Usporavanje istorije #Retrovizor

Breaking news: Milić Jelena, ambasadorka proslavljena po demonstrativnim odlascima sa tamošnjih svetkovina i simpozijuma, opozvata je iz banskog grada Zagreba! U diplomatiju je ušla munjevito, takoreći nakon jednog promišljenog gostovanja na Pinku, ali eto nje odonud natrag naglo kao što je i imenovana. Jelena je velika tajna, opoziv je državna tajna, pretpostavljam da je naša tajna služba – Bog joj dao zdravlje i berićet, koja u domaji ima zadatak da plaši protivnike samodržavlja – u susednoj zemlji bila korisnija i spretnija: primetila je, ma i u poslednji čas, da Hrvati spremaju katran i perje za našu kaćiperku, pa je mudri Đurić preduhitrio domaćine i ambasadorka će natrag u Srpski Svet svetla obraza i čista čela, dosta o Jeleni, ženi koje nema, koje nema više u rezidenciji, ima još toliko bića iz čarobnog sveta diplomatije: Tramp nam za ambasadora šalje američkog Srbina, ili srpskog Amerikanca, čedo bračnog para uteklog preko bare pred komunizmom, te pošiljalac drži da će izabraniku na prvom mestu uvek biti sloboda i Amerika, nemam ništa protiv, jer će zameniti Hila kome je na prvom mestu bio Vučić; Hil za razliku od naše diplomatkinje nije opozvan, pa pretpostavljam da će se u domaju i u penziju vratiti bogatiji, bogatiji za još jedno iskustvo, jer mati naša svakoga stavlja na moralnu kušnju.

Možda još nije prekasno za moratorijum na blebet o pozivu FBI-u i umalo ne rekoj KGB-u da nam oni kažu istinu o našoj kolektivnoj tlapnji da smo na Martovske Ide bili mučki napadnuti iz nečuvenog i neosećenog zvučnog oružja! Kao da se nismo naslušali dovoljno bedastoća od lično naših velikodostojnika, koji su se blamirali sve više i više poričući, na komičan i svaki put sve groteskniji način, da se išta dogodilo pretkraj molitve za državine žrtve! Sad treba da progutamo dolazak viših bića iz država u kojima glavni vinovnik nezakonitog i nehrišćanskog čina ima prijatelje na najvišim položajima, jednoga kome nije uveo sankcije, i drugog, čijem je zetu poklonio plac na kojem su zlosrećna zdanja Generalštaba! Kad bismo blokirali aerodrom i kad bismo izdržali toliko dok stručnjake za zvučnu artiljeriju ne primoramo da se vrate odakle su došli, to bi mi popravilo raspoloženje više nego da mi sila višnja poveća ionako povećanu penziju!

Ali šta mi znamo kad ko doleće, kad odleće i kud ko odleće: čovek koga u susednoj državi čeka uredita ćelija, sa novom kiblom, čiji se solo „ne može nam niko ništa“ orio na veličanstvenom defileu vučićevaca u starorimskom Sirmiumu, doleće noću avionom u Beograd, odatle leti u Izrael, jer odmalena mrzi antisemite, pa je svoj svetonazor hteo da predoči tamo na naučnoj konferenciji, međutim su iz njegove države javili Interpolu da wanted person nije u matici, ne bi li ga Interpol skleptao u nekoj njemu stranoj zemlji; to je doprlo do ušiju i organizatora konferencije, te od pripremljene prezentacije – gde bi simultanom prevodiocu posedela kosa: em ne bi ni razumeo govor visokog gosta, em ne bi mogao ništa da pročita ni sa govornikovih nepomičnih i zatvorenih usana – ne bi ništa; Milorade-bekrijo zamoljen je, učtivo, ali razgovetno, da se uzdrži od izlaganja, ali i od dužeg boravka. „Osjetio sam se kao uljez!“ – bio je iskren begunac od zakona, ja bih voleo da se tako osetiš i u Srbiji, gde si predsedniku pomogao da iz tvog entiteta doputuje konvoj lažnih birača, ali, avaj, posve drukčije na ovaj izraelski kukavičluk i sebičluk, a još više na podlu prijavu Sarajeva Interpolu, gledaju ministar policije i predsednik moje umnogome suspendovane Republike: i Dodik i Stevandić su građani Srbije, i ako se Interpol bude držao procedure kao pijan plota zameriće se lično Srbiji, tako nekako, samo svečanije i tonom koji me zabrinuo da sam ja Interpol; anonimusi nedostojni da budu obuhvaćeni Srpskim Svetom pitaju otkud nama ti državljani, koji su pokrajinske glavešine u drugoj državi, ali da nisu postali državljani Srbije, Dodik i Stevanda bili bi u neravnopravnom položaju naspram Džonija Depa, Ralfa Fajnsa, već zaboravljenog fudbalera Klea, koji je orlove trebalo da drži u evropskom i svetskom vrhu… Da, wanted person tvrdi da ispod zemljine kore u Republici Srpskoj ima ruda za brat bratu stotinu milijardi dolara, prvi vlasnik bi o tom nalazištu voleo da porazgovara sa lično Donaldom Trampom: mi ovde još smo dobro prošli poklonivši zetu samo jedan plac, pri čemu je poklonoprimac dužan da šut, kojeg biće tušta i tma, odnese na zakonom propisanu deponiju.

Vladar je iz hotela nadomak Niša pretio da će doći u rodno mesto njegovih kolega, rimskih imperatora, i da će tamo, sam samcijat i goloruk, razjuriti nasilnike od kojih stradaju najbolji sinovi niške nahije, postavljeni na najviše položaje, ali je ipak odleteo u Brisel, gde ga je čekala Ursula, plemenita žrtva njegove harizme i njegove neuporedive rečitosti, ali kao da je u ovom poslednjem susretu sve nekako podbacilo, gost doduše veli da niko u istoriji, da li Evropske unije, ili u ljudskoj istoriji, niko nije bio tako raskošno ugošćen, i ja sam sklon da verujem vladaru, međutim, drugi izvori, koji ne znam da li dovoljno poznaju i da li cene istoriju, ubeđuju me da su trudbenici Unije, kritikovani zbog slepe podrške gostu, morali da okrenu ćurak naopako, i da ga uopšte nisu primili u svečanim i zvaničnim odajama EU, nego da su ga odveli maltene u kantinu, gde bi ionako večerali jer imaju kraljevski popust, pa su uz neke pihtije koje oni zovu ‘žele’ natuknuli da se svašta priča o neslobodi medija u Srbiji, o korupciji, pa čak i o nekoj pobuni koju je neko – ne znaju naravno ko: niko neće znati dok američko-ruski eksperti ne završe istragu! – pokušao da uguši zvučnim topom, oružjem koje je svagde zabranjeno, kao što su bojni otrovi loše prošli posle Velikog rata.

Ne znam kojoj struji da se priklonim, pa ću poverenje pokloniti onome ko je bio na licu mesta: ako se tamo proveo kao kera u bunaru, onda to taji od nas da se ne osetimo i mi podcenjenim; ako su mu zalogaji hljeba tamo bili grki, što je Šantić i predvideo, to je zato da bi svima nama u Srpskom Svetu bilo bolje.

Da. Od sportskih novinara smo i mi gledaoci i sam Novak Đoković naučili sintagmu „ispisati istoriju“, obori li još taj i taj rekord, prvi reket planete ispisaće istoriju, ali sam sad prvi put svojim očima video kako neko usporava istoriju: predsednik Vučić je proudly izjavio da će 28. marta Beograd biti poprište najvećeg skupa njegovih pristaša, vernika, obožavalaca i vazala, kad, neće se istorija desiti kad je rečeno, nego kad joj bude suđeno, biće to trodnevni trijumf, pod radnim naslovom „April u Beogradu“, koji će svima pokazati ko je u Srbiji voljeniji: odmetnuta studentarija ili suveren. U prestonici će gostiju biti više nego ikad, Petnaesti mart moraće da se pokloni aprilskom neuporedivom trodnevlju. Trodnevici. Ravnodnevica i dugodnevica dobiće sestru!

Biće to nadgornjavanje baba i žaba. Scenario, režija, produkcija, kasting i gl. uloga: Aleksandar Vučić!

Na poziv studenata došle su stotine hiljada ljudi iz cele zemlje, peške, biciklima, svojim kolima, svi su došli dragovoljno i veselo, o vlastitom trošku, dok će učesnike aprilskih umalo ne rekoh saturnalija da dovezu preuslužni autobusi kojekakvih transova, uvek na usluzi vladaru, a u slavu njegove neumerenosti, nezasitosti i rastrošnosti bez granica. Učesnike istorijskog događaja biću slobodan da svrstam u tri osn. kagegorije: elitu će činiti dugotrajni korisnici samodržavlja, poslušni i zahvalni aparatčici koji su se ne znajući ni sami kako obreli u zlatnom dobu; u drugoj klasi biće oni kojima ne cvetaju ruže, ali kojima će biti zaprećeno otpuštanjem, i, napokon, treći stalež činiće nadničari, lumpen-proleteri koji će zbog puke dnevnice i suve hrane utraćiti jedan vikend čekajući u Ćacilendu da dođu na red pred plavetnim nizom montažnih klozeta.

Dok ovo pišem fasadi najslavnijih prostorija u srpskoj Atini nije ni do čega, govorim o odajama SNS-a zbog kojih vladar beše dojurio u Novi Sad, u grad tužan i besan zbog života uništenih na dvaput svečano otvaranoj železničkoj stanici; ustanici su sa još više farbe i još više jaja danas udesili, uresili zgradu tamošnjih naprednjaka, pa šta velim ja koji sam toliko, dok mi je i vid bio bolji, čitao u neuzvraćanju zlu nasiljem – je li ovo nasilje?!

Donedavno bih odgovorio da jeste, ali sad kažem da nije: nisu to pro-sto-rije, kako ih njihovi zakupci i korisnici uvek sa ljubavlju i poštovanjem izgovaraju, to su bunkeri iz kojih razulareni pripadnici SNS-a doduše još ne kose nasumice iz mašingevera, ali iz kojih izlaze vrli batinaši i u koje se nakon svojih junačkih juriša na studente vraćaju vičući „kućicaaaa!“.

Naslovna fotografija: Instagram@buducnostsrbijeav