Vatreni krovovi #Retrovizor

Je li Đuki Anđeo uništenja šapnuo šta da se radi sa onima koji lupaju varjačama i kutlačama po svom rođenom posuđu [ne bi li se saznalo da im je tiranija dozlogrila], ili je na partijskom sastanku rečeno: “Ti ćeš se Đuka, pošto si već slavan sa svoje dosetljivosti, prvi setiti da će na malograđansko lupanje u tiganje i šerpenje biti odgovoreno veličanstvenom bakljadom koja će obasjati pola Beograda, ali i Niš, ako se i tamo stanovništvo priklonilo toj odurnoj larmi. Jesi upamtio svoju zamisao, ali da ti je dam napismeno, ali da to uputstvo spalite prvom svečano upaljenom bakljom?!”

Zaista, voleo bih da čujem i Đuku kako predlaže velenadređenome da se na zvučni napad odgovori otvorenim plamenom, a poslušao bih rado i kako Đuka prima sugestije koje će onda imati da obznani kao svoje vlastite.

Bilo kako bilo, usred policijskog časa Beograd je na više mesta goreo, u Nišu umalo nije izazvan požar, jer je buktinja pala na sitnosopstveničko perde koje se pokazalo neotpornim na plamen, na krovovima solitera u kojima tavore stotine zatočenih civila spontano je organizovana bakljada dostojna paljevina na Marakani i na stadionu JNA, ali sad nema UEFA-e ni FIFA-e da organizarore oštro kazni; držim da su se junaci  sportskih bakljada junački popeli na krovove sa svojim slavnim arsenalom. Jer, ko bi se poduhvatio takvog nepristojnog, opasnog i nadasve protivzakonitog zadatka, nego neko ko sa otvorenim plamenom ima dovoljno sportske prakse? I ko bi na prvi mig takozvanog Đuke, koji bi da smo u iole zdravijoj zajednici uživao zasluženu doživotnu anonimnost, maltene istog dana na krovove izneo toliko baklji? Gde su one bile uskladištene čekajući sinoćnji svečani trenutak? Znam da je Stranka delila zastave, je li razdelila i deset hljada baklji? Da li je policija mogla da primeti bakljadu nad građanstvom, je li megafonom pozvala nasilnike da se predaju, jesu li komunalni policajci zvali u pomoć vatrogasce, vojsku?!

Ne!

Bakljadu je organizovala država, a time je otkrila ko su joj uzori i kakav je svetonazor vladajuće klase, ili bolje da kažem vladajućeg klasika. Baklja je svetiljka i oružje pećinskog čoveka, osim delija i grobara obožavaju je pripadnici Kju Kluks Klana, ali i druge mračne udruge koje svoje vajno članstvo očaravaju onim što je mistično, a to je vatra u mrkloj noći, logorska, za celu družinu, ili ručna, koja se nosi ukoso iznad glave i koja se po potrebi može baciti na brvnaru onoga od koga treba očistiti svetu zemlju. Najslavniji poklonici baklje su ipak nacisti, koji su naprosto orgijali sa bakljama, u Bibliji se mnoštvo kazni može sručiti na grešnike, oganj ipak kazna broj jedan, jer ako ti padaju na glavu žabe, skakavci, ako se okrastaš, sve to možeš da pregrmiš, ali je oganj pravi odgovor za onoga ko huli na Gospoda, i ko širi jeres. Sveta Inkvizicija jeste nevernike, inoverce, veštice i druge otpadnike mučila na sijaset načina, ali je njena završna i najstrašnija reč ipak bila lomača, neka svetina svojim očima vidi kako gori čovek, neka vidi i kolika je moć onih koji su doneli presudu, i koji su naručili cepanice i granje, i koji imaju stručnjake kadre da se drva stručno poslažu ispod žrtve.

Posegavši baš za bakljama vlast nam je poslala krajnje preteću poruku: neće biti milosti za one koji se ma i najmanje budu suprotstavljali! Danima sam zabravljen slušao avione i helikoptere kako nadleću puste ulice, da li zbog mene trošite toliko gorivo, da me i tako podsetite koliko sam ništavan u svojoj sad već i nepristojnoj starosti, mislite da ću biti još pokorniji ako znam da imate avione i da ste silne novce, među kojima i nešto moje gotovine, potrošili na oružje, kao da ćemo ceo ovaj vek samo da ratujemo?!

Dobro, avion može da bude i transportni, može da prenosi lekove i opremu protiv virusa, ali baklja?! Ona nema nikakvu drugu funkciju nego samo da preti i zaštrašuje, a ako to što blješti pod nebom tamnim nekome ne bude dovoljno, može mu biti upaljen auto, pa garaža, pa stan, napokon, može sasvim lepo da gori i on sam! To je pretnja, to je otvorena pretnja, isto kao što je baklja otvoreni plamen, to je razotkrivanje podsvesti vladajućeg klasika, i ta buktinja je nešto preko čega zajednica, kad bi je činili ljudi iole razboriti i samim tim samosvojni, ne bi nipošto smela da pređe. Ja sam za to da budemo sami svoja UEFA i da paljenje baklji kaznimo tako što će Sportski klub “Naprednjak” dve sezone biti izbačen, diskvalifikovan!

Da. Domoupraviteljka Doma Narodne Skupštine, čelnica Maja, koju je samo vanredno stanje odvratilo od potrage za ukradenm skupštinskim nameštajem, sazvala je, gle, zasedanje naše simpatične Dume, baš da vidimo je li predsednik pogrešio kad je samodržački proglasio vanredno stanje, ili je potrefio baš ono što bi narodni poslanici najviše voleli! Ispostavilo se da je predsednik Republike bio hiljadu posto u pravu, svima je pao kamen sa srca, Ustav nije povređen! – Pa zar skupština nije mogla da se pre pet nedelja sastane u Sava centru, na Marakani, ili putem nekog video bima, i da izglasa sirota ono što joj se naloži, kao što su bakljaši odbakljali svoje, mogla je, ali je slavu u borbi protiv virusa predsednik želeo celu za sebe: da, možda kršim Ustav, možda kršim carinske propise, ja kako znam i umem nabavljam čelične prijatelje za moj narod, koji posle, kad ga ja lično spasem iz čeljusti zaraze, neka me strelja svaki dan!

Pisao sam već da predsednika Republike vidim kao zavisnika od rekorda, pobeda, šampionstva, od ekstrema, preterivanja u oblastima koje dosad možda nisu ni izgledale kao da se i u njima može i te kako prekardašiti. Odrastanje u okrilju navijača, potom šešeljevaca, učinilo je da svet doživljava kao neprekidni turnir, borbu, ili rat, kao besomučno, neugomonnoe takmičenje, gde pobednicima pripada sve, dok poraženi i oni koji nisu ni ispunili olimpijsku normu neka slobodno krepavaju gde ko stigne. Korona je bila prilika da se među državama i među svetskim glavešinama osvoji bar jedna od tri medalje, to se nije desilo, zaraza jeste zadržana pod kontrolom, ali nije baš postignut očekivani trijumf, pandemija je unekoliko izneverila predviđanja predsednika Republike, podbacila je, i predsednik već upire svoj vizionarski pogled u budućnost, to su dakako i nadasve izbori, oko kojih je polovina posla već obavljena u svečanom prisustvu Struke, ali budućnost bi mogla doneti i pitanje je li bilo državnog udara, i ko bi, v takom sluchae, plaćao odštetu milionima oštećenih pojedinaca, desetinama ili stotinama kolektiva koji će smatrati da su pretrpeli štetu mnogo veću od one koje je boleština nanosila svima podjednako, pa je zato, pred kraj ilegalno proglašenog vanrednog stanja sazvana Skupština, da ona naknadno potpiše ono za šta je niko živi nije pitao.

Na redu je rubrika “gde su, šta rade”, dehidriranu od prekomernog plakanja premijerku nisam video nedelju dana, Narodni iscelitelj razleteo se po srpskom nebu svojom ličnom flotom, razvozi svoje izume, novinari “Pinka” se ubrzano prijavljuju za besplatnu obuku da karijeru nastave u ozoneriji, prvoj takvog kalibra i namene u Sunč. sistemu, jer budućnost nije više ni rijaliti, sleteo je u kasarnu, čime je stao uz rame onom mladom Nemcu koji se u cesni svojevremeno spustio na Crveni trg, srušio je Željko tabu da civili ne mogu da vršljaju po kasarni, samo što je Nemac sleteo u Moskvu na svoju ruku, pa je malo i robijao, a naš je letač prethodno utanačio sve sa kumom, i verovatno bi bio promaknut u čin majora, ali bi onda bio potčinjen potpukovniku Konu, koga je u kak se veli struci na naše oči prevazišao.