobra? Svaka nađena mermerna skulptura, ili umetnička slika, kojih je bilo na hiljade, ulazi u dokazni materijal protiv sviju koji nisu bili uz Miloševića i Šešelja. 

Nije rečeno koji je službenik Skupštine pronašao prvu fotelju: da li je to neko iz skupštinskog detektivskog tima koji se, daleko od očiju javnosti, bavio ovim nezastarivim zločinom, ili je otkriće prve ukradene fotelje delo amatera koji Dom narodne skupštine doživljava kao svoj dom te, shodno tome, a u okviru svojih mogućnosti, vraća u njega opljačkano pokućstvo?  

*

Iako nema ko nije gledao meč decenije, ilirske bistrice u Vajnom servisu veoma su pažljivo i vešto sročile vest o nemilom i nepravednom događaju: „Fudbaleri Srbije su u Kalinjingradu nakon preokreta izgubili od Švajcarske sa 2:1“, koliko ljubavi, koliko pijeteta prema nesrećnim beloglavim supovima, dušmani nisu prezali ni od preokreta, samo da bi postigli svoj mračni cilj! Pa da, preokret je nešto što svetosavski nastrojena i viteški blagoustrojena Srbadija ne bi sebi dopustila. Slušajući spikerku i sam sam pomislio da između preokreta i podvale, ili prevare, i nema neke razlike, ima nečeg niskog i prevratničkog, gotovo bih rekao petooktobarskog, u preokretu: mi smo vodili pedeset dva minuta, što znači da smo znatno duže pobeđivali, jer je od tog minuta bilo tek nerešeno, pa su sinovi Albanije, potpomognuti sinovima drugih nesrpskih zemalja, pobeđivali svega desetak minuta!

Sudija jeste pogrešio dosudivši faul u korist prevratnika, kad su dvojica protivničkih igrača srušila našeg Mitrovića, ali nije sudija kriv što je Nemac. Da je sudio Rus, ili arbitar iz neke od zemalja koje nisu priznale Kosovo, to bi bio penal za Srbiju, pa bi vragolasti amanet predsednika Republike, da „orlovi“ svakako pobede Švajcarsku, bio kak se veli ispoštovan. Ovako… Ne bih samo voleo da zbog jednoga Briha, tako se zove sudija, negdašnji i sadašnji delija koji se razvio u šefa države odvrati glavu od voljene Nemačke, koja je do juče za njega bila isto što i Rusija za Tomu Nikolića. 

Da. Naša Kuća fudbala je još pre kraja utakmice uložila pismenu žalbu svetskoj kući fudbala zbog antisrpskog suđenja, eto, u tome smo verujem prvi. 

Fudbalski savez Srbije mora prikupiti glasove svih zemalja koje kao i mi ne priznajemo rezultat sa Švajcarskom: tri nepravedno izgubljena boda vratiće nam se kad-tad, oni su kao tri fotelje koje su se, okolo-naokolo, opet obrele u svom prirodnom i zakonitom ambijentu.