Zbogom oružje

U zdravlju i veselju gordo proslavismo Kumanovsku bitku, ne planiramo u dogledno vreme nigde da se junačimo pod oružjem (prodaćemo ga, nadam se, narodima koji su još u tom herojskom stadijumu razvoja), predsednik Republike je pre jubileja blagoslovio i blagopokrio maraton Beograd-Kumanovo, uz sasluženje patrijarha, Tijanića i MIP-a; o ovom sportsko-hodočasničkom podvigu posle nisam ništa čuo, ili možda još traje, u pitanju je šeststo kilometara; nije mi se cela predsednikova govorancija urezala u pamćenje, ali rekao je da imamo istoriju u kojoj nismo napravili ništa čega bismo se postideli, Toma Nikolić specijalizuje se za opšte sudove, nijedan Srbin nije priznao genocid u Srebrenici, pa neće ni on, Srbi u svojoj možda i predugoj istoriji nisu napravili nikakvu brljotinu, pa neće ni on koji je bez sumnje istorijska ličnost. Posle Kumanovske najdraža mu je Borodinska bitka, ovo pretpostavljam jer mu je Rusija druga mati, i druga po ljubavi koju ima za pojedine države.

&

Imao sam tremu uoči Dana oslobođenja Beograda, hoće li mu četnički vojvoda uopšte pokloniti pažnju, jeste, položio je venac poginulim oslobodiocima i dao besplatan savet osnovcima da vredno uče, da poštuju starije kad se već oko njihove današnje i buduće slobode bila digla onolika halabuka u kojoj je mnogi borac i mnogi crvenoarmejac položio život, usleg čega i četnički vojvoda mora putem venca da im oda izvesnu počast, Dačić je Nemce i Italijane podsetio da su se odveć uzoholili, ako su sebi halalili izazivanje Drugog svetskog rata, premijer Srbije im još to pamti, Japan se kao treća sila osovine provukao bez bubotaka jer nije u Evropskoj uniji i ne otima nam Kosovo, nego nam daje žute autobuse i japanske trešnje oko kojih se mi potučemo, na redu je rubrika “Naši u belom svetu”, predsednik sveta Vuk Jeremić koji radi rukovođenja svetskom organizacijom napusti našu Skupštinu kao Protić još nezagrejanu stolicu gradonačelnika prima poslanički dodatak, tek kad su ga mediji zbog toga ukorili ispostavilo se da vunderkind sporni novac plemenito u celini i celosti šalje deci na Kosovu i Metohiji, pretpostavljam srpskoj deci, a možda ga deli i albanskoj deci, ako su mu međunarodni odnosi sad preči i miliji od rodoljublja.

Ivo Josipović koji je našem predsedniku Nikoliću udario čežnju kao Srbija Svetom ocu sastaje se svako malo sa Borisom Tadićem, hrvatski predsednik je kao oni koji su na lokalnim radio-stanicama uz listu pozdravljenih dodavali i „a toga i toga ne pozdravlja!“; Tadića hrvatski novinari pitali o Draži, da nije bio možda izdajnik i Tadić, pod čijim je velelepnim pokroviteljstvom četništvo i rehabilitovano, misli da je Čiča bio priličan možda i kvisling, jer tri godine nije napao nijednog pripadnika Vermahta! Bio kvisling ne bio Srpski Čiča još muči naše u više navrata preporađano pravosuđe, ispada da je bio u nekojem limbu duže nego Isus, jer je streljan 17. avgusta (ja sam protiv smrtne kazne, ali to je bilo šest godina i sedam dana pre mog rođenja: držim da me mlađarija vidi kao nekog ko je bio u partizanima), a Sud sad kao datum smrti zvanično ustanovio 31. avgust!

&

Samo što se stavila na čelo humanitarne udruge za zaštitu progonjenih pripadnika i simpatizera Demokratske stranke, pronađoše dušmani da je Jelena Trivan prećutala jedan stan, a prodala ga je za osamdeset hiljada evra, ta bi je zaboravnost mogla koštati pet godina zatvora u kojima nema dovoljno mesta ni za malo teže prestupnice i prestupnike, dirljivo je koliko se funkcionerke emotivno vežu i za stranke i za vođe stranaka, gledajući predstavnicu SPS-a u Utisku nedelje pomislio sam “evo Dačićeve Jelene Trivan”, predsednikova pa savetnica za medije ciknula je na tviteru kao da je nju neko polio masnom sodom kad u Vremenu beše osvanula kolumna nenaklonjena njezinom šefu i dobrotvoru, autora je nazvala gomilom kompleksa hoteći očito da ga pozledi, iako ja držim da je svako od nas gomila kompleksa; dok se u mi u Srbiji opet delimo na one koji bi makedonskoj crkvi dali autokefalnost i na one koji bi ju još malo kinjili (ja sam Makedoniji još pre šest ili sedam godina priznao i ime i crkvu: “Živkov priznao Makedoniju”), Kopti biraju novog patrijarha ne pitajući naš Sinod čak ni za mišljenje, tako bi trebalo da postupe i Makedonci, a velikosrbi i velikogrci neka vide šta će.

Papin baštovan dopao zatvora. Sv. oca je ne samo potajno snimao nego izgleda i potkradao, pa će godinu i po biti u osveštanoj samici koju Vatikan ima u nekom rimskom CZ-u, čitam da bi ga papa još mogao pomilovati, pa to kao kod nas, kad crkveni velikodostojnik udesi da vinovnik saobraćajne nesreće ne ode u državni pritvor nego da bude u nekom manastirskom konaku, gde ima bolje uslove da okaje greh, zar u Italiji nisu odvojene država i crkva?! Ako nisu – zašto smo iz ubogoga DSS-tamo poslali dva ambasadora?!

General Mladić nije se pojavio na suđenju, mislio sam da to mogu samo članovi DSS-a, koji se ne odazovu na desetine sudskih poziva, kao uostalom i sam Koštunije Prepodobni koji je trebalo da malko svedoči o slučaju Đinđić, pa rekao, nimalo legalistički, kako mu to ne pada na pamet; mislio sam, kad im je Mladić već pri ruci kako ga nisu jednostavno odveli u sudnicu, ali ne ide to tako: pod prezumpcijom nevinosti general je natenane fruštukovao, osladilo mu se pa je taj obrok spojio sa marendom koja je u JNA padala oko deset pre podne, zašto da ne blaguje uspomene, ako mu je savest mirna, i ako nijedan Srbin, pa samim tim i predsednik Republike Srbije, ne smatraju da je u Srebrenici počinjen genocid!